Prva runda

Iako se radujem praznicima, oni u meni već duže vreme izazivaju dvojaka osećanja. S jedne strane volim što smo svi na okupu, što je lepa svečana atmosfera, kuća lepo dekorisana, sve čisto i blještavo, obilje klope na stolu, ali... Dok sve to postignem, ja spadnem s nogu. Prvo sam u velikoj nedoumici šta da spremam za silne ručkove i večere. Da je to samo jedan praznik, verovatno mi ne bi bilo tako teško, ali ovaj Božić je samo prvi u nizu, zatim slede Nova godina, pa drugi Božić i nedugo zatim i slava. U proseku jednom nedeljno veliko slavlje, a trudim se da se ne ponavljam i istovremeno da svima ugodim i što se tiče kolača i pečenja, a i sebi da ugodim pa da ne kuvam makar dva dana. Čini mi se da sam ove godine sve lepo isplanirala, i za divno čudo bilo je manje stresno (ili je to samo početak, pa mi još nije dosadilo!).
No, da predjem na vedrije teme. Ovo je selo koje sam pravila zajedno sa decom.


Na netu sam videla ideju i mnogo mi se dopalo. Neke kućice sam imala gotove, neke smo odštampali i obojili, dodala sam male svetiljke, sve to zašuškala starim čaršavom i dodala par ukrasa. (Ovo izbija podsvest, u stvari nije podsvest, ja bih volela da živim na selu, pa je ovo jedan od načina da mu se približim.)
A, da! Bio je i Deda Mraz. I svima je svašta doneo, a i meni je. Video je kod Zorice lepu novogodišnju ogrlicu (njena je lepša!), ali Bože moj! Šalim se naravno, ja sam je napravila da imam nešto novo za Novu godinu!


Dugo vremena se rešavam da ispletem neki novogodišnji džemper, ali se svaki put setim Darsija (mislim da se tako zove) iz filma "Dnevnik Bridžit Džons" i njegovog jezivog džempera sa irvasom, pa me ta želja brzo prodje. Zato će ogrlica poslužiti kao dostojna zamena:)!

Šal i kapa

Ovaj šal je iz knjige "Color by Kristin" od Kristin Nicholas. Prvi put kad sam videla sliku znala sam da ću ga i plesti. Naravno uz to mi je trebala i kapa, doduše ovakvu sam već plela, ali ću po svoj prilici opet ostati bez nje. Mlada dama je već nosi, a ja ako stignem da maznem koji krug:)!

Vunica je "Tina superwash", 100% vuna, St. George. Moram da priznam da mi se vunica dopala, radila sam iglama 4 i 5 i već razmišljam o novom šalu ili makar džemperu za Ivu (iz iste knjige, naravno).

Novogodišnje radosti

Polako sam počela da se pripremam za predstojeće praznike. Nešto sam "udarila" u eleganciju. Srebrna me drži još od prošle godine, samo sam sada dodala i rozu. Jedina stvar koju sam kupila je ova deko saksija, a ostalo je sve iz čarobnih zaliha. (Tračice, šljokice, konus od prediva, svećiće, farba je srebrna za sulundare, korišćena letos za farbanje tepsije za roštilj.) Samo mi još treba neki materijal srebnkasto rozi da sašijem stolnjak i postavim dekoraciju.


Nisam baš u eko fazonu, ali tako ispada! Naravno imam i pomoćnika, ma šta pomoćnika, glavna je.

Želim još puno stvari da uradim, toliko ima divnih i kreativnih ideja. Po ceo dan bih mogla da "visim" na netu i da razgledam. Ali ako puno budem gledala ništa neću uraditi, zato na posao!

Otkrila sam Ameriku

Znam da naslov obećava, možda bi bilo bolje da sam napisala "rupa u saksiji". Elem, sašila sam tuniku ili kecelju (doduše neće se koristiti za kuvanje već samo za paradu!), i onda sam dodala par cvetića tj. krugova. Uvek sam se pitala kako se sašiju, odnosno proštepaju tako pravilni krugovi. Naravno, drugarica mi skrene pažnju da pročitam uputstvo za upotrebu bagat mašine. I tu otkrijem neograničene mogućnosti koje ova mašina ima, a ja koristim samo pravo i cik-cak bod. U alatu koji ide uz mašinu (ona famozna kutija u kojoj stoji ulje i četkica) pronašla sam nekoliko različitih stopica, dodatke za mašinski vez, pravo blago, koje ću uskoro početi da koristim.



Pletem veliki šal i nadam se da će za nekoliko dana biti gotov. Nisam uspela na prirodnom svetlu da ga uslikam pa ću to uraditi sledećeg puta.

Kapa i grejači

Za svega nekoliko sati sam isplela ovu kapu. Vunica je St. George, igle za pletenje br. 8 i bog te veseli. Gotovo dok kažeš keks! Moram da se pohvalim, pa da kažem da je ovo moja mustra. Ako imate svidjanje, kažite pa ću u jednom od sledećih postova napisati šemu. Mnogo mi se dopala, kao i mojoj velikoj Indijanki. I spremno je pozirala, hoću reći nije bila namćor:)! Ljubi je majka!



Za vikend su pali i grejači, nešto sam se zaželela ovakvih sitnih "projekata". Spremam se da nastavim da pletem džemper koji sam još jesenas započela, a još uvek razmišljam da li da kupim vunicu za jedan veliki šareni zimski šal. (Što se veličine tiče, znam da ne mogu da omanem. Nije to kao džemper. Koliki kod da je, dobar je i uvek mogu da kažem: "E, baš sam tako htela!") Naime, još od kada sam saznala koliko imam raznoraznog prediva, skoro pa ništa nisam kupovala, osim ako mi baš nešto, ali zaista, nije zafalilo. O količini vunice, konca i sl. pisala sam ovde. Zalihe su se poprilično smanjile, što znači da mogu opet da se natovarim:)!

Lepoj Goci sve lepo stoji

Završila sam džemper i na samom kraju sam shvatila da mi ne odgovara. Naime, ja ipak nemam figuru za ovakav tip džempera. (Možda kad skinem jedno desetak kila i porastem isto toliko centimetara:))! A ne nosim ni štikle, pa ne može da me izvuče u struku!
Ali zato džemper dobro stoji Goci! I što je još važnije, ona će to umeti lepo da nosi.

Ooogrlice....

Još od letos kada sam napravila prvu ogrlicu razmišljala sam kako da je malo obogatim da ne izgleda dosadno. I konačno sam smislila. Pre nekoliko dana sam pripremila trake i danas posle podne sam počela da ih pravim. Toliko je zarazno i opuštajuće da jednostavno nisam mogla da prestanem. Dok ledja nisu počela da me bole. Srećom materijala je ponestalo, tako da sam morala da završim. Mnogo mi se dopalo. Nisam mislila da ću da pravim nakit, ali eto...

Radno odelo

Danas sam sebi sašila kecelju i rukavicu. Ako već moram puno vremena da provedem u kuhinji, da bar budem lepa:)! Materijal mi se mnogo dopao, doduše nemam ga puno, ali za neke sitnice će biti sasvim dovoljno! Kecelje koje već imam su stare, izbledele i flekave pa mi stvarno dodje zlo da ih stavim na sebe. A bez kecelje ne mogu. Ne umem čak ni sudove da operem bez nje. Kad dobijem inspiraciju nastavljam dalje u "kuhinjskom" fazonu...

Još samo rukavi

Pre jedno desetak dana sam naletela na Ravelry na ovaj džemper i baš sam se oduševila. Naravno odmah sam počela da ga pletem, vunica je iz zaliha, a kombinacija boja teget plava i zelena. Pre jedno desetak godina ovo mi je bila omiljena kombinacija koju ću sada posle duže pauze opet početi da nosim. Mustru možete pronaći ovde. Vrlo je lako, jedino vam trebaju duže okrugle igle. Nadam se da ću rukave uspeti da uradim u toku nedelje. U svakom slučaju, kad džemper bude gotov, uslikaću se!

Dekupaž fioke

Do pre nekoliko godina bila sam manijakalno zaražena dekupažom. Nakon što sam nalepila stotine salveta došla sam do zasićenja i to sve do juče. Ove fioke sam još pre godinu dana kupila u Ikei i sve sam čekala trenutak inspiracije. Na sreću trenutak je došao juče i ovo sam uradila.
Pre:

Posle:

A kad se ovog dezena zasitim, onda fioke mogu da izgledaju i ovako:


Za sada u njima držim pribor za šivenje, a kasnije lako mogu da promene namenu. I još važnije: lako mogu sve da promenim, pa da opet imam nešto novo i drugačije.

Buvljak

U subotu sam bila na buvljaku, u mom omiljenom tržnom centru:)! Poslednjih šest godina to je mesto na kome se oblačim i pri tom za malo para kupim vrlo kvalitetne i interesante stvari koje ne mogu da se nadju u svakoj radnji. Naravno, pošto potrošim malo para nije mi žao da ih posle nekog vremena poklonim, tako da je u mom garderoberu "promaja". Ne volim kada ima puno stvari koje nisu lako dostupne. Uglavnom držim se pravila da ono što ne nosim jednu ili dve sezone, to poklonim bez imalo sentimenta. Naravno, to je i dobar izgovor da često obnavljam garderobu, bez posledica za kućni budžet, a lagana šetnja subotom pre podne je zaista bensedin:)! Mogu da procenim veličinu bez problema, tokom svih ovih godina omanula sam svega dva ili tri puta. Nikada nemam plan, kupim ono što mi se tog trenutka dopadne, bez obzira na sezonu.


Tako sam i sada u subotu kupila lagani letnji laneni sako i končani pamučni džemper. Našla sam i pregaču (deo narodnje nošnje) koju planiram da iskoristim za torbu, kao i ovo vezeno cveće. Marama granny square će ići malo na doradu, ukrasiću je nećim šljaštećim, pa će da bude svečana! A kesa puna drvenih perlica, pa to je za... nek se nadje, sigurna sam da će mi zatrebati. I sve ovo za samo 1000 dinara, ca. 10 evra. Kako da odolim?

Može i ovako

Već nekoliko dana čekam na sunce. Sastavljanje sam završila i zaista sam uživala radeći. (Ako nekom treba slobodno neka se javi:)!Bilo je predvidjeno da ovaj prekrivač bude malo manji. Ali se ispostavilo, kao i obično što mi se dešava, da sam "malo" zeznula veličinu, tako da je sad skoro pa toliki da pokrije autić, makar preko krova. Još da isheklam koju igračku, pa da mlati glavom levo desno na zadnjoj šoferšajbni, milina jedna!
Evo mojih 165 kvadrata u celini:

Sav pamuk koji sam imala je iz zaliha, jedino sam dokupljivala žutu. Predivo: St. George, vrste Schulgarn i Cotton; pamuk 100%, 50gr-ca.115m. Nisam ukapirala razliku, iste su mi obe vrste. Uglavnom, za popodnevnu dremku je pun pogodak!


Još samo da dodam: prekrivač, krevet i ja imamo 68 kg. A krevet i ja 66,5. Malo je teži, ali to mi je bila jedina varijanta za ovako žive boje. E, odoh sad malo da prilegnem!

Krenulo je!

Oktobar je moj mesec jer u oktobru je Sajam knjiga u Beogradu! Moja omiljena manifestacija, šoping, uživancija za sva čula. Pripreme su u toku tj. pravim spiskove, uporedjujem cene, kalkulišem...
U medjuvremenu se lagano zagrevam. Na sajtu www.polovneknjige.net sam pronašla ovu knjigu i naručila. Samo da napomenem da su vrlo poslovni i brzi, knjiga stiže za dan ili dva, a plaćanje je pouzećem. Sreća moja, pa trgovina preko Amazona još uvek ne funkcioniše tako lako:)!



Iako već imam nekoliko sličnih, nisam odolela kupovini na nevidjeno i nisam se pokajala. Znam da je u sadašnje vreme pored interneta i mnoštva sajtova sa mustrama, šemama, idejama možda bezveze kupovati knjigu od pre dvadesetak i više godina, ali ništa ne može da zameni osećaj listanja papira i mirisa knjige. Na kraju krajeva uvek ima nešto novo, a i čovek može sasvim lepo da se nasmeje. Pogledajte samo ovog dasu sa sve petlom ili kokom!


Počela sam i da pevušim: Im'o sam strašnog petla, bio je pravi djavo... Ko bi rekao da knjige o ručnim radovima mogu da razvesele i podignu raspoloženje:)!

Hundertvaser

Pre nekoliko dana sam naletala sasvim slučajno na Mimin sajt. I naravno bila sam fascinirana. Odmah sam videla i njen Hundertvaser nakit, koji me je, malo je reći oduševio. Po dve osnove:
1. Hundertvaser mi je jedan od omiljenih umetnika čije me slike i zgrade podjednako oduševljavaju. Čak sam razmišljala da i terasu uredim u tom stilu (samo moram malo muža da smekšam:). Dok to ne uradim Hundertvasera gledam na malom kalendaru iznad pisaćeg stola i na nekoliko uramljenih reprodukcija.





2. Obožavam neobičan nakit, koji je moja velika strast!
Dakle, sve se lepo uklopilo!
Naručila sam lančić, a nakon nekoliko dana i prsten. Danas mi je paketić stigao i zaljubila sam se na prvi pogled!


Da li treba da kažem da sam ga odmah okačila:)!?

Tunika

Pre nekoliko dana sam počela da pletem ovu tuniku i relativno brzo sam posao i privela kraju. Na početku sam mislila da će tunika biti za Unu (što je na kraju zaista tako ispalo), ali kada sam bila negde na sredini ukapirala sam da je tunika ogromna čak i za mene. Pošto je sastav 100% vuna, rešila sam da je filcujem (operem na 40 stepeni i stavim u mašinu za sušenje). Tako sam dobila pravu veličinu, ali da ne bude dosadna, jednobojna i ravna, morala sam da dodam po koji cvetak.



Šema je ovde.

165

Da, konačno sam uradila svih 165 kvadrata za pokrivač, tj. ćebence. Poslednjih dvadesetak sam teglila čitav mesec, ali sam ipak privela kraju. Još "samo" da spojim i gotovo.




Ovu fotografiju sam jedva napravila. Tri puta mi je ova gomila padala, pa sam na kraju ipak morala da naslonim na stub. Ej, 165 komada nije mala stvar:)! Skoro pa sam zaboravila da napišem: svaki kvadrat je različit, znači nema dva ista!

Još jedna sličica

Baš me nešto uhvatilo da pravim sličice od krpica. Ne znam kako se to zove da li pačvork ili nekako drugačije, ali mi je mnogo zanimljivo. I smiruje živce što je najvažnije. Ovu sliku sam napravila drugarici za novi poslovni početak.


Za vreme dok sam radila, moj sin je sa velikim zanimanjem (što me je posebno začudilo i obradovalo), čitao knjigu. Naime, kažnjen je (pedagoška mera, nema kompjutera i tv, pa od muke mora nešto da radi) i sad čita knjigu punom parom. Dala sam mu knjigu iz mog detinjstva koju sam dobila za 11. rodjendan. Dopada mu se mnogo više od Hari Potera, ne znam da li zbog broja strana ili mu je stvarno zanimljiva. (Možda je čuo i moje ne baš pozitivno mišljenje o Hariju, pa navija vodu na moju vodenicu.... uvlakački:)!)


Mi smo je kao deca voleli, a sećam se i filma. Pokušaću da ga nabavim.

Zimske pripreme

Ovog puta sam odlučila da budem mrav, a ne cvrčak. Elem, počela sam da pletem kape, već nekoliko šalova je gotovo što se dalo videti u prethodnim postovima i spremna sam za zimu. Ne moram grozničavo da pletem kad se temperatura približi nuli, biću skroz opuštena:)! Doduše, ove dve kapice su poklon jednoj maloj palvookoj devojčici, ali i dalje sam u tom fazonu...

Mustra za ovu kapicu je ovde.

U pauzi pletenja i heklanja i poprilično zapostavljenog tkanja, uradila sam ovo:


Uputstvo je ovde. Na početku sam zaista mislila da će mi ovo poslužiti kao mesto gde će moja mala Indijanka da čuva šnale i da u svakom momentu zna gde se nalaze, ali sam posle shvatila dato ne bi preživelo više od desetak skidanja šnalica i da će ovo biti samo još jedna dekoracija i skupljač prašine. Ali šta da radim kad volim!

Ko čeka...

taj dočeka. Zahvaljujući dragoj Romantales dobila sam stranicu koja mi je nedostajala i sad mogu da nastavim da radim dalje. A u medjuvremenu sam se odmarala radeći ravno, jednobojno i bez gledanja u šemu. Isplela sam tri marame.


Jedan "multipraktik" šal. Rekla bih da je praktičan, može da se nosi i kad nije tako hladno, a bogami i kad zazimi. Uostalom, vreme će pokazati. Dopada mi se kako stoji, brzo se radi i baš sam zadovoljna.

A može i ovako:



Pre desetak dana sam sašila velikom detetu haljinu. Ekološka svest je proradila pa sam reciklirala stare majice. Malo sam zakasnila, ali biće dobro i za sledeću godinu.


Imam još nekoliko malih radova, ali o tome u sledećem postu. Da ostane nešto i za kasnije...

Pomoć!!!

E, lepo mi dodje da sama sebe ugrizem za d...! Elem, šemu za džemper koji sam počela da pletem (fotografija je u prošlom postu) sam našla na internetu, tačnije sa pikase sam skinula tih par stranica iz novina koje su me zanimale. Pre nego što sam počela da ga radim uredno sam pročitala uputstvo, gledajući da mi sve bude jasno, da rastumačim šemu, i naravno sve je bilo ok. Završila sam ledja (uvek počinjem od ledja, da udjem u štos, da procenim količinu prediva, kombinaciju boja i sl.), uvukla sam sve konce, kao da mi bude lepše i urednije, i krenula na prednjicu. Kad ono medjutim... fali mi jedna stranica. Mislim se ja, sigurno sam zaboravila da je odštampam, ali... stranice br. 91 nema! Tu već poludim, ali šta je tu je, kupiću šemu, sad kad sam počela neću da ga ostavim, no ispostavi se da ni to ne mogu, iz ne znam kojih razloga! No, da skratim priču, potrebna mi je stranica 91. iz časopisa "Interweave knits", summer 2008. Ako neko slučajno ima ovaj časopis, a želi da mi ustupi šemu, bila bih mu zahvalna do groba:)! To je ovaj džemper:




Autumn asters cardigan
by Michele Rose Orne


Naravoučenije: mani se Tanja pirata!

U medjuvremenu pletem šal na najdebljim iglama koje imam. Malo ih je nezgodno držati, ali ide nekako. Vunica je St.George, idila 12, 80%akril, 20%vuna, dve niti.


Polako počinjem pripreme za zimu. Rešila sam i da ispletem nešto jednobojno i jednostavno, da mi mozak bude malo na odmoru i da ništa ne moram da računam. U igri je nekoliko stvarčica, ali još ne mogu da se odlučim. Pozdrav, Tanja

Posle duže pauze

Ne mogu reći da sam radila bog zna šta, ali evo malih novosti. Uhvatila me neka neopisiva lenjost i nadam se da će brzo proći. Možda je do vremena, ne podnosim vrućinu, ili je jednostavno faza koja mora da prodje.
Danas sam nabrzaka napravila ovaj stolnjak, ili nadstolnjak ni sama ne znam. Pre nego što ću otići na odmor na buvljaku sam kupila haljinu, tačnije, deo austrijske narodne nošnje. Naravno, ni u ludilu je ne bih nosila, ali bila je sašivena od fantasičnog lana sa prelepim dugimićima, koje sam sačuvala, a lan sam polako počela da "rabim". Našila sam šustiklu (kakva divna reč, znači: heklani ili vezeni podmetač za vazu ili kakav drugi ukrasni predmet na stolu ili vitrini), koju sam, opet kupila u second hand prodavnici, i to šest komada za cirka 1 evro. Drugu šustiklu sam okačila na grančicu, na kojoj pak vise školjkice sa Severnog mora. Velike školjke su iz Crne Gore, a svećice iz kineske radnje. Dakle, ovo je jedna internacionalna postavka:)!

Pre nekoliko nedelja na jednom stranom blogu sam videla ovu ideju. Obična pamučna majica se iseče na trake i nosi se kao ogrlica ili "neck warmer" ako je majica malo manja. Vrlo jednostavno, pa mislim da ću majice namenjene brisanju prašine promeniti namenu.


Pre dva dana sam počela ovaj šareni džemper. Već dugo nisam ništa plela, pa moram malo, tek da ostanem u formi.


Još "samo" da isheklam pedesetak kvadratića i moje ćebence za popodnevnu dremku će biti gotovo. Nadam se do jeseni, kada će i biti najpotrebnije. Toliko, pozdrav
Tanja

Još uvek kod kuće

Nisam otputovala na more. Sedim, čekam i heklam i kao paor gledam u nebo neće li se vreme prolepšati. Svako jutro prvo pogledam vremensku prognozu, a ono sve gore i gore. I užasno sam razočarana, rekla bih više od dece, što se već ne kupam. Već sam se dva puta ošišala, dva puta oprala kompletan veš, kao kad se vratim da nema puno da se pere, pedikir isto dva puta, ma strašno. I u svakom momentu sam spremna da krenem. A, da, i knjige spremne za more sam počela da čitam... I kile sam dovela na prihvatljivu meru, tj. taman toliko da mogu da udjem u kupaći, da ne kupujem novi. Naheklala sam i pedesetak kvadratića od potrebnih 150. U svakom slučaju, mislim da ćemo ove nedelje otputovati, ma kakvo vreme bilo. Montenegro zove mene...