Još samo rukavi

Pre jedno desetak dana sam naletela na Ravelry na ovaj džemper i baš sam se oduševila. Naravno odmah sam počela da ga pletem, vunica je iz zaliha, a kombinacija boja teget plava i zelena. Pre jedno desetak godina ovo mi je bila omiljena kombinacija koju ću sada posle duže pauze opet početi da nosim. Mustru možete pronaći ovde. Vrlo je lako, jedino vam trebaju duže okrugle igle. Nadam se da ću rukave uspeti da uradim u toku nedelje. U svakom slučaju, kad džemper bude gotov, uslikaću se!

Dekupaž fioke

Do pre nekoliko godina bila sam manijakalno zaražena dekupažom. Nakon što sam nalepila stotine salveta došla sam do zasićenja i to sve do juče. Ove fioke sam još pre godinu dana kupila u Ikei i sve sam čekala trenutak inspiracije. Na sreću trenutak je došao juče i ovo sam uradila.
Pre:

Posle:

A kad se ovog dezena zasitim, onda fioke mogu da izgledaju i ovako:


Za sada u njima držim pribor za šivenje, a kasnije lako mogu da promene namenu. I još važnije: lako mogu sve da promenim, pa da opet imam nešto novo i drugačije.

Buvljak

U subotu sam bila na buvljaku, u mom omiljenom tržnom centru:)! Poslednjih šest godina to je mesto na kome se oblačim i pri tom za malo para kupim vrlo kvalitetne i interesante stvari koje ne mogu da se nadju u svakoj radnji. Naravno, pošto potrošim malo para nije mi žao da ih posle nekog vremena poklonim, tako da je u mom garderoberu "promaja". Ne volim kada ima puno stvari koje nisu lako dostupne. Uglavnom držim se pravila da ono što ne nosim jednu ili dve sezone, to poklonim bez imalo sentimenta. Naravno, to je i dobar izgovor da često obnavljam garderobu, bez posledica za kućni budžet, a lagana šetnja subotom pre podne je zaista bensedin:)! Mogu da procenim veličinu bez problema, tokom svih ovih godina omanula sam svega dva ili tri puta. Nikada nemam plan, kupim ono što mi se tog trenutka dopadne, bez obzira na sezonu.


Tako sam i sada u subotu kupila lagani letnji laneni sako i končani pamučni džemper. Našla sam i pregaču (deo narodnje nošnje) koju planiram da iskoristim za torbu, kao i ovo vezeno cveće. Marama granny square će ići malo na doradu, ukrasiću je nećim šljaštećim, pa će da bude svečana! A kesa puna drvenih perlica, pa to je za... nek se nadje, sigurna sam da će mi zatrebati. I sve ovo za samo 1000 dinara, ca. 10 evra. Kako da odolim?

Može i ovako

Već nekoliko dana čekam na sunce. Sastavljanje sam završila i zaista sam uživala radeći. (Ako nekom treba slobodno neka se javi:)!Bilo je predvidjeno da ovaj prekrivač bude malo manji. Ali se ispostavilo, kao i obično što mi se dešava, da sam "malo" zeznula veličinu, tako da je sad skoro pa toliki da pokrije autić, makar preko krova. Još da isheklam koju igračku, pa da mlati glavom levo desno na zadnjoj šoferšajbni, milina jedna!
Evo mojih 165 kvadrata u celini:

Sav pamuk koji sam imala je iz zaliha, jedino sam dokupljivala žutu. Predivo: St. George, vrste Schulgarn i Cotton; pamuk 100%, 50gr-ca.115m. Nisam ukapirala razliku, iste su mi obe vrste. Uglavnom, za popodnevnu dremku je pun pogodak!


Još samo da dodam: prekrivač, krevet i ja imamo 68 kg. A krevet i ja 66,5. Malo je teži, ali to mi je bila jedina varijanta za ovako žive boje. E, odoh sad malo da prilegnem!

Krenulo je!

Oktobar je moj mesec jer u oktobru je Sajam knjiga u Beogradu! Moja omiljena manifestacija, šoping, uživancija za sva čula. Pripreme su u toku tj. pravim spiskove, uporedjujem cene, kalkulišem...
U medjuvremenu se lagano zagrevam. Na sajtu www.polovneknjige.net sam pronašla ovu knjigu i naručila. Samo da napomenem da su vrlo poslovni i brzi, knjiga stiže za dan ili dva, a plaćanje je pouzećem. Sreća moja, pa trgovina preko Amazona još uvek ne funkcioniše tako lako:)!



Iako već imam nekoliko sličnih, nisam odolela kupovini na nevidjeno i nisam se pokajala. Znam da je u sadašnje vreme pored interneta i mnoštva sajtova sa mustrama, šemama, idejama možda bezveze kupovati knjigu od pre dvadesetak i više godina, ali ništa ne može da zameni osećaj listanja papira i mirisa knjige. Na kraju krajeva uvek ima nešto novo, a i čovek može sasvim lepo da se nasmeje. Pogledajte samo ovog dasu sa sve petlom ili kokom!


Počela sam i da pevušim: Im'o sam strašnog petla, bio je pravi djavo... Ko bi rekao da knjige o ručnim radovima mogu da razvesele i podignu raspoloženje:)!

Hundertvaser

Pre nekoliko dana sam naletala sasvim slučajno na Mimin sajt. I naravno bila sam fascinirana. Odmah sam videla i njen Hundertvaser nakit, koji me je, malo je reći oduševio. Po dve osnove:
1. Hundertvaser mi je jedan od omiljenih umetnika čije me slike i zgrade podjednako oduševljavaju. Čak sam razmišljala da i terasu uredim u tom stilu (samo moram malo muža da smekšam:). Dok to ne uradim Hundertvasera gledam na malom kalendaru iznad pisaćeg stola i na nekoliko uramljenih reprodukcija.





2. Obožavam neobičan nakit, koji je moja velika strast!
Dakle, sve se lepo uklopilo!
Naručila sam lančić, a nakon nekoliko dana i prsten. Danas mi je paketić stigao i zaljubila sam se na prvi pogled!


Da li treba da kažem da sam ga odmah okačila:)!?

Tunika

Pre nekoliko dana sam počela da pletem ovu tuniku i relativno brzo sam posao i privela kraju. Na početku sam mislila da će tunika biti za Unu (što je na kraju zaista tako ispalo), ali kada sam bila negde na sredini ukapirala sam da je tunika ogromna čak i za mene. Pošto je sastav 100% vuna, rešila sam da je filcujem (operem na 40 stepeni i stavim u mašinu za sušenje). Tako sam dobila pravu veličinu, ali da ne bude dosadna, jednobojna i ravna, morala sam da dodam po koji cvetak.



Šema je ovde.

165

Da, konačno sam uradila svih 165 kvadrata za pokrivač, tj. ćebence. Poslednjih dvadesetak sam teglila čitav mesec, ali sam ipak privela kraju. Još "samo" da spojim i gotovo.




Ovu fotografiju sam jedva napravila. Tri puta mi je ova gomila padala, pa sam na kraju ipak morala da naslonim na stub. Ej, 165 komada nije mala stvar:)! Skoro pa sam zaboravila da napišem: svaki kvadrat je različit, znači nema dva ista!

Još jedna sličica

Baš me nešto uhvatilo da pravim sličice od krpica. Ne znam kako se to zove da li pačvork ili nekako drugačije, ali mi je mnogo zanimljivo. I smiruje živce što je najvažnije. Ovu sliku sam napravila drugarici za novi poslovni početak.


Za vreme dok sam radila, moj sin je sa velikim zanimanjem (što me je posebno začudilo i obradovalo), čitao knjigu. Naime, kažnjen je (pedagoška mera, nema kompjutera i tv, pa od muke mora nešto da radi) i sad čita knjigu punom parom. Dala sam mu knjigu iz mog detinjstva koju sam dobila za 11. rodjendan. Dopada mu se mnogo više od Hari Potera, ne znam da li zbog broja strana ili mu je stvarno zanimljiva. (Možda je čuo i moje ne baš pozitivno mišljenje o Hariju, pa navija vodu na moju vodenicu.... uvlakački:)!)


Mi smo je kao deca voleli, a sećam se i filma. Pokušaću da ga nabavim.

Zimske pripreme

Ovog puta sam odlučila da budem mrav, a ne cvrčak. Elem, počela sam da pletem kape, već nekoliko šalova je gotovo što se dalo videti u prethodnim postovima i spremna sam za zimu. Ne moram grozničavo da pletem kad se temperatura približi nuli, biću skroz opuštena:)! Doduše, ove dve kapice su poklon jednoj maloj palvookoj devojčici, ali i dalje sam u tom fazonu...

Mustra za ovu kapicu je ovde.

U pauzi pletenja i heklanja i poprilično zapostavljenog tkanja, uradila sam ovo:


Uputstvo je ovde. Na početku sam zaista mislila da će mi ovo poslužiti kao mesto gde će moja mala Indijanka da čuva šnale i da u svakom momentu zna gde se nalaze, ali sam posle shvatila dato ne bi preživelo više od desetak skidanja šnalica i da će ovo biti samo još jedna dekoracija i skupljač prašine. Ali šta da radim kad volim!