Baš sam zapostavila pisanje bloga. Danas ću, sutra ću i vreme nekako iscuri. Mislim se tako ovih dana da li uopšte da nastavim da pišem ovaj blog ili da batalim. Pa mi došlo nekako žao. E, neću ga bataliti, nastaviću tamo gde sam stala. Doduše, biće mi teško da fotografišem sve ono šta sam uradila, ali pokušaću.
Poslednjih meseci sam manje plela. Nekako su me šivenje i učenje jednog programa na kompjuteru skrenuli s teme. Nije stvar u tome da mi je dosadilo, o ne, nikako. Radi se o tome da slabije vidim i oči mi se naprežu, pa sam morala da pravim duže pauze. Posle višesatnog gledanja u ekran, još i sitne petlje... ne ide nikako.
A i šivenje daje rezultate odmah. Što mi je u nekim trenucima važno. Da vidim šta sam uradila i naravno da odmah obučem. Šila sam letnje haljine po japanskim krojevima. To znači da su velike, komotne i krajnje jednostavne. Ništa spektakularno, ali u njima sam provela celo leto. Nemam ni jednu fotografiju, a i letnju garderobu sam već odložila na najviše police u garderoberu. Znači, ostajete uskraćeni do sledećeg leta;)))
Ovo je pletenina od marta meseca do juče, započeta i urađena:
Džemper rađen od ostataka St. George vunice (koju btw. imam već više ni sama ne znam koliko vremena, a nikako da je potrošim, a ne mogu ni da je se tako lako rešim;)):
Bolje stoji nego što ovako izgleda, sav se jadnik iskrivio... Ovde je mustra!
Mislila sam da nikada neću plesti čipkaste, ženstvene modele, ali i to se menja. Taman za letnje večeri:
Čak su i perlice tu:
Koga zanima, svi detalji su ovde.
Naravno, posle ovakve marame gde sam morala da budem skoncentrisana dvesta posto, morala sam da počnem da radim nešto što odmara mozak. I za to je poslužila ova marama. Dovoljno vesela, a nije zahtevna.
Eto, tu bi otprilike bile moje pletačke novosti...
Do sledećeg čitanja, uskoro nadam se!
Poslednjih meseci sam manje plela. Nekako su me šivenje i učenje jednog programa na kompjuteru skrenuli s teme. Nije stvar u tome da mi je dosadilo, o ne, nikako. Radi se o tome da slabije vidim i oči mi se naprežu, pa sam morala da pravim duže pauze. Posle višesatnog gledanja u ekran, još i sitne petlje... ne ide nikako.
A i šivenje daje rezultate odmah. Što mi je u nekim trenucima važno. Da vidim šta sam uradila i naravno da odmah obučem. Šila sam letnje haljine po japanskim krojevima. To znači da su velike, komotne i krajnje jednostavne. Ništa spektakularno, ali u njima sam provela celo leto. Nemam ni jednu fotografiju, a i letnju garderobu sam već odložila na najviše police u garderoberu. Znači, ostajete uskraćeni do sledećeg leta;)))
Ovo je pletenina od marta meseca do juče, započeta i urađena:
Džemper rađen od ostataka St. George vunice (koju btw. imam već više ni sama ne znam koliko vremena, a nikako da je potrošim, a ne mogu ni da je se tako lako rešim;)):
Bolje stoji nego što ovako izgleda, sav se jadnik iskrivio... Ovde je mustra!
Mislila sam da nikada neću plesti čipkaste, ženstvene modele, ali i to se menja. Taman za letnje večeri:
Čak su i perlice tu:
Koga zanima, svi detalji su ovde.
Naravno, posle ovakve marame gde sam morala da budem skoncentrisana dvesta posto, morala sam da počnem da radim nešto što odmara mozak. I za to je poslužila ova marama. Dovoljno vesela, a nije zahtevna.
Eto, tu bi otprilike bile moje pletačke novosti...
Do sledećeg čitanja, uskoro nadam se!
