Rica kičerica

Već sam obećala da ću prikazati ovogodišnje praznično šarenilo. Ima tu svega, pomešala sam babe i žabe, al' baš mi je lepo, hoću da kažem lepo se osećam.
Na ulazu mi stoji jelka koju sam napravila od žice i stavila u prefarbani ram od goblena. Posebno sam ponosna na ovu kreaciju:)!

Presvlake za stolice na gomili... Klopa se još uvek pravila pa nisam prikazala načičkan sto sa hranom. Ovo sam samo uhvatila trenutak dok gosti nisu došli.

Selo je od prošle godine, a dodatak je grad u pozadini.

A praznici bez jelke i nisu nešto!

Svuda šarenilo, svetlucanje, vesela i bezbrižna atmosfera...
Jedna stvar me samo brine. Skoro pa da ne mogu da zakopčam farmerice, a tek smo počeli...
Uživajte!

I oni su došli na red

Nekako nemam inspiracije da mojim muškarcima nešto ispletem. Potpuno su nezainteresovani za modu, a obično im nikad ništa i ne treba:)! No, ove godine Veliki Poglavica je izrazio želju za kapom, jer sam mu prethodnu nehotice isfilcala pa sad može da je okači na retrovizor. A zima stegla...

Indijanac je trenutno u rege fazonu, oduševljen je Bob Marlijem, i iskazao je želju za rasta kapom. Rečeno, učinjeno.


Sada mi na red dolazi velika Indijanka. Kad realizujem želje i pozdrave, javljam, a u medjuvremenu pripremam novogodišnje radosti...

Novogodišnje radosti

Za razliku od svih prethodnih godina, ove godine sam krenula sa novogodišnjim pripremama ranije. Napravila sam okrvirni plan šta, kada i koliko ću uraditi i za sada mi dobro ide. Sebi sam postavila zadatak da uredim kuću, nešto drugačije nego prethodnih godina, ali da pri tome koristim materijale koje već imam. Znači: na snazi je recikliranje!

Za sada ću vam pokazati malu preobuku za naslon stolice.

Materijal je od stare postaljine, ali taman se uklapa u boje koje ću koristiti. Preslvukla bih ja celu stolicu, ali me muči nedostatak istog, s obzirom da imam deset stolica. Na žalost, imam samo dve joraganske navlake ovog štraftastog materijala, a malo mora da mi ostane i za stolnjak, tj. nadstolnjak. (Zavisi od inspiracije!) Kombinovaću ga sa belim platnom, ali u tom slučaju aplikacije će biti štaftaste. Irvase je malo zamorno prišivati, sporo ide, pa sam čak u jednom momentu mislila da odustanem, ali sam se ipak naterala da to uradim na svim navlakama.

Ovih dana od drage Mare sam dobila i ovaj ceger. Fantastično mi ide uz stajling, tako da sam već počela da ga šetam do dućana:)! Naravno da je primećen:))!

Da vam predstavim

Ovo je moja drugarica lutka Beca (tepanje od bensedin):

Torzo sam napunila seckanim sundjerom, a postolje je od drške od metle, komada drveta i rama za slike. Naravno, ove drvene delove nisam sama sastavljala, moj tata mi je pomagao (muž je bio opravdano odsutan), ali završni deo crtuckanja po njima je moj. Sav potreban materijal osim sundjera, sam već imala u kući i baš sam bila zadovoljna kako je sve ispalo. Doduše torzo je malo neformast, mislim ne liči baš na mene, ali za divno čudo mere odlično pašu. (Sisići su izgleda otišli na ledja, tako mi i treba kad nosim minimajzer:)! Iako ramena izgledaju velika, to je samo varka, jer sam Beci napravila i male rukave. Bolje je bez njih, garderoba će bolje leći, ali imam vremena da popravim. U stvari najveći posao je pravljenja postolja, a sam torzo mogu i da ponovim. Pala mi je na pamet varijanta da me neko izlije u gipsu (ortoped?), al' da ne ureknem, neću da čačkam, vreme će pokazati kako će ovo funkcionisati.

detalj postolja

Eto i ja sad imam svoju lutku:)!

Vremeplov (8) i još ponešto

Ovo je moj prvi pravi ručni rad (nešto izmedju ćebeta i prostirke), koji sam radila zajedno sa mamom. Imala sam 12 godina i išla sam u peti razred osnovne škole. Tada su u modi bile tapiserije koje su se jako jednostavno radile. Naravno, mama mi je pomagala, pripremala je vunicu, obmotavala oko lenjira i sekla (te slike se i dan danas vrlo jasno sećam), a radila je i većinu "običnih" kvadrata, a ja sve ostale šarene. Još tada mi je bilo dosadno jednobojno:)!

ovako izgleda s naličja

Sjajno je poslužila svrsi kad su Indijanci bili mali i igrali se na podu.

A od juče u našoj blogosferi je i moja drugarica pletilja Kristina. Baš sam se obradovala kad sam videla da je počela da bloguje. Znamo se pola godine, mislim onako zapravo, ne samo virtuelno i družimo se na našim pletačkim susretima. Napred Kristina!!!

Na "Škrinji" sajtu za prodaju, kupovinu i razmenu vunice, štrikaćeg pribora, knjiga i ostalog vezanog za ručni rad u toku je giveaway, da ne kažem darivanje. Zvuči malo arhaično, zar ne? Posetite sajt, registrujte se i učestvujte u igri! Prvi poklončić su okrugle igle od bambusa, kojima sam ja oduševljena. Sada samo tim iglama i pletem, naravno ako imam odgovarajući broj. Polako ih prikupljam, fali mi samo nekoliko od četvorke do desetke. Toplo preporučujem, sigurno se nećete pokajati!

Lutka

Konačno ću i ja da imam lutku po svojoj meri, kad bolje razmislim, jedinu lutku koju sam u životu želela da imam. I kada sam bila dete nisam se igrala sa lutkama, nekako sam više bila "muškarača":)! Mislim igrala sam fudbal, doduše uvek sam bila na golu, (kolena su mi uvek bila modra i izgrebana, a mama mi stalno govorila: "Kako ćeš ti dete nositi haljine i suknje!?"), malo sam tabala devojčice kad nisu htele da se igraju sa mnom, obožavala sam da se kartam... I od takvog deteta ja postala žena koja non stop drži igle u rukama, šije, prava domaćica, da još pravim slatko bila bih prosto idealna ... Jedino što mi je ostalo iz tog doba je dečačka frizura:)!

Elem, da se vratim na priču. Pošto ne verujem metru, već nekom svom osećaju (koji je btw. uvek pogrešan) lutka mi je neophodna da bih mogla svoje kreacije još u nastajanju da vidim na sebi. Ono kad ih samo prislonim i pogledam se na ogledalo, ništa ne znači. Ovako ću dobiti pravu 3D projekciju.

Danas poslepodne moj dragi muž je bez po reči pristao da me obmotava. Bogami kad me stisnuo sa onim selotejpom dobih ja lepu figuru i namah mi je postalo jasno zašto su žene ranije nosile steznike. Da je lepše, lepše je, pa još i ledja moraš da držiš pravo, nema šale! Prvi deo posla smo završili, ja sam mislila da ću je napunti starim novinama, ali ne ide. Sutra idem da kupim sitan sundjer ili koflin, ako neko zna nešto drugo, molim za savet! Drška od metle je spremna, za postolje ću se snaći i kad sve bude gotovo prikazaću je u punom sjaju.

Uputsvo je ovde.

Kapa i mercedes

Kapa od reciklirane vune je gotova i izgleda ovako:

Mnogo mi se dopada oblik i smenjivanje boja, tako da razmišljam o varijanti za šal, tj. neki grejač vrata u sličnom fazonu i rukavicama. Kapu sam inače pravila za sebe, a Indijanka je samo model. (Ovog puta je bila raspoložena za fotografisanje, ljubi je majka!)

A ovo je mercedes:

Nisam znala kako da objasnim drugaricama koliko je dobra "Noro" vuna (one ne pripadaju kružoku pletilja) i zašto sam toliko srećna što sam je kupila i što sam dala silne novce (za koje sam btw. mogla da kupim desetak džempera na buvljaku), pa sam im rekla: "E, to vam je mercedes medju vunicom!" Naravno, posle toga su mi mast vadile, ali ništa nije moglo da me pomeri:)! Osmeh sa lica ne skidam i mislim šta ću od ove dve štrene da napravim. Kad smislim, javljam! Kratke igle su samo desert na ovaj mini šoping od koga ću da živim jedno duže vreme:)!

Subotnji ulov

Prelepo subotnje vreme je bio odličan izgovor za šetnju po buvljaku. Već ga neko vreme nisam pohodila jer hoću da se rešim viška svega. Garderobe, repro materijala, vunice, ma svega. No, čim sam došla shvatila sam da od uživanja neće biti ništa. Jeziva gužva, gomila robe, mesto za parkiranje sam jedva našla i već samo to je bilo dovljno da mi podigne pritisak. Ali ajd' kad sam već tamo da vidim ima li nečeg interesantnog. Čim sa ušla videla sam ovu torbu sa prelepim drškama. Naravno kupila sam je bez imalo razmišljanja, za leto će biti odlična. Već vidim kako ću je srediti. To mu dodje kao da sam kupila drške, a ne torbu. Mislila sam da će mi to biti jedini pazar i već na samom odlasku primetim ova dva džempera. Kad sam ih bolje pogledala, shvatila sam da mogu da se oparaju, znači moji su:)! Živelo recikliranje! Odmah sam ih oprala, osušila i krenula da param. Oduševljena sam promenom boja, tj. jedna boja dugo traje i sad sam na velikim mukama šta da napravim. Kapu sigurno, a da li ću šal ili trouglastu maramu još ne znam. Od šatirane vunice ću velikoj Indijanki napraviti kapu i šal, nadam se da će biti dovoljno, jer je to rolka manjih dimenzija.

I da napomenem, sve ovo je koštalo manje od 3 evra! Jeee....

Free form?

Nije baš "free form", pre će biti da je "apa drapa". Ali kako god, ovaj tzv. prsluk je šal dug tek nešto više od 2 metra i širok četrdesetak centimetara.

ovako izgleda s ledja

Kad sam počela ovo da pletem, prijateljica mi je pokazala kako mogu da ga savijem, napravim tri šava i imam prsluk. U njenu čast ovaj odevni predmet ću nazvati "Nadin šal". Može da se nosi na dva načina. (Obožavam sve što može da bude "multipraktik"!)

druga varijanta

druga varijanta - ledja

Ovaj drugi način bolje stoji onima koji imaju visinu i ne pate od viška kila.

Sledeći put ću se malo ozbiljnije pozabaviti mustrom. Mislim da može da bude vrlo interesantno.

Čas likovnog

Već treću nedelju za redom, držim "časove likovnog" deci. Klinci me vide kako nešto petljam sa bojama i stalno pitaju, da li mogu to i oni da rade, da li bih i njih naučila i tako sam krenula. Iva i njene drugarice to vrlo ozbiljno shvataju, a i ja se dobro pripremim za čas, osmislim temu, pribavim sav potrebni materijal. Zahvaljujući ovom prozoru u svet, mislim na internet, to zaista nije problem. Posebno mi se dopada kada od ničega napravimo nešto, a i klincima je to jako interesantno. Danas nam se i veliki Indijanac samovoljno pridružio, pa smo u jednom momentu i zapevali. Baš sam uživala...