Haljine, tunika, torba...

Kad je bilo ovo ludilo od vrućine ja sam sedela za šivaćom mašinom. Bila sam vrlo produktivna i za deset dana sam sašila tri haljine, jednu tuniku, dvanaest jastučića za stolice na terasi, dve torbe i to je to. Još uvek me drži želja i volja za šićem. Nekako sam se uvežbala i sad se usuđujem da radim i nešto komplikovanije. Nekad se neke stvari jednostavno postave na mesto same od  sebe. Čučnu. Ili jednostavno moraš da sazriš. E pa tako i ja sa šivenjem. Konačno smo kliklnuli, mislim šivenje i ja:)))
Dakle, evo mog šića:

Sada imam pet haljina istog kroja. Evo ih ovde, ovde i ovde. Šta da radim, kad mi se model  mnogo dopada. Prijatna, lagana, široka, za ove vrućine dušu dala. Treću ovakvu haljinu sam šila drugarici. Bogami je ona to svojski odradila. Izvadila je kroj za sve tri haljine i lepo isekla, moje je bilo samo da spajam, tj. šijem. Inače, vađenje kroja i sečenja materijala je meni noćna mora. Mislim, nije mi teško, u stvari jeste teško, leđa me đavolski bole i kada nešto šijem, uvek jedan dan krojim i sečem, a drugi spajam. Sad imam šegrta, pa neće biti problema (psovala me u sebi, garant:)))! 

I ovaj plavi materijal sam kupila da sašijem haljinu, ali sam se predomislila. Čini mi se da ne bi bilo baš normalno da sašijem i treću istu haljinu odjedanput. Ovo je nešto između haljine i tunike, može da se nosi sa majicom ispod, a i ne mora. Dušu dalo za kombinovanje, a i uz moju crvenu kosu ide odlično.

 Ova plava velika lanena torba bi bila brzinski projekat da nisam malo vezla na njoj. Mislim da joj to baš daje čar.

 Ovakvih dvanaest jastučića sam radila dva dana. Moja draga komšinica mi je pokazala caku kako i čime da napunim jastučiće da imaju lepo držanje i formu. Kad se peru samo se ubace u mašinu, nema skidanja navlake. Ukratko: sašije se postava od koflina i u njega  se stavi sitni sunđer. Jednostavno za šivenje, ali je proces dugotrajan. Sad mi je žao što nisam fotografisala sve korake u izradi pa lepo pokazala, ali drugi put. Morala sam da se koncentrišem na šivenje, jer nisam od onih što mogu da rade dva posla odjednom:)))

U ovakvom šivaćem raspoloženju sam još uvek, ali ni pletenje ne zapostavljam. To je tema sledećeg posta!
A ako se neko zapitao zašto toliko šijem haljine, odgovor je vrlo jednostavan: ugojila sam se i nemam šta da obučem. Iz istog razloga me i ne vidite na fotografijama;)))) A ako i omršavim, opet mogu da ih nosim, samo što će da stoje još bolje....
Oduvek sam bila multipraktična. Čini mi se da mi je to jedna od boljih osobina....

Još malo šarenog...

Otvaram sezonu proleća sa ovom divnom haljinom:

Dugo sam je želela,  a sad su se kockice napokon složile:)))
Kada mi je haljina juče stigla, ja je sva srećna i poletna obučem i pravac kod muža da me vidi. Razgovor je tekao otprilike ovako:

Ja: "Pa šta kažeš?"
On: "Šišala si se?"
Ja: "Ma, ne.."
On: "Aaa, pa, čekaj,  nisi se ofarbala?!"
Ja: "Aman čoveče, pa vidi haljinu!"
On: "Šta s haljinom?"
Ja: "Je l' ti to mene malo z...?"
On: "Pa, ono, nije loša!" 
Ja: "Ne svidja ti se?"
On: "Pa ti znaš da ja takve stvari ne primećujem. Je l' ti primetiš kad ja na kola stavim novu izduvnu granu?"
E, tu sam već ostala bez teksta:))))
Jednom Bosanac, uvek Bosanac! Al' što reče Babćeha (pletačka drugarica):

”…Kakav je, takav je, 
drži ga ne daj ga,
jer je muškarac!…”

kućice u cveću

Bez sve šale, toliko mi se dopada, da mi se čini da se neću vaditi iz nje:))) Ovu i sve divne, bajkovite i vesele haljine izmaštava i šije Ljilja, divna, blaga žena sa bujnom maštom! 

Sedim i hvatam sunce na još uvek neofarbanoj stolici;)  Ma samo sam htela da pokažem kako izgleda postava, u stvari to je još jedna haljina. Mogu da je nosim i obrnuto (to da me ne ureknu;))!

Kad bolje razmislim ovo mi je treća haljina u životu, one što sam šila(ovde, ovde i ovde) i one za plažu ne računam, i dolazim do zaključka da što sam starija, ja sve ludja. Prva haljina mi je bila maturska, crna, svilena i grdno ozbiljna,  ma k'o da sam mafijaška udovica. Čudo jedno, što devojke vole da izgledaju starije i ozbiljnije.  Druga je bila neka onako bezvezna, nosila sam je dva, tri leta i batalila. A kupila sam je da bih mogla da nosim uz nju letnji slamnati šešir. Kad se šešir izgubio formu, prestala sam da nosim haljinu...
A za ovu sam smislila i ime: Šangri La - haljina večitog proleća...