Prva runda

Iako se radujem praznicima, oni u meni već duže vreme izazivaju dvojaka osećanja. S jedne strane volim što smo svi na okupu, što je lepa svečana atmosfera, kuća lepo dekorisana, sve čisto i blještavo, obilje klope na stolu, ali... Dok sve to postignem, ja spadnem s nogu. Prvo sam u velikoj nedoumici šta da spremam za silne ručkove i večere. Da je to samo jedan praznik, verovatno mi ne bi bilo tako teško, ali ovaj Božić je samo prvi u nizu, zatim slede Nova godina, pa drugi Božić i nedugo zatim i slava. U proseku jednom nedeljno veliko slavlje, a trudim se da se ne ponavljam i istovremeno da svima ugodim i što se tiče kolača i pečenja, a i sebi da ugodim pa da ne kuvam makar dva dana. Čini mi se da sam ove godine sve lepo isplanirala, i za divno čudo bilo je manje stresno (ili je to samo početak, pa mi još nije dosadilo!).
No, da predjem na vedrije teme. Ovo je selo koje sam pravila zajedno sa decom.


Na netu sam videla ideju i mnogo mi se dopalo. Neke kućice sam imala gotove, neke smo odštampali i obojili, dodala sam male svetiljke, sve to zašuškala starim čaršavom i dodala par ukrasa. (Ovo izbija podsvest, u stvari nije podsvest, ja bih volela da živim na selu, pa je ovo jedan od načina da mu se približim.)
A, da! Bio je i Deda Mraz. I svima je svašta doneo, a i meni je. Video je kod Zorice lepu novogodišnju ogrlicu (njena je lepša!), ali Bože moj! Šalim se naravno, ja sam je napravila da imam nešto novo za Novu godinu!


Dugo vremena se rešavam da ispletem neki novogodišnji džemper, ali se svaki put setim Darsija (mislim da se tako zove) iz filma "Dnevnik Bridžit Džons" i njegovog jezivog džempera sa irvasom, pa me ta želja brzo prodje. Zato će ogrlica poslužiti kao dostojna zamena:)!

Šal i kapa

Ovaj šal je iz knjige "Color by Kristin" od Kristin Nicholas. Prvi put kad sam videla sliku znala sam da ću ga i plesti. Naravno uz to mi je trebala i kapa, doduše ovakvu sam već plela, ali ću po svoj prilici opet ostati bez nje. Mlada dama je već nosi, a ja ako stignem da maznem koji krug:)!

Vunica je "Tina superwash", 100% vuna, St. George. Moram da priznam da mi se vunica dopala, radila sam iglama 4 i 5 i već razmišljam o novom šalu ili makar džemperu za Ivu (iz iste knjige, naravno).

Novogodišnje radosti

Polako sam počela da se pripremam za predstojeće praznike. Nešto sam "udarila" u eleganciju. Srebrna me drži još od prošle godine, samo sam sada dodala i rozu. Jedina stvar koju sam kupila je ova deko saksija, a ostalo je sve iz čarobnih zaliha. (Tračice, šljokice, konus od prediva, svećiće, farba je srebrna za sulundare, korišćena letos za farbanje tepsije za roštilj.) Samo mi još treba neki materijal srebnkasto rozi da sašijem stolnjak i postavim dekoraciju.


Nisam baš u eko fazonu, ali tako ispada! Naravno imam i pomoćnika, ma šta pomoćnika, glavna je.

Želim još puno stvari da uradim, toliko ima divnih i kreativnih ideja. Po ceo dan bih mogla da "visim" na netu i da razgledam. Ali ako puno budem gledala ništa neću uraditi, zato na posao!

Otkrila sam Ameriku

Znam da naslov obećava, možda bi bilo bolje da sam napisala "rupa u saksiji". Elem, sašila sam tuniku ili kecelju (doduše neće se koristiti za kuvanje već samo za paradu!), i onda sam dodala par cvetića tj. krugova. Uvek sam se pitala kako se sašiju, odnosno proštepaju tako pravilni krugovi. Naravno, drugarica mi skrene pažnju da pročitam uputstvo za upotrebu bagat mašine. I tu otkrijem neograničene mogućnosti koje ova mašina ima, a ja koristim samo pravo i cik-cak bod. U alatu koji ide uz mašinu (ona famozna kutija u kojoj stoji ulje i četkica) pronašla sam nekoliko različitih stopica, dodatke za mašinski vez, pravo blago, koje ću uskoro početi da koristim.



Pletem veliki šal i nadam se da će za nekoliko dana biti gotov. Nisam uspela na prirodnom svetlu da ga uslikam pa ću to uraditi sledećeg puta.