Pletenje i ogledalca

Kada je pre nekoliko dana moje veliko dete otišlo u Poreč na Svetsko prvenstvo u plesu, poželela sam da joj malo renoviram sobu. Da se iznenadi. U stvari, to baš i ne može da bude renoviranje u pravom smislu reči, (dete ulazi u pubertet, pa 'ajd sad udji u taj "omedjen" prostor!), ali makar da promenim neku sitnicu. Pre nekoliko godina bila sam opsednuta ramovima za slike jer je u kući bilo puno praznih zidova, i još od tad mi je ostalo nekoliko neiskorišćenih ramova. I naravno, dala sam se u akciju i malo oplemenila zid. Da bude, onako nežno, devojački...


Završila sam i jedan prsluk, pored pantalona, moj omiljeni deo garderobe. Imam ih puno, ali mi nekad nije dovoljno.


Zabavljala sam se malo i sa heklicom, pa sam opheklala izrez oko vrata i rukava. Da ne budem skromna, ali mislim da nije ispalo loše, s obzirom da sam heklala sa sve knjigom u krilu čitajući uputstva. Nadam se da ću zaista ove godine savladati heklanje. Muči me to što nema ko da mi pokaže, jer moja svekrva koja zna da hekla, ne zna da čita šeme, prijateljica je levoruka pa baš i ne mogu da ukapiram kako ona radi, ali šta je tu je, snaći ću se već nekako.


Već dva dana pletem ove kvadratiće i isprobavam tzv. "domino knitting". I ovaj podmetač sam uradila, ali mislim da neće služiti svojoj svrsi. To je više dekorativno, ali kad ga okačim, sav se oglindžavi, pa ne liči ni na šta, a i nekako je sav tanak.

Možda neko ćebe, valja o tome razmisliti...

Sedela sam za mašinom, šila sam...

Pre nekoliko dana sam kupila ove divne materijale, od svakog po metar, bez ikakvog plana šta bih mogla od toga da napravim. A onda mi je sinulo, pa sam krenula punom parom. Prvo sam sašila i isplela haljinicu za jedno malo plavo oko koje je napunilo dve godine. Haljinica je otuptovala u Berlin, a izgleda ovako:



Doduše, malo sam omašila veličinu, ali nema veze biće dogodine.
Kada je moje malo dete to videlo, samo je reklo: "Hoću i ja, ali žutu!" Rečeno učinjeno. Mama je napravila i žutu haljinu, koju će dete nositi do male mature:)! Ne znam zbog čega ne verujem merama već sopstvenim očima, ali šta god da napravim, omanem veličinu. Ili bude manje ili veće.
Kad je veće nosiće se kad tad, ali kad je manje...


Kako mi je šivenje ovih dana išlo od ruke, nastavila sam u istom tempu. Iva je dobila još jednu bluzicu, sa sve tri cvetića. Mnogo joj se dopalo da pozira.



Moram da priznam da mi je malo proradila griža savesti. Velika deca nose novu garderobu, a Iva se oblači u butiku "Na tavanu". Doduše, sve to solidno izgleda, ali ništa od toga ona nije prva nosila. Da se razumemo, nisam ja paćenik zbog toga, naprotiv, i sama se oblačim na buvljaku, ali mi je nekako dosadilo da ona nosi sve "second hand". Pošto mi je materijala još ostalo, nastavljam...

Nomen est omen

Tako bi rekli stari Latini. Ime je znamenje. Da moja Ružica zaista bude Ružica. Kod Kineza sam videla ovo plastično cveće i zaista nisam mogla da odolim da ga ne kupim i ne okitim "biciklo". E sad, plastično cveće nikada nisam volela, ali mi se odjednom učinilo veoma interesantnim, pa sam rešila i terasu malo da oplemenim istim. (Ako se u medjuvremenu ne predomislim!)