Privikavanje

Mesecima sam gledala ovu malu stolicu i mislila šta mogu da uradim od nje. Sve sam se nekako saplitala na nju, a trebala nam je u kući, jer Iva još uvek ne može da pere zube bez stolice. Juče mi je konačno sinulo i evo je:

posle

Ovako je izgledala pre: (još mi samo smederevac fali!)



Doduše moram još da je prelakiram, ali sam bila jako nestrpljiva da postavim fotografije na blog.

detalj

Ovo je bio jako inspirativan i kreativan posao. Imam ideje, ali nemam zanatsko znanje i umeće. To važi i za crtanje i za vrstu boje. Farbala sam akrilnim bojama, pigmentima za krečenje (to je ono kad farbu ubacuješ u belu da bi dobio odredjenu nijansu), i flomasterima. Apetit mi se otvorio pa bih sada farbala i veće stolice, a po glavi mi se mota i sto... Da li mi se to probudila ambicija ili mi se samo čini!? Ako neko zna kako mogu da rešim ove "muke" bila bih mu zahvalna:)!

p.s. Ovo je samo za one koji se pitaju zašto je naslov "Privikavanje". Pa lepo, moram muža da priviknem na ovako žive boje, jer želim da sredim terasu u ovom fazonu. Do leta će se otkraviti, pa će mu ovo postati sasvim "normalno":)!

Strast u kutiji

Jedna od mojih velikih strasti je nakit. Imam ga puno, raznog, velikog, malog, šarenog, plastičnog, drvenog, vunenog da ne kažem filcanog, dečijeg, umetničkog i da ne nabrajam dalje. (Volim ja i zlato, al' ga nemam, ne računam ono zlato koje sam dobijala kao dete za rodjendane od babe i dede!)) Zaista ga mnogo volim i skupljam ga godinama. Jedini "problem" koji imam je kako ga držati da ga imam stalno na oku! Imam puno kutija, ali u kutijama se ne vidi. Zato sam danas napravila kutiju za prstenje, u kojoj stoji kao u dućanu! Kutija sa sve prozorčetom je ono što mi je oduvek bilo potrebno:)!
Sasvim slučajno danas svratim kod Kineza i tamo mi sine ideja. Dobila sam ovu praznu kutiju od Kineskinje, koju ona inače baca, kad rasproda svo prstenje. (Prosto se sebi divim, kakav sam ekolog!) Pošto crnu boju nikako ne volim, odmah sam se dala u farbanje, dodala koju filcanu kuglicu i eto meni nove kutije... Kako je malo potrebno da čovek bude srećan.

pre

posle

p.s. Još prstenja je ostalo van kutije, ovo je samo ono koje najčešće nosim. I drugu kutiju ću da napravim! Jedva čekam!

Uzorak

Napravila sam uzorak od nove vunice i već sam rešila šta ću da pravim. Biće to prekrivač, a mustra je ovde. Doduše još uvek se dvoumim da li da radim prvu ili drugu varijantu, ali svejedno, to je to, sve su ostalo nijanse. (Mada ipak mislim da ću raditi prvu varijantu i spajati kvadrate, nekako mi taj pačvork više leži!) Na uzorku sam utvrdila da se boje ne smenjuju brzo i mislim da će ličiti na taj prekrivač.
Uglavnom, udicu sam zagrizla, ostaje mi samo da dobro protumačim šemu i bacim se na posao.

Subotnji šoping

Rezultat subotnjeg šopinga:


Ovome nisam mogla da odolim. Ali nisam bila sama. U petak me je Misha obavestila da u jednoj prodavnici u gradu ima "phildar" vunice. Naravno tamo smo se pojavile i kupovale, kupovale, kupovale dok nas glava nije zabolela. (I njena "gomilica" je slična!) Naravno, pojma nemam šta ću od svega napraviti, ali nek se nadje. Lako ću se odlučiti šta ću da pravim, kad imam od čega:)! Taman sam se odvikla od kupovine veće količine prediva, ali sam izgleda opet pošla krivim putem:)! Misha je kriva:)! Šta je tu je, govorim sebi, i napred u nove radne pobede! Neću da me grize savest!
Za one koje zanima: radnja "Numera" u Pašićevoj ulici. Kupite dok je još imaju, verovatno je više neće dobijati!

Druga runda

Evo me, preživela sam i Novu godinu! Ostaje mi "samo" još Božić i slava! Za divno čudo uopšte nije bilo toliko stresno, sad sam sama sebi nekako smešna što tako odbrojavam, kao da sam u vojsci.
E, pa pošto je Nova godina vreme za svodjenje računa i postavljanje novih ciljeva, tako sam i ja sebi zadala neke nove zadatke. Ne, neću napisati koji su to zadaci (možda bih trebala to javno da uradim, onda nema odstupanja), ovo su samo neki od njih:
1. pletenje čarapa
2. pletenje rukavica sa sve prstima (ove dve stvari su mi, verovali ili ne, misterija)
3. pletenje prekrivača za štafir (smejete se, a?)
4. šivenje posteljine za isti
5. posvetiti više pažnje vezu
6. naučiti žongliranje sa tri loptice
7. i još mnogo toga...
Počela sam da vodim dnevnik, tj. art journaling. Već duže vreme gledam kako se radi, skupljam ideje, prikupljam materijal, seckam časopise... Ovo je jedna od prvih takvih strana.

Nisam zadovoljna fotografijom, uvek mi ispadne nekako žućkasta, a i svetlo ne valja, ali neću da cepidlačim. (Jedan od ovogodišnjih zadataka je i rad na fotografiji, moraću malo da se udubim u problematiku!)
Danas sam kupila i malo vunice, tek da godina počne berićetno:)! Nisam preterivala sa količinom, tek 300 gr. Nova vrsta, a i boje su mi se učinile interesantne!


Sastav: 40% vuna i 60% akril, 50 gr - ca. 150 m. Odoh sad da napravim uzorak, da vidim za čega ću je iskoristiti!

Prva runda

Iako se radujem praznicima, oni u meni već duže vreme izazivaju dvojaka osećanja. S jedne strane volim što smo svi na okupu, što je lepa svečana atmosfera, kuća lepo dekorisana, sve čisto i blještavo, obilje klope na stolu, ali... Dok sve to postignem, ja spadnem s nogu. Prvo sam u velikoj nedoumici šta da spremam za silne ručkove i večere. Da je to samo jedan praznik, verovatno mi ne bi bilo tako teško, ali ovaj Božić je samo prvi u nizu, zatim slede Nova godina, pa drugi Božić i nedugo zatim i slava. U proseku jednom nedeljno veliko slavlje, a trudim se da se ne ponavljam i istovremeno da svima ugodim i što se tiče kolača i pečenja, a i sebi da ugodim pa da ne kuvam makar dva dana. Čini mi se da sam ove godine sve lepo isplanirala, i za divno čudo bilo je manje stresno (ili je to samo početak, pa mi još nije dosadilo!).
No, da predjem na vedrije teme. Ovo je selo koje sam pravila zajedno sa decom.


Na netu sam videla ideju i mnogo mi se dopalo. Neke kućice sam imala gotove, neke smo odštampali i obojili, dodala sam male svetiljke, sve to zašuškala starim čaršavom i dodala par ukrasa. (Ovo izbija podsvest, u stvari nije podsvest, ja bih volela da živim na selu, pa je ovo jedan od načina da mu se približim.)
A, da! Bio je i Deda Mraz. I svima je svašta doneo, a i meni je. Video je kod Zorice lepu novogodišnju ogrlicu (njena je lepša!), ali Bože moj! Šalim se naravno, ja sam je napravila da imam nešto novo za Novu godinu!


Dugo vremena se rešavam da ispletem neki novogodišnji džemper, ali se svaki put setim Darsija (mislim da se tako zove) iz filma "Dnevnik Bridžit Džons" i njegovog jezivog džempera sa irvasom, pa me ta želja brzo prodje. Zato će ogrlica poslužiti kao dostojna zamena:)!

Šal i kapa

Ovaj šal je iz knjige "Color by Kristin" od Kristin Nicholas. Prvi put kad sam videla sliku znala sam da ću ga i plesti. Naravno uz to mi je trebala i kapa, doduše ovakvu sam već plela, ali ću po svoj prilici opet ostati bez nje. Mlada dama je već nosi, a ja ako stignem da maznem koji krug:)!

Vunica je "Tina superwash", 100% vuna, St. George. Moram da priznam da mi se vunica dopala, radila sam iglama 4 i 5 i već razmišljam o novom šalu ili makar džemperu za Ivu (iz iste knjige, naravno).

Novogodišnje radosti

Polako sam počela da se pripremam za predstojeće praznike. Nešto sam "udarila" u eleganciju. Srebrna me drži još od prošle godine, samo sam sada dodala i rozu. Jedina stvar koju sam kupila je ova deko saksija, a ostalo je sve iz čarobnih zaliha. (Tračice, šljokice, konus od prediva, svećiće, farba je srebrna za sulundare, korišćena letos za farbanje tepsije za roštilj.) Samo mi još treba neki materijal srebnkasto rozi da sašijem stolnjak i postavim dekoraciju.


Nisam baš u eko fazonu, ali tako ispada! Naravno imam i pomoćnika, ma šta pomoćnika, glavna je.

Želim još puno stvari da uradim, toliko ima divnih i kreativnih ideja. Po ceo dan bih mogla da "visim" na netu i da razgledam. Ali ako puno budem gledala ništa neću uraditi, zato na posao!

Otkrila sam Ameriku

Znam da naslov obećava, možda bi bilo bolje da sam napisala "rupa u saksiji". Elem, sašila sam tuniku ili kecelju (doduše neće se koristiti za kuvanje već samo za paradu!), i onda sam dodala par cvetića tj. krugova. Uvek sam se pitala kako se sašiju, odnosno proštepaju tako pravilni krugovi. Naravno, drugarica mi skrene pažnju da pročitam uputstvo za upotrebu bagat mašine. I tu otkrijem neograničene mogućnosti koje ova mašina ima, a ja koristim samo pravo i cik-cak bod. U alatu koji ide uz mašinu (ona famozna kutija u kojoj stoji ulje i četkica) pronašla sam nekoliko različitih stopica, dodatke za mašinski vez, pravo blago, koje ću uskoro početi da koristim.



Pletem veliki šal i nadam se da će za nekoliko dana biti gotov. Nisam uspela na prirodnom svetlu da ga uslikam pa ću to uraditi sledećeg puta.

Kapa i grejači

Za svega nekoliko sati sam isplela ovu kapu. Vunica je St. George, igle za pletenje br. 8 i bog te veseli. Gotovo dok kažeš keks! Moram da se pohvalim, pa da kažem da je ovo moja mustra. Ako imate svidjanje, kažite pa ću u jednom od sledećih postova napisati šemu. Mnogo mi se dopala, kao i mojoj velikoj Indijanki. I spremno je pozirala, hoću reći nije bila namćor:)! Ljubi je majka!



Za vikend su pali i grejači, nešto sam se zaželela ovakvih sitnih "projekata". Spremam se da nastavim da pletem džemper koji sam još jesenas započela, a još uvek razmišljam da li da kupim vunicu za jedan veliki šareni zimski šal. (Što se veličine tiče, znam da ne mogu da omanem. Nije to kao džemper. Koliki kod da je, dobar je i uvek mogu da kažem: "E, baš sam tako htela!") Naime, još od kada sam saznala koliko imam raznoraznog prediva, skoro pa ništa nisam kupovala, osim ako mi baš nešto, ali zaista, nije zafalilo. O količini vunice, konca i sl. pisala sam ovde. Zalihe su se poprilično smanjile, što znači da mogu opet da se natovarim:)!