A na buvljaku:

džidže i košulja!
Džidže su u stvari lanac koji je  dug skoro četiri metra, tako da može puno puta da se obavije oko vrata. Drveni geometrijski oblici i nešto malo valjkastog "srebra" i to je to. Za 200 dindži (malo manje od dva evra) puna kapa;)
Obožavam ove lanene košulje što liče na mantile. Imam ih nekoliko i vrlo rado ih nosim. Ali kad sam došla kući primetila sam da košulja ima malu rupicu na ledjima.

To je naravno, zahtevalo intervenciju, a onda me je krenulo. Nekoliko heklanih  cvetića koji su konačno našili  svoje mesto. Da prednjica ne bude baš obična, dodala sam i ovo:

Morala sam da vezem u boji, da ne podseća na minimalizam;) Od koga mi se btw, diže kosa na glavi...
Buvljaci su pravi odmor za dušu, novčanik i kreativnost. 

Yarn bombing u mom šoru

Kada iz svog ofisa (kuhinje, da ne bude zabune), pogledam kroz prozor, vidim jednu drvenu banderu i puno, puno kablova (koji su, uzgred rečeno, trebali biti pod zemljom).

Kako mi je pogled dosadio, rešila sam da nešto uradim po tom pitanju. Trebalo mi je puno vremena, ali krenula sam...

Daklem, pre dva dana uzmem kesu punu ostataka ostatka vunice, konca, raznog prediva i metodom slučajnog uzorka počnem da heklam ovo čime sam danas, na opšte čudjenje oca i muža, obukla banderu. Sve su me pitali da li sam ozbiljna, pa kad su videli da nosim merdevine i kačim, videli su da jesam, i to jako:))) Veliki poglavica je samo dodao da bih mogla i kuću tako da kitim! Jeee, dopalo mu se! Velika deca nisu kod kuće, jedva čekam da se vrate, pa da čujem i njihovu reakciju, tj. zanima me da li će primetiti, ili ću ja morati da im skrenem pažnju.
Ovako izgleda iz blizine:

Živo me zanima da li će komšije primetiti:)!?
Nek' se zna da prolaze pored štrikerske kuće....

Romantika

Uhvatilo me neko romantično raspoloženje. Nema nekog posebnog povoda, ali kao da osećam potrebu da budem malo ženstvenija. Verovatno sam zbog toga i isheklala ove "silne" cvetiće. Namenu im još uvek ne znam, ali svoje mesto će pronaći, sigurna sam!

U subotu sam bila na buvljaku s namerom da malo "obnovim" garderobu. Dobila sam koju kilu, pa nemam šta da obučem:(! Tipična ženska rečenica, ali tako je. Preostaju mi dve stvari: ili kile pod kontrolu ili nova garderoba! No, od svega toga nije ispalo ništa jer sam kupila leksikon iz druge polovine 19. veka. I toliko sam bila oduševljena i fascinirana da mi krpice više uopšte nisu pale na pamet.

A izmedju korica:

Danima ga čitam i pokušavam da odgonetnem rukopis, tj. krasnopis. Kliknite na sliku, pa ćete ponešto i moći da pročitate. Za one koji ne znaju potpisnici ovog leksikona su iz Velikog Bečkereka, sadašnjeg Zrenjanina.

Jastuk i zepe

Uhvatilo me heklanje. Na brzaka sam napravila ovu jastučnicu, da moj šareni kutak bude još šareniji. A i pamučnog konca imam još ohoo hooj! Doduše, boje su se već probrale, ali koristila sam ono što imam. Mešala sam različite vrste pamuka, ali u ovom šarenišu, neće se ni primetiti.


Da bi doživljaj bio potpuniji napravila sam i ove zepe. Hladno vreme stislo, od leta još uvek ništa. Šema je ovde.

Boje

Ne mogu da zamislim da živim bez boja. Mislim, bez jarkih boja:)! Obični dosadni plavi tabure sam obukla tako da sada volim da ga gledam, ali ne i da sedim na njemu. Neudoban je, a nema ni naslon. Doduše, mogu da ispružim noge na njega kad se zavalim u fotelju. On je samo odmor za oči i tek ponekad da se sedi na njemu kad se okupi veće društvo.

Radila sam ga od ostataka pamučnog konca koji čak nije bio ni iste debljine, ali čini mi se da se lepo sve uklopilo, pa to nije ni važno.

Podseća me na sunce i na toplo vreme koje nikako da dodje:(!

Nemam snage

da završim ostatke, ali imam snage da započnem novo:)! Iako me čeka dosadan posao završetka dva prekrivača, sve sam gurnula sa strane i počela sam da heklam. Prvi put u životu heklam u krug i mnogo sam ponosna na sebe što sam uspela da rastumačim šemu. Često se pitam šta bih bez interneta? U knjigama o ručnim radovima koje imam, nikako ne mogu da se snadjem. Jednostavno ne umem da čitam šemu. Gledam, gledam, ali ne kapiram šta prvo treba da uradim, je l' lančić il' stubić. Moraću da angažujem Mishu, nadam se da neće imati ništa protiv:)!

Može i ovako

Već nekoliko dana čekam na sunce. Sastavljanje sam završila i zaista sam uživala radeći. (Ako nekom treba slobodno neka se javi:)!Bilo je predvidjeno da ovaj prekrivač bude malo manji. Ali se ispostavilo, kao i obično što mi se dešava, da sam "malo" zeznula veličinu, tako da je sad skoro pa toliki da pokrije autić, makar preko krova. Još da isheklam koju igračku, pa da mlati glavom levo desno na zadnjoj šoferšajbni, milina jedna!
Evo mojih 165 kvadrata u celini:

Sav pamuk koji sam imala je iz zaliha, jedino sam dokupljivala žutu. Predivo: St. George, vrste Schulgarn i Cotton; pamuk 100%, 50gr-ca.115m. Nisam ukapirala razliku, iste su mi obe vrste. Uglavnom, za popodnevnu dremku je pun pogodak!


Još samo da dodam: prekrivač, krevet i ja imamo 68 kg. A krevet i ja 66,5. Malo je teži, ali to mi je bila jedina varijanta za ovako žive boje. E, odoh sad malo da prilegnem!

165

Da, konačno sam uradila svih 165 kvadrata za pokrivač, tj. ćebence. Poslednjih dvadesetak sam teglila čitav mesec, ali sam ipak privela kraju. Još "samo" da spojim i gotovo.




Ovu fotografiju sam jedva napravila. Tri puta mi je ova gomila padala, pa sam na kraju ipak morala da naslonim na stub. Ej, 165 komada nije mala stvar:)! Skoro pa sam zaboravila da napišem: svaki kvadrat je različit, znači nema dva ista!

Posle duže pauze

Ne mogu reći da sam radila bog zna šta, ali evo malih novosti. Uhvatila me neka neopisiva lenjost i nadam se da će brzo proći. Možda je do vremena, ne podnosim vrućinu, ili je jednostavno faza koja mora da prodje.
Danas sam nabrzaka napravila ovaj stolnjak, ili nadstolnjak ni sama ne znam. Pre nego što ću otići na odmor na buvljaku sam kupila haljinu, tačnije, deo austrijske narodne nošnje. Naravno, ni u ludilu je ne bih nosila, ali bila je sašivena od fantasičnog lana sa prelepim dugimićima, koje sam sačuvala, a lan sam polako počela da "rabim". Našila sam šustiklu (kakva divna reč, znači: heklani ili vezeni podmetač za vazu ili kakav drugi ukrasni predmet na stolu ili vitrini), koju sam, opet kupila u second hand prodavnici, i to šest komada za cirka 1 evro. Drugu šustiklu sam okačila na grančicu, na kojoj pak vise školjkice sa Severnog mora. Velike školjke su iz Crne Gore, a svećice iz kineske radnje. Dakle, ovo je jedna internacionalna postavka:)!

Pre nekoliko nedelja na jednom stranom blogu sam videla ovu ideju. Obična pamučna majica se iseče na trake i nosi se kao ogrlica ili "neck warmer" ako je majica malo manja. Vrlo jednostavno, pa mislim da ću majice namenjene brisanju prašine promeniti namenu.


Pre dva dana sam počela ovaj šareni džemper. Već dugo nisam ništa plela, pa moram malo, tek da ostanem u formi.


Još "samo" da isheklam pedesetak kvadratića i moje ćebence za popodnevnu dremku će biti gotovo. Nadam se do jeseni, kada će i biti najpotrebnije. Toliko, pozdrav
Tanja

Još uvek kod kuće

Nisam otputovala na more. Sedim, čekam i heklam i kao paor gledam u nebo neće li se vreme prolepšati. Svako jutro prvo pogledam vremensku prognozu, a ono sve gore i gore. I užasno sam razočarana, rekla bih više od dece, što se već ne kupam. Već sam se dva puta ošišala, dva puta oprala kompletan veš, kao kad se vratim da nema puno da se pere, pedikir isto dva puta, ma strašno. I u svakom momentu sam spremna da krenem. A, da, i knjige spremne za more sam počela da čitam... I kile sam dovela na prihvatljivu meru, tj. taman toliko da mogu da udjem u kupaći, da ne kupujem novi. Naheklala sam i pedesetak kvadratića od potrebnih 150. U svakom slučaju, mislim da ćemo ove nedelje otputovati, ma kakvo vreme bilo. Montenegro zove mene...

Prvi susret sa virtuelnom drugaricom

Danas sam se upoznala sa Mishom. U stvari, imam utisak kao da se znamo ceo život i da je ovo današnje upoznavanje bilo samo jedna formalnost. Čovek se lepo oseća kada upozna nekoga sa sličnim interesovanjima i pogledima na svet. Mi smo se tako ispričale, smejale i uživale, baš mi je ulepšala današnji dan. Kroz priču smo došle do zajedničkih poznanika, što će reći da je svet stvarno jedno veliko globalno selo. Moram da priznam da sam malo imala tremu, ali sam odmah shvatila da je to bilo bez razloga. Naravno, pokazala mi je neke cake u heklanju, objasnila mi je kako da čitam šeme i poklonila mi je ovaj divni obeleživač, tj. lizezu.


Odmah ću ga staviti u knjigu koju sada čitam. Naravno, dogovorile smo se da se vidimo ponovo čim se vratim sa godišnjeg. Štreberski ću da heklam ne samo kvadrate, već i nešto sa mustrom, pa da mogu da se pohvalim:)! Biće učiteljica zadovoljna! Do sledećeg puta, pozdrav
Tanja

Juuuupiii!

Uspela sam. Ovo je moje prvo "pravo heklano delo"! Juče sam celo popodne pokušavala da napravim ovaj kvadrat, što bi Englezi rekli "granny square" i na kraju sam uspela. Uz pomoć: knjige "Kačkanje", video uputstva, uputsva sa sajta Lion Brand. Heklaj, paraj i tako u nedogled. Nikako nisam mogla da napravim kvadrat, samo krug, pa dok nisam ukapirala...Da sam htela krug, ne bih uspela, sigurno:)! Eh, da sam imala učiteljicu, to bi sve garantovano brže išlo, ali šta je tu je. (Misho, hoćeš mi stvarno biti učiteljica? Vidiš da sam baš uporna i da ne odustajem tako lako!? Samo da savladam čitanje mustri i gde iglu da ubodem. Štreber, kažem ti:)!) Sad sam mirna i zbog još jedne stvari. Znam šta ću raditi na moru. Knjige sam spremila, ideja za ručni rad je uobličena, još samo deca da se raspuste, da vreme bude lepo i eto nas na moru! Jedva čekam!

Žuto tkanje i još nešto

Nakon trodnevnog udarničkog tempa završila sam žuto tkanje. U redovnim okolnostima ovako dugačko i široko tkanje bih radila najmanje nedelju dana. Ali, imala sam zaista veliku želju da ga završim, mada još uvek ne znam šta će od toga biti. Znam sigurno da neću praviti ni jaknu, ni djubretarac, ni pončo. Džemprer, tunika, prsluk, ni sama ne znam, možda u skorije vreme i dobijem ideju. U svakom slučaju materijala ima dovoljno, malo fali da bude čitavih pet metara, a široko je 70 centimetara. Jedino sam u nedoumici, da li da materijal odnesem krojačici, ili da ga sama uzmem u ruke pa šta bude (verovatno će tako i biti).



U medjuvremenu sam pokušala da probam da heklam. Ne mogu reći da sam ovo radila levom rukom, iako tako izgleda, ali za nekog ko je samouk, možda i nije loše. Ovo je doduše, trebao da bude kvadrat, ali gde su mi se zagubile očice nemam pojma. Mlada sam, naučiću:))! Knjiga u krilu, heklica u ruci, da te bog vidi... Je l' ima nade za mene ili sam potpuno beznadežan slučaj?