Visinske pripreme

Već jedno duže vreme pripremam se da pletem džemper. Al' ne makar kakav, već jedan lep, šareni, mnogobojan (kako zvuči;))) I čekam da mi naidje inspiracija ili bolje rečeno da sa matematikom budem na ti.
Prve korake sam već uradila, tj. kupila sam vunicu u jednoj maloj lepo snabdevenoj radnji, kod Nace i njenog tate. Vunica je divna, ruska, dobrog sastava, 100 % merino vuna ili mešavina vune i sintetike, 50 grama ima 200 metara. Sasvim lepo za kombinovanje, boje su divne. Jako je teško kod nas nadji vunicu koja ima tako veliki spektar boja. Sad kad sam ih ovako poredjala, vidim da mi nedostaje još koja nijansa zelene, ali i to ću brzo ispraviti.

Jedva čekam da krenem, ovo mi je zaista izazov....

Mercedes

Malo morgen:)))

Elem, pre jedno dve godine kupila sam vunicu "noro" i bila sam oduševljena. Tada sam prvi put u životu kupila baš baš skupoceno  predivo (100gr - 18 evra). Kupila sam dve štrengle i kada sam drugaricama rekla koliko sam platila, nisu mogle da veruju svojim ušima. Da bih plastično objasnila kakvo je to predivo, rekla sam im da je to mercedes medju vunicom. Naravno, zavitlavale su me do besvesti zbog mercedesa, ali preživela sam:)))

I onda se pune dve godine kuvalo u meni šta da od toga napravim. Dve štrengle, ca. 600 metara. Nešto veće i ozbiljnije ne dolazi u obzir, nemam dovoljnu količinu. Da napravim samo jednu veću trouglastu maramu, žao mi je, htela bih i neku kapu i rukavice, pa makar i bez prstiju. Da se kompletiram, sa sve ciklama bundom (ko razume, shvatiće:))), pa nek' ide život! Taman sam pre nekog vremena rondala po zalihama i naletim na lilavsku Unitasovu "luciju" i tu mi klikne. Savršeno se uklopilo, ja zadovoljna, ostala mi još jedna štrengla za rukavice i kapu. I to mislim da znam kako ću i šta ću. Pripremiću se na vreme za predstojeću zimu...

No, da se vratim na "mercedes". Duboko sam se razočarala. Osim boja i nijansi koje su fantastične, ostalo je sve vrlo prosečno i obično. Volim kada je nit neujednačena, to daje lepu teksturu, ali ovde se desilo da vunica nije dobro upredena, pa na momente liči na klikere. Zatim, vunica koja toliko košta ne bi smela da ima prekid, ovde je bila vezana čvorićem. Meni to ne smeta kada kupim St. George (prosečna cena 1 evro po  štreni), ali za ovo sam "otpala"! A vrhunac svega mi je bilo trunje. Pošizela sam! Ne znam da li je ovo slučajnost ili su to uobičajene pojave za "Noro", u svakom slučaju, odbilo me zauvek.
Lažem, ako je nadjem po pet puta nižoj ceni, kupujem:))))

Šta mi komšiluk radi:)

Ništa loše, naprotiv!Pre nekoliko dana vraćajući se iz dućana sretnem komšinicu koja je bila u velikoj žurbi. Mahnula mi je rukom i viknula "Brzo dodji, imam nešto za tebe!" Otvorila je gepek, a u gepeku....

Gomila kesa prepunih vunice. Radost mi je obasjala lice:) Prijateljica njene prijateljice čija je prijateljica, ma da skratim priču, jedan stan se praznio i zamalo da gomila ovih vunica završi na djubrištu. Nekoliko dana sam luftirala, sortirala i planirala. Još ranije sam se zarekla da neću više ni jednu jedinu novu kutiju upotrebiti za vunicu, i zaista sam uspela da sve poslažem u postojeće kutije. O, jes!

Bilo je ovde i pravih antikvarijata:) Sigurna sam da su mnogi mladji od ove nostalgične "Teteks" vunice.

Sad sam stvarno na muci. Taman sam počela da smanjujem "stash", kad ono, ne da mi se;)

Kapa i mercedes

Kapa od reciklirane vune je gotova i izgleda ovako:

Mnogo mi se dopada oblik i smenjivanje boja, tako da razmišljam o varijanti za šal, tj. neki grejač vrata u sličnom fazonu i rukavicama. Kapu sam inače pravila za sebe, a Indijanka je samo model. (Ovog puta je bila raspoložena za fotografisanje, ljubi je majka!)

A ovo je mercedes:

Nisam znala kako da objasnim drugaricama koliko je dobra "Noro" vuna (one ne pripadaju kružoku pletilja) i zašto sam toliko srećna što sam je kupila i što sam dala silne novce (za koje sam btw. mogla da kupim desetak džempera na buvljaku), pa sam im rekla: "E, to vam je mercedes medju vunicom!" Naravno, posle toga su mi mast vadile, ali ništa nije moglo da me pomeri:)! Osmeh sa lica ne skidam i mislim šta ću od ove dve štrene da napravim. Kad smislim, javljam! Kratke igle su samo desert na ovaj mini šoping od koga ću da živim jedno duže vreme:)!

Subotnji ulov

Prelepo subotnje vreme je bio odličan izgovor za šetnju po buvljaku. Već ga neko vreme nisam pohodila jer hoću da se rešim viška svega. Garderobe, repro materijala, vunice, ma svega. No, čim sam došla shvatila sam da od uživanja neće biti ništa. Jeziva gužva, gomila robe, mesto za parkiranje sam jedva našla i već samo to je bilo dovljno da mi podigne pritisak. Ali ajd' kad sam već tamo da vidim ima li nečeg interesantnog. Čim sa ušla videla sam ovu torbu sa prelepim drškama. Naravno kupila sam je bez imalo razmišljanja, za leto će biti odlična. Već vidim kako ću je srediti. To mu dodje kao da sam kupila drške, a ne torbu. Mislila sam da će mi to biti jedini pazar i već na samom odlasku primetim ova dva džempera. Kad sam ih bolje pogledala, shvatila sam da mogu da se oparaju, znači moji su:)! Živelo recikliranje! Odmah sam ih oprala, osušila i krenula da param. Oduševljena sam promenom boja, tj. jedna boja dugo traje i sad sam na velikim mukama šta da napravim. Kapu sigurno, a da li ću šal ili trouglastu maramu još ne znam. Od šatirane vunice ću velikoj Indijanki napraviti kapu i šal, nadam se da će biti dovoljno, jer je to rolka manjih dimenzija.

I da napomenem, sve ovo je koštalo manje od 3 evra! Jeee....

Uzorak

Napravila sam uzorak od nove vunice i već sam rešila šta ću da pravim. Biće to prekrivač, a mustra je ovde. Doduše još uvek se dvoumim da li da radim prvu ili drugu varijantu, ali svejedno, to je to, sve su ostalo nijanse. (Mada ipak mislim da ću raditi prvu varijantu i spajati kvadrate, nekako mi taj pačvork više leži!) Na uzorku sam utvrdila da se boje ne smenjuju brzo i mislim da će ličiti na taj prekrivač.
Uglavnom, udicu sam zagrizla, ostaje mi samo da dobro protumačim šemu i bacim se na posao.

Subotnji šoping

Rezultat subotnjeg šopinga:


Ovome nisam mogla da odolim. Ali nisam bila sama. U petak me je Misha obavestila da u jednoj prodavnici u gradu ima "phildar" vunice. Naravno tamo smo se pojavile i kupovale, kupovale, kupovale dok nas glava nije zabolela. (I njena "gomilica" je slična!) Naravno, pojma nemam šta ću od svega napraviti, ali nek se nadje. Lako ću se odlučiti šta ću da pravim, kad imam od čega:)! Taman sam se odvikla od kupovine veće količine prediva, ali sam izgleda opet pošla krivim putem:)! Misha je kriva:)! Šta je tu je, govorim sebi, i napred u nove radne pobede! Neću da me grize savest!
Za one koje zanima: radnja "Numera" u Pašićevoj ulici. Kupite dok je još imaju, verovatno je više neće dobijati!

Druga runda

Evo me, preživela sam i Novu godinu! Ostaje mi "samo" još Božić i slava! Za divno čudo uopšte nije bilo toliko stresno, sad sam sama sebi nekako smešna što tako odbrojavam, kao da sam u vojsci.
E, pa pošto je Nova godina vreme za svodjenje računa i postavljanje novih ciljeva, tako sam i ja sebi zadala neke nove zadatke. Ne, neću napisati koji su to zadaci (možda bih trebala to javno da uradim, onda nema odstupanja), ovo su samo neki od njih:
1. pletenje čarapa
2. pletenje rukavica sa sve prstima (ove dve stvari su mi, verovali ili ne, misterija)
3. pletenje prekrivača za štafir (smejete se, a?)
4. šivenje posteljine za isti
5. posvetiti više pažnje vezu
6. naučiti žongliranje sa tri loptice
7. i još mnogo toga...
Počela sam da vodim dnevnik, tj. art journaling. Već duže vreme gledam kako se radi, skupljam ideje, prikupljam materijal, seckam časopise... Ovo je jedna od prvih takvih strana.

Nisam zadovoljna fotografijom, uvek mi ispadne nekako žućkasta, a i svetlo ne valja, ali neću da cepidlačim. (Jedan od ovogodišnjih zadataka je i rad na fotografiji, moraću malo da se udubim u problematiku!)
Danas sam kupila i malo vunice, tek da godina počne berićetno:)! Nisam preterivala sa količinom, tek 300 gr. Nova vrsta, a i boje su mi se učinile interesantne!


Sastav: 40% vuna i 60% akril, 50 gr - ca. 150 m. Odoh sad da napravim uzorak, da vidim za čega ću je iskoristiti!

Predivo

Konačno polako prolazi vreme praznovanja i vraćamo se u normalu. Jednu i po noć i jedan i po dan smo bili bez grejanja, tj. gasa. Prošlo je prilično bezbolno, kuća nam se nije ohladila. Kvarcne grejalice su odradile posao. Plan za evakuaciju smo smislili i čekali. Na sreću ili ne, plan se nije ostvario, a nama je sada lepo i toplo.
Čitajući danas jedan post, na žalost nisam upamtila koji, zapitala sam se koliko imam prediva i rešila da isto izmerim. Silno sam se iznenadila. Nećete verovati, ali izmerila sam skoro 50 kg. Nisam mogla da dodjem sebi. Jeste, imam prostora da sve to smestim (u one famozne karirane kutije). Još letos sam to sortirala po bojama, ali ljudi moji, uvek mi nešto fali. Ili je to vrsta prediva ili mi za nešto zafali odredjena nijanse neke boje, ili nešto efektno kada je tkanje u pitanju. U poslednje vreme manje tkam, pa mi se količina prediva bitno ne smanjuje. Pletenje ne zahteva veće količine, doduše i moji sadašnji radovi su minijature, pa se predivo gomila. Naime, ja predivo kupujem u svako doba. Kada mi se dopadne boja, cena, sastav, kada imam inspiraciju. U žarko leto kupim debelu vunu i onda naravno čekam zimu da bih od toga nešto napravila. Kupujem bez plana i reda i ideje šta bi od toga moglo da se napravi. Zbog toga sam često ljuta na sebe, ali jednostavno ne mogu da odolim. U tih pedesetak kila, ima i vunice iz mojih studentskih dana, raznih ostataka koje sam dobijala od prijateljica, a za uzvrat sam im tkala šalove. U toj velikoj gomili ima i puno industrijskog prediva, ali sve mi je žao da ga dam, mislim se, možda će mi baš za nešto zatrebati.

Kako vi kupujete predivo?

Red u ormanu, ....

Već dugo vremena se spremam da napravim red u oramnu, jer kao što kažu "red u ormanu, red u glavi"! Ja sam naravno pravila, po ni sama ne znam koji put, drugačiji raspored u delu radionice koji je samo moj. (Onaj drugi deo pripada mom mužu i njegovim "mašinama", tj. kompjuterima, štampačima, skenerima i sl.) Sve moje vunice, konce i prediva koje kupujem onako bez reda i stihijski, sam konačno sortirala po boji i složila u one famozne kartonske kutoje koje kupujem u radnjama "Sve za 95".

Posao je bio vrlo interesantan, jer sam skroz smetnula sa uma šta u stvari imam, tako da sam bila vrlo prijatno iznenadjena. Morala sam sebi da priznam da uopšte ne stojim loše ni sa izborom, ni sa količinama. Još samo da uhvatim zalet... (Čim prodju ove vrućine, sigurno!) Tanja