Već sedam dana se patim sa pletenom maramom. Što po danu ispletem, pred spavanje oparam, pa tako cele nedelje. Skadar, Skadar, pa to ti je! Kad sam rešila da radim ovu dvobojnu trouglastu maramu koja se plete u krug, pa se posle iseče, nisam ni pomislila da bih mogla da naidjem na bilo kakve poteškoće. Tim pre, što sam istu mustru već radila na ovoj torbi. No, medjutim...
Za početak, ne volim da pletem sa pet igala. Umem, al' ne volim. Iritira me zveckanje, vuna mi se upliće, zbog toga i ne pletem čarape (osim ako ne nabavim one male igle od dvadesetak centimetara, što podsećaju na igle za lutke ili za zezanje, a ne za ozbiljan rad). I još uvek nisam sigurna da li čarape mogu da se pletu sa istim? Molim da me neko prosvetli, ako ima iskustva!
Dalje, šema tj. crtež koji je dat u mustri nije precizan. Nije označeno kada se mustra ponavlja, ne piše broj redova i slično. Na žalost, kada pletem navikla sam da pratim uputstva i isključim mozak što je dovelo do toga da sam se malko razmazila ili ako baš hoćete zatupavila. Nikako da se snadjem sa početkom i krajem, šta dodajem, gde završavam i slično. A onda k'o za inat u glavi odzvanjaju reči Poglavice: "Ženo, sve je matematika!" Zemljo, otvori se, opet je u pravu:))) O, da posipam se pepelom, ali tako je bilo cele prošle nedelje.
I konačno, sve nedoumice rešim, završim pletenje sa pet igala i predjem na male okrugle igle (40 cm) ali pogrešno polepim papire. I jovo nanovo!
Sigurno vas neću slagati da sam parala i počinjala jedno trinaest puta. To mi se nikada nije desilo. Ako mi ne ide, znači da ne treba da radim i da gubim vreme, ako već mogu nešto drugo. Nije mi "o glavu"! No, super je jedna stvar. Nisam odustala, a i neću to je sigurno. Danas sam ponovo započela, i nekako imam utisak da sve štima i da je u najboljem redu. Recept sam ponovo odštampala, krenula da radim kao da radim prvi put i baš mi je lepo. Zadovoljna sam što me jako drži da radim dalje i što nisam odustala. I pri tome nisam bila nervozna, nisam psovala, već sam onako gandijevski mirno radila sve ispočetka...
Za početak, ne volim da pletem sa pet igala. Umem, al' ne volim. Iritira me zveckanje, vuna mi se upliće, zbog toga i ne pletem čarape (osim ako ne nabavim one male igle od dvadesetak centimetara, što podsećaju na igle za lutke ili za zezanje, a ne za ozbiljan rad). I još uvek nisam sigurna da li čarape mogu da se pletu sa istim? Molim da me neko prosvetli, ako ima iskustva!
Dalje, šema tj. crtež koji je dat u mustri nije precizan. Nije označeno kada se mustra ponavlja, ne piše broj redova i slično. Na žalost, kada pletem navikla sam da pratim uputstva i isključim mozak što je dovelo do toga da sam se malko razmazila ili ako baš hoćete zatupavila. Nikako da se snadjem sa početkom i krajem, šta dodajem, gde završavam i slično. A onda k'o za inat u glavi odzvanjaju reči Poglavice: "Ženo, sve je matematika!" Zemljo, otvori se, opet je u pravu:))) O, da posipam se pepelom, ali tako je bilo cele prošle nedelje.
I konačno, sve nedoumice rešim, završim pletenje sa pet igala i predjem na male okrugle igle (40 cm) ali pogrešno polepim papire. I jovo nanovo!
Sigurno vas neću slagati da sam parala i počinjala jedno trinaest puta. To mi se nikada nije desilo. Ako mi ne ide, znači da ne treba da radim i da gubim vreme, ako već mogu nešto drugo. Nije mi "o glavu"! No, super je jedna stvar. Nisam odustala, a i neću to je sigurno. Danas sam ponovo započela, i nekako imam utisak da sve štima i da je u najboljem redu. Recept sam ponovo odštampala, krenula da radim kao da radim prvi put i baš mi je lepo. Zadovoljna sam što me jako drži da radim dalje i što nisam odustala. I pri tome nisam bila nervozna, nisam psovala, već sam onako gandijevski mirno radila sve ispočetka...
