Haljina, a može i tunika

Kada je jako vruće, kao ovih dana nosim je kao haljinu. A za one umerenije (mislim na temperaturu) letnje dane uz pantalone ili berumude je tunika. Sašila sam je po kroju ove.

Pošto nisam imala dovoljno materijala, prednjica je sa manjim cvetovima, a ledja sa velikim cvetovima.

Teško mi ide da izbacim crveno iz garderobe, jer ga imam dosta, ali se bar trudim da mi ne ide uz lice, tj. kosu onako direktno crveno na crveno:) Materijal je divan, lagan pamuk, ma prava milina ga je nositi. Nekako imam utisak da hladi....

Sve što je lepo kratko traje

pa tako i moje more. Na žalost, vratili smo se dva dana ranije, vreme nas nije poslužilo. Prvi put za poslednjih nekoliko godina da smo imali loše vreme na moru. (Uvek pogledam prognozu na netu i do sada je sve bilo ok, ali sad je prognoza omanula...) No, nedelju dana sam uživala, odmarala, čitala i čitala i za promenu čitala jer sam imala pletački peh.


Uredno, kao i svake godine do sada, pripremila sam pletivo. I počela da pletem, ali ne lezi vraže, isplela sam tek dvadesetak petlji i kružna igla mi se polomila tj. metalni deo je ispao iz ležišta. Već sutradan sam dobila nove (vlasnica kuće u kojoj letujemo mi je kupila igle), i ja puna poleta nastavim dalje. Ispletem opet dvadesetak petlji i ponovo isto tj. "needle defekt". Mislila sam da ću očajavati, ali sam to prihvatila sa gandijevskom mirnoćom, upakovala pletivo u kesu, i nastavila dalje...

Preostaje mi još da sutra kupim igle i nastavim rad...

Ko zna zašto je to dobro:)?

Vremeplov (9)

Ovo je fotografija iz moje mladosti, tačnije od pre 24 godine, bila sam maturant. Moda ogromnih džempera, radjen na velike igle, milsim da je bila desetka, od svetlo žutog buklea. Sećam se dobro kad sam ga plela, znam da je bilo jako, jako brzo. I mnogo sam volela da ga nosim.

Hvala drugarici koja me je podsetila na ove bezbrižne dane:)

Kućica

akrilne boje na platnu, dimenzije 18 x 24

Boje koje nisu karakteristične za mene, ali nekako ih sve više koristim. Baš počinjem da ih volim.

U pauzi

izmedju šivenja, pletenja i ostalih ne tako inspirativnih poslova naslikala sam i ovog petla. Primetila sam da kad god zaželim da naslikam pticu, ja dodjem do petla. Kanda me nešto vuče na selo:)

U nedelju na Malom sajmu lepih stvari mi je bilo interesantno. Zanimljivo društvo, ljudi tj. žene i devojke koje posećuju ovakve manifestacije, maštoviti izlagači. Upoznala sam i dugogodišnju virtuelnu drugaricu Radicu, koja mi je poklonila ovaj divan lanac sa tako romantičnom damom, kakva ja verovatno nikada neću biti, ali ću ovaj poklon sa radošću nositi.

Finansijski i nije bilo neke vajde, ali računam na onu "prvi se mačići u vodu bacaju" (jadni mačići). Moje torbe se i nisu prodale, ali sam zato prodala narukvice od materijala i po koju špageti ogrlicu (a baš sam mislila da za to i neće biti nekog interesovanja, obećavam fotografije). Nema veze, bar ću menjati torbe do besvesti:))!

3 Pe torbe

Konačno su i moje porodjajne muke gotove:) A, ne, ne, grdno ste se prevarili ako ste mislili da radim na srpskom nacionalnom interesu, to sam davno završila:)))! U pitanju su moje famozne torbe, tačnije "3 Pe torbe" , što će reći torbe za paradu, pijacu i plažu i to sve sa dva lica. Dimenzije su ca. 45 x 37 cm, a dužina ručke je ca. 112 cm. Cena je 1500 dinara i za sada je moguća isporuka samo u Srbiji, a ako Pay Pal proradi onda i diljem naše planete:) Više fotografija možete videti na fejsu (sa desne strane ekrana je bedž), ili na flikeru. Ako ima pitanja ili nedoumica možete mi se javiti na mail: bensedinart@gmail.com.

Vatreno krštenje imam u nedelju na Malom sajmu lepih stvari.

Torbe 2. put

Blogger je napokon proradio. Post koji sam postavila juče sada opet objavljujem. Na žalost, vaši komentari su izgubljeni:(!

Posle dana i dana moljakanja, preklinjanja, činjenja svega i svačega što u normalnom stanju nikad ne bih učinila, nisam uspela da nahvatam Indijanku da mi pomogne oko fotografisanja torbi. Narednih nekoliko dana neće moći sigurno, ekskurzija, takmičenje ... Nema šanse da je nahvatam, a još uvek moje fotografsko umeće stagnira:( Iz objektivnih okolnosti naravno! Nije mi ostalo ništa drugo već da ih okačim na drvce, pa da ih makar malko vidite:)

Torbe

Baš sam zapustila blog. Evo, obećavam neću više:) Uzrok tome nije lenjost već rad i to kakav. Naime, pošto me muči nesanica (klimaks, k'o klimaks) u jednoj takvoj dugoj noći lepo sam smislila da šijem torbe i da ih prodajem. Razradila sam mustru, pomogla se raznim tutovima sa neta i krenula u ostvarivanje plana. Desetak torbi je sašiveno, još samo da navatam dete da sve lepo fotografiše. Mislim, mogu i ja, ali onda mene neće biti na fotografijama:)

samo da zagolicam maštu...

Torbe su sa dva lica (multipraktik, šta da vam pričam), uglavnom od pamuka i lana. Vesele, dovoljno velike za paradu, plažu i pijacu.

Proleće

Ne znam kako vi, ali nešto mi proleće baš ne leži. Sva sam kilava, nadrndana, ništa mi ne ide od ruke. Šta god da započnem ne privedem kraju i to ne zato što me mrzi, već zato što napravim takve greške da jednostavno ne mogu ništa od toga da uradim. Počela sam da šijem tašnu (bez kroja, onako iz glave), pa kad sam došla do samog kraja, ukapirala sam da se sva ukrivila i da moram da je oparam, pa Jovo nanovo:(!

Kod pletenja ista stvar. Ovaj put greška nije do mene, već do lošeg prediva (St. Geogre, grrr). Kada sam isplela pola ledja videla sam da se sve ukrivilo, što me je dovelo do belog usijanja. Naravno, oparala sam. Na žalost, nisam fotografisala.

A ni dijeta mi baš nije uspešna. Skinula sam sedam kila (polovina od predvidjenog) i stala. Dugo vremena sam se pridržavala zacrtanog režima, ali kile nisu išle dole. Pa sam se razočarala. Pa sam počela opet da brljam, tj. da jedem svašta. (Jedina dobra stvar je da nisam počela da vraćam kile koje su otišle) Pokušavam u glavi da napravim red, pa da krenem ispočetka. Mislim da sam na dobrom putu, jer sam počela da spremam tavan, a držim se izreke "red u ormanu, red u glavi".

Pa kad sam već kog tavana, igračke su došle na red, a prema ovom biku - igrački sam bila sentimentalna i udahnula mu "novi život".

A, ima i jedna novina. Krenula sam na kurs fotografije. Još uvek ne možete da vidite rezultate, al' to je za seniore, pa polako:)))

Započela sam i ćebe, tačnije deo ćebeta. Shvatila sam da je to definitivno moj omiljeni štrikaći predmet. Ali ovo nije makar kakvo ćebe, već ćebe koje će služiti da spustimo naše cenjene zadnjice kada budemo upriličile pletačka druženja. Opširinije o tome ovde.

Nadam se da ću sledeći put biti u boljoj formi...

A za Gocu

aprilac:)))! Započet u martu, na dugmad je čekao dobrih nedelju dana, a ona su konačno prišivena u aprilu, pa otud i taj naziv. Kako sam krenula mogla bih i svakog meseca po jedan. Za divno čudo, ništa nisam parala, ma k'o velika;)

Detalji: ovde