Iako se radujem praznicima, oni u meni već duže vreme izazivaju dvojaka osećanja. S jedne strane volim što smo svi na okupu, što je lepa svečana atmosfera, kuća lepo dekorisana, sve čisto i blještavo, obilje klope na stolu, ali... Dok sve to postignem, ja spadnem s nogu. Prvo sam u velikoj nedoumici šta da spremam za silne ručkove i večere. Da je to samo jedan praznik, verovatno mi ne bi bilo tako teško, ali ovaj Božić je samo prvi u nizu, zatim slede Nova godina, pa drugi Božić i nedugo zatim i slava. U proseku jednom nedeljno veliko slavlje, a trudim se da se ne ponavljam i istovremeno da svima ugodim i što se tiče kolača i pečenja, a i sebi da ugodim pa da ne kuvam makar dva dana. Čini mi se da sam ove godine sve lepo isplanirala, i za divno čudo bilo je manje stresno (ili je to samo početak, pa mi još nije dosadilo!).
No, da predjem na vedrije teme. Ovo je selo koje sam pravila zajedno sa decom.
Na netu sam videla ideju i mnogo mi se dopalo. Neke kućice sam imala gotove, neke smo odštampali i obojili, dodala sam male svetiljke, sve to zašuškala starim čaršavom i dodala par ukrasa. (Ovo izbija podsvest, u stvari nije podsvest, ja bih volela da živim na selu, pa je ovo jedan od načina da mu se približim.)
A, da! Bio je i Deda Mraz. I svima je svašta doneo, a i meni je. Video je kod
Zorice lepu novogodišnju ogrlicu (njena je lepša!), ali Bože moj! Šalim se naravno, ja sam je napravila da imam nešto novo za Novu godinu!
Dugo vremena se rešavam da ispletem neki novogodišnji džemper, ali se svaki put setim Darsija (mislim da se tako zove) iz filma "Dnevnik Bridžit Džons" i njegovog jezivog džempera sa irvasom, pa me ta želja brzo prodje. Zato će ogrlica poslužiti kao dostojna zamena:)!
