Svašta se radi...

Ovih dana samo nešto crtkam.

Obožavam kućice...

akril na platnu, dimenzije 40 x 20

I pletem, param, pletem i ne predajem se. Posle dužeg vremena pletem džemper sa mustrom, mislim nema boja, samo mustra. Ali izgleda da nisam dovoljno skoncentrisana, pa četiri reda ispletem, dva oparam, pa opet ispočetka...

Danas sam dobila od drugarice na poklon igle za pletenje. Hvala Ančice! Igle su stare, još iz nekadašnjeg DDR-a, naravno sve su upotrebljive, ali sam prvi put videla okrugle igle za pletenje koje kao gajtan imaju tanku, tanku sajlu. Još uvek sam u čudu i moram što pre da probam da pletem sa njima. Prosto mi je neverovatno da to može.
A ako ne, naći će svrhu, npr. otpušavanje lavaboa ili sudopere:))!

Mojih šest kvadrata

Ovako izgleda mojih šest kvadrata. Razboj sam razmontirala i odnela na tavan da čeka neka bolja vremena tj. inspiraciju. I tako sam dobila ovaj divan slobodan prostor mog dela sobe koju nazivamo "radionica". Drugi deo pripada Velikom Poglavici i priručnoj kancelariji (njega nisam fotografisala).

Kako sam dobila više prostora morala sam da ga oplemenim i jednim pisaćim stolom na kome ću konačno moći da pišem i crtkam, a da ne moram da rasklanjam za sobom. U početku sam mislila da stavim i "lazy bag", ali onda sam zaključila da je malo teže ustajati iz dotične, pa sam se opredelila za ovu fotelju. Ona je ionako bila na tavanu jer su je Indijanci eliminisali baš zbog lejzi bega.


Naravno, ovakvo spremanje ne može da bude samo površno, pa je palo i jedno raščićavanje zaliha prediva. Stvarno ga imam i suviše. Jednog malog dela sam se rešila i to po principu "brigo moja predji na drugoga":))!

Tu je i pletačka stručna literatura, a u desnom delu su "Burde".


A ono što lepo izgleda i čega imam više od tri klupčeta još uvek stoji na policama, samo sam ga malo lepše presložila. I tu me čeka veliki zadatak, za koji se Heklica velikodušno ponudila da mi pomogne, a to je da odredim koje će predivo za šta da se koristi. To mi nije ni palo na pamet da uradim, jer sam to oduvek radila nekako stihijski. Ovako, kad se napravi raspored i toga se pridržavaš, nešto i uradiš. U stvari, kad sam tkala bilo mi je važno da od jedne boje imam više vrsta vunice, konca, čega kod. Sad su se stvari malo promenile, ali repove vučem:)!

Ova šarena klupčad ispod "Burdi" već imaju namenu. Šal i ćebe od jedne od vune, a ispod od pamučnog konca će mala Indijanka da dobije novi "outfit". U dogledno vreme...

Na suprotom zidu je "papirologija" i "mašinerija".

Čak me i muž obradovao zvučnicima za "lop top" kako ga iz zezanja zovemo, tako da sada nemam tranzistorski zvuk, koji mi beskrajno ide na živce, pa ću moći i u muzici zbiljski da uživam.

detalj

A ovako je izgledao deo razmontiranog razboja, koji sad spava svoj zimski san:

srce razboja

Kapsula

Danas sam konačno ćebe skinula sa igala.

Indijanka sa drugaricom je izigravala "punjenje".


Naravno, još uvek ne mogu da kažem da je kraj blizu ali na dobrom sam putu:)!
Da bi od kapsule postalo ćebe prvo sam morala da osiguram ivice. Dugo sam se mislila da li da to uradim ili ne, ali je tako ipak sigurnije. Rizik od paranja je u ovom slučaju nepostojeći, a konac se svakako ne vidi.

Sledeći korak:

A za naredne dane ostavljam rese. Počela sam da se predomišljam da li po njemu da vezem ili ne. Nisam više sigurna, ali ostaviću odluku da prenoći (možda i nekoliko noći), kad god rešim da to uradim, neće biti kasno.

Mogu samo još da dodam da je ovo i bukvalno moj najteži pletački rad. Isplela sam oko 1,6 kg vune ili 3520 metara (što mi i ne deluje jako puno).

Veliko spremanje

Pošto sam već rešila da napravim veliko spremanje u životu, krenula sam od sebe (dijeta i kosa), pa preko kompjutera, a kako stvari stoje spremanje će zahvatiti i moju radionicu. Dijeta lepo napreduje, za sada odolevam iskušenjima i to je rezultiralo da imam 2,5 kg manje za nedelju dana. Znam da je to početak i da je na početku uvek lako izgubiti kile, ali nekako sam ušla u štos i ne pada mi teško. Moram malo i navike da promenim.

Već danima "spremam" kompjuter. Konačno sam ukapirala kako se koristi Google reader, pa dok sam sve silne bookmark-ove organizovala, potrajalo je neko vreme, ali trud se definitivno isplatio. Nisam plavuša, al' sam Bosanka:))! Još samo da malo sredim i moje foldere i fotografije. Stalno se pitam kako smo živeli bez digitalnih aparata:)!? Imam more fotografija, za koje sam sigurna da su užasne i da ih neću nikad napraviti ali ih čuvam. Stvarno ne znam zašto, ali moram da budem manje sentimentalna i da ih pobacam i da oslobodim mesto u kompu. Idem u dobrom pravcu, ali i ovo zahteva vreme...

Posle skoro godinu dana sam rešila nešto i da tkam. Kako se pokazalo imam dve leve ruke, u stvari pauza je bila jako duga, čovek prosto izgubi rutinu. Sve što sam mogla da zabrljam, ja sam zabrljala. Ali mi je trebalo malo duže da shvatim i to već kad sam postavila na razboj.


Sve sam isekla, bacila u djubre i krećem ponovo. Bez sentimentalnosti i želje da spasim što se spasti može. Možda je i moglo, ali nisam imala strpljenja i želje da potrošim tri puta više vremena, nego da sve krenem ispočetka.


I jako se mislim. Da li razboj da zapakujem i odnesem na tavan da čeka neka bolja vremena i tako napravim mesta u mom delu radionice (već sam smislila da na njegovo mesto stavim stolić i lazy bag u kome je tako udobno sedeti i da štrikam do mile volje, i ne slušam i ne gledam tv) ili da razboj i dalje gledam i čekam da mi inspiracija nadodje? Dvoumim se još uvek, a odlučiću kad završim ovo što sam započela.

I da, još samo dvadesetak redova i ćebe je gotovo! U stvari pletački deo je gotov, a onda sledi sečenje (moj klinac kaže: "kakva ti je to kapsula, to ne liči na ćebe?"), pravljenje resica i vez...

Dakle...

prvi put u životu ofarbala sam kosu. U nešto što bi trebalo da bude narandžasto. Trenutno nije, nije onako kako sam zamislila, malo liči, ali biće sledeći put. Obećala mi frizerka:)! Dakle za dve nedelje idem ponovo na tretman, a onda sledi i fotografija. Kakvo je to farbanje kose, ako se ne vidi bar s' kilometar?

Počela sam da držim dijetu. Došla sam do neverovatnih 75 kg(ne mogu da verujem da sam ovo javno obznanila) na mojih 163 cm. Sa kojom kilom više sam išla sva tri puta na porodjaj. Da sam preterala, preterala sam. Poslednjih mesec dana od Sv. Nikole, pa do juče šta sam pojela - pojela, a pojela sam puno. Sad ću da se upristojim. Cilj: do 1. maja 60 kg. Čini mi se da nije utopija. Naterala sam sebe da ovo napišem, jer posle ovoga ne mogu da se povučem, kao ništa nisam rekla i niko ne zna da sam na dijeti. Moraću i malo blog da uredim i da vodim nedeljnu evidenciju. Pa dokle stignem.

Uobičajeni ritam

Posle tri nedelje pauze ponovo se vraćam u redovno stanje. Osim što smo se lepo odmorili i malko putovali, upoznala sam i blogerku iz Večnog grada. Kratko, ali slatko druženje, pamtićemo je po lepom:)))!

Pred Novu godinu ispratila sam moju staru mašinu Super Slavicu u penziju i ponovila sam se novom Berninom. Već duže vreme muž me ubedjuje da kupim novu mašinu, a ja sam sam ni sama ne znam zašto odbijala. U stvari, mislila sam da su užasno skupe i nekako mi ta plastika nije ulivala poverenje. No, kad me u najpotrebnijem trenutku Super Slavica izdala, rešila sam dvesta smesta da se ponovim. Bog blagoslovio internet, sela sam i potražila šta odgovara mojim potrebama. Zahvaljujući Lenki odlučila sam se za gore navedenu mašinu. Prezadovoljna sam i za sad još nisam uspela da joj otkrijem mane. Nadam se da će tako i ostati.

Što se pletenja tiče, ćebe polako privodim kraju. Ne mogu puno da uradim, ali ga pletem svaki dan. Za jedno mesec dana biće kraj. Naravno, još nekoliko stvari radim istovremeno, ali ovo mi je prioritet.

Toliko za sada, hvatam ritam...

Rica kičerica

Već sam obećala da ću prikazati ovogodišnje praznično šarenilo. Ima tu svega, pomešala sam babe i žabe, al' baš mi je lepo, hoću da kažem lepo se osećam.
Na ulazu mi stoji jelka koju sam napravila od žice i stavila u prefarbani ram od goblena. Posebno sam ponosna na ovu kreaciju:)!

Presvlake za stolice na gomili... Klopa se još uvek pravila pa nisam prikazala načičkan sto sa hranom. Ovo sam samo uhvatila trenutak dok gosti nisu došli.

Selo je od prošle godine, a dodatak je grad u pozadini.

A praznici bez jelke i nisu nešto!

Svuda šarenilo, svetlucanje, vesela i bezbrižna atmosfera...
Jedna stvar me samo brine. Skoro pa da ne mogu da zakopčam farmerice, a tek smo počeli...
Uživajte!

I oni su došli na red

Nekako nemam inspiracije da mojim muškarcima nešto ispletem. Potpuno su nezainteresovani za modu, a obično im nikad ništa i ne treba:)! No, ove godine Veliki Poglavica je izrazio želju za kapom, jer sam mu prethodnu nehotice isfilcala pa sad može da je okači na retrovizor. A zima stegla...

Indijanac je trenutno u rege fazonu, oduševljen je Bob Marlijem, i iskazao je želju za rasta kapom. Rečeno, učinjeno.


Sada mi na red dolazi velika Indijanka. Kad realizujem želje i pozdrave, javljam, a u medjuvremenu pripremam novogodišnje radosti...

Novogodišnje radosti

Za razliku od svih prethodnih godina, ove godine sam krenula sa novogodišnjim pripremama ranije. Napravila sam okrvirni plan šta, kada i koliko ću uraditi i za sada mi dobro ide. Sebi sam postavila zadatak da uredim kuću, nešto drugačije nego prethodnih godina, ali da pri tome koristim materijale koje već imam. Znači: na snazi je recikliranje!

Za sada ću vam pokazati malu preobuku za naslon stolice.

Materijal je od stare postaljine, ali taman se uklapa u boje koje ću koristiti. Preslvukla bih ja celu stolicu, ali me muči nedostatak istog, s obzirom da imam deset stolica. Na žalost, imam samo dve joraganske navlake ovog štraftastog materijala, a malo mora da mi ostane i za stolnjak, tj. nadstolnjak. (Zavisi od inspiracije!) Kombinovaću ga sa belim platnom, ali u tom slučaju aplikacije će biti štaftaste. Irvase je malo zamorno prišivati, sporo ide, pa sam čak u jednom momentu mislila da odustanem, ali sam se ipak naterala da to uradim na svim navlakama.

Ovih dana od drage Mare sam dobila i ovaj ceger. Fantastično mi ide uz stajling, tako da sam već počela da ga šetam do dućana:)! Naravno da je primećen:))!

Da vam predstavim

Ovo je moja drugarica lutka Beca (tepanje od bensedin):

Torzo sam napunila seckanim sundjerom, a postolje je od drške od metle, komada drveta i rama za slike. Naravno, ove drvene delove nisam sama sastavljala, moj tata mi je pomagao (muž je bio opravdano odsutan), ali završni deo crtuckanja po njima je moj. Sav potreban materijal osim sundjera, sam već imala u kući i baš sam bila zadovoljna kako je sve ispalo. Doduše torzo je malo neformast, mislim ne liči baš na mene, ali za divno čudo mere odlično pašu. (Sisići su izgleda otišli na ledja, tako mi i treba kad nosim minimajzer:)! Iako ramena izgledaju velika, to je samo varka, jer sam Beci napravila i male rukave. Bolje je bez njih, garderoba će bolje leći, ali imam vremena da popravim. U stvari najveći posao je pravljenja postolja, a sam torzo mogu i da ponovim. Pala mi je na pamet varijanta da me neko izlije u gipsu (ortoped?), al' da ne ureknem, neću da čačkam, vreme će pokazati kako će ovo funkcionisati.

detalj postolja

Eto i ja sad imam svoju lutku:)!