Pačvork prekrivač

Ovog leta sam skroz bila u šivaćem fazonu. Glavni produkt tog rada je ovo:

Napravljen je za jednu malu devojčicu tj. bebu, ili kako smo je krstili naše prvo "ns needles mladunče".  To je Kristinina beba. A "NS needles" je naša pletačka grupa. U početku je to zaista bila samo pletačka družina, da bi kroz ovih nekoliko godina druženja to postala prava "drugarska" grupa. Nas desetak se redovno viđamo, sastajemo, razmenjujemo iskustva (u svakom pogledu, ne samo štrikerskom), a sada imamo i prvu bebu. E, pa prekrivač je za tu bebu... (Baš sam ga otišla u širinu, a htela sam samo da pišem o prekivaču;))
Dakle, da se vratim na početak. Prekrivač je napravljen od mnogobrojnih krpica koje sam imala u zalihama. (Nemam ja u zalihama samo vunicu, već i materijale, ali to nije ni prineti vunici!) To su razni pamučni ostaci od postaljine, stolnjaka, krpa, krpica od šivenja i sl. Kvadratići su dimenzija 4 x 4 cm, a koliko ih ima ne znam. Zaboravila sam da prebrojim, a zaboravila sam i da zapišem veličinu prekrivača... (Izgleda da je onaj Švaba Aca ponovo u ofanzivi!)

Ređala sam ih potpuno nasumično, pa kako ispadne. A ispalo je baš šareno!  Sa druge strane je narandžasti pamučni materijal, a između  polar. Elem, htela sam da stavim vatelin, ali toga u tom momentu nije bilo u našim dućanima, ali mislim da je ovo možda još bolja varijanta, jer je toplije. Ili se meni tako čini.

Druga strana prekrivača je proštepana na širinu stopice sa sve polarom. Da prekrivač bude stabilan;))) Na kraju sam ga opšila kosom trakom.

Uglavnom, dok sam ga radila, osećala sam veliko zadovoljstvo i nekako sam bila sva ispunjena. (i zbog toga što ga radim, i zbog toga kome radim...)

Jedno je sigurno: pačvorku ću se ozbiljnije posvetiti...

Filcovani kamenčići

Kad sam pre neki dan sekla končiće od džempera  u prvi mah sam mislila da ih bacim. Pa sam se predomislila i rešila da ih ufilcam. To je bio filc bez mnogo truda i posla, a meni je ostalo nekoliko "kamenčića" koji će sigurno naći svoje mesto. Dakle, da biste dobili ovakve kamenčiće, potrebno je sledeće:

* da imate predivo koje ima najmanje 50% vune (ako nije vuna, ne može da se ućeba)
* da napravite male gromuljice nepravilnog oblika

* da sve to stavite u neku platnenu kesu (ja sam stavila u kesicu za osetljiv veš, kupljenu kod Kineza, a može i u džep od pantalona ili šta već perete u tom momentu). Naravno, morate biti sigurni da vunica ne pušta boju.

* uključite mašinu za veš i sačekate kraj pranja. Moji kamenčići su prošli i torturu u sušilici, a i da nisu isto bi se ovako lepo ućebali.

Da li će da završe kao nakit ili nešto slično, videćemo...

Ba(la)klava

Ako ste pomislili da ću o receptima, prevarili ste se. Tu temu vrlo uspešno zaobilazim;)))

Elem, ovo je kapa koja se zove "balaklava" . Godinama znam za nju, ali sam je sve vreme zvala "baklava" i uopšte mi nije bilo jasno kakve veze imaju baklava i kapa. Dok mi se jedan dan nije prikazalo:)
Ne zove se baklava, već Balaklava, pa mestu u Rusiji gde se odigrala Sevastopoljska bitka. A zna se kakve su zime u Rusiji, pa shodno tome i ova topla kapa. Ovih dana se nešto priča o vrlo hladnoj zimi. pa da se ja pripremim za svaki slučaj;) Jest' da malko grebucka, al' da se izdržati. Ja nemam osetljivu kožu, tako da nije frka.
Kad me je muž video juče sa sve kapom, pitao me je da li ja to menjam zanimanje;)))
Sin je izrazio želju za istom (u crnoj boji), ali će ostati uskraćen po tom pitanju....
Recept je ovde.

E, da! Kod nas ove kape zovu "fantomka"!  Ovo mi je bilo samo uigravanje, sada slede improvizacije...

Šareni džemper

Iako sam ovaj džemper započela još negde u martu ili aprilu mesecu, nisam ga dovršila. Celo leto ga nisam ni pipnula, mnogo je bilo vruće... A ovih dana mi nešto koncentracija popustila, pa se posla ni ne prihvatam. No,  uradila sam prednjicu i leđa (da ne kažem zadnjicu;)), pa da vam pokažem kako sad izgleda.
Dakle:

sa naličja

Kao džak otvoren sa obe strane.  E, danas sam sela za mašinu, proštepala ga i rasekla. A to je sve izgledalo ovako:

još uvek nisam sigurna da li će biti kopčanja ili ne?

 Razmišljala sam o šal kragni. Videću kako će čučnuti.

ovde će biti otvor za rukave

U mašini:

Dočepala sam se makaza (konačno) i sečenje je krenulo. Ovo sve ide bez ikakvog problema. 

Ništa se neće oparati, jer je prethodno proštepano. Nema sekiracije, nemojte da mislite! Sad mi samo još ostaje da uradim kragnu i ispletem rukave. Sitnica:)))

O vunici sam pisala ovde!

Šijem, šijem

Posedujem, bolje rečeno posedovala sam, jednu lepu kolekciju kuhinjskih kecelja. Od svakodnevne upotrebe, što za kuvanje, što za slikanje postale su flekave, probušene, isprane. Nisam mogla sebe da gledam u tom izdanju (pobornik sam toga da žena u kući treba "normalno" da izgleda, što će reći, da ne nosi staro, glindžavo, zamazano i naravno da joj kosa nije masna). Zbog svega toga sam rešila da malo obnovim kolekciju i započela sam sa ove dve kecelje od ikea materijala.

Bez njih ne perem ni šoljice za kafu:)))

A kako sam još uvek u šivaćem fazonu, napravila sam i jednu veću torbu za šoping sa dva lica. 

za leto

za zimu

Sad bih već mogla i da obnovim zalihe materijala.

A u naletu inspiracije sam sašila ovaj neseser, tada za jednu trudnjaču, da ne kažem trudnicu:))), a danas za mamu jedne bebe i jedne Eme. Neseser je morao da ima terapeutsko dejstvo, jer se nosio u porodilište;).

Sa druge strane izgleda ovako:

I još samo da dodam da pletenje nisam zapostavila. Ne jako, samo mal'ko...

Bosančice

Meni često muž kaže da sam ja najgora moguća kombinacija. Bosansko-lička. Al'  eto ima(m) sreće, pa sam rođena i odrasla u Novom Sadu, u ravnici, pa to ubija taj brdsko divljačni karakter, tj. svodi ga na najmanju moguću meru;))) Lepo sam pripitomljena, na (njegovu) sreću...
E, sad zov divljine ume da proradi i kod mene. Opiči me nekad nostalgija, pa se strašno zaželim i blage Bosne i divlje Like istovremeno,  i mirisa vazduha i ukusa vode iz izvora i bunara, i zrikavaca i laveža pasa kojih sam se kao dete jezivo plašila, i kuruze i base, ma kad bolje razmislim to je žal za detinjstvom i bezbrižnim raspustima i onom osećanju dosade i sporog proticanja vremena.
I zbog svega toga sam isplela i ove zepe, priglavke, pape, popke, nazovite ih kako želite:

Prvi put u životu sam isplela ovako nešto, bilo je vrlo jednostavno, bosanski, ali ironija naravno umeša svoje prste, pa je mustra na engleskom...
A od moje drage tetke sam dobila i ove priglavke:

tabani

One su mi kao za svečane prilike, a za svaki dan jedne ovakve:

Moja najmlađa Indijanka ih zove "klizalice". Po parketu može da pravi savršene piruete, ali i to ću rešiti stavljanjem tačkica sa bubrećim flomasterom... biće teže;))

Za jogu su dušu dale....

Ličani ih zovu coklje. Postoji samo jedna razlika: na tabane prišiju gumu (unutrašnju od točka), pa mogu da se nose i napolju. Ako neko slučajno zna kako se rade, bila bih zahvalna! Ne znam da ih ispletem, a nisam ni videla da mogu negde da se kupe, bar ne u Novom Sadu.

Haljine, tunika, torba...

Kad je bilo ovo ludilo od vrućine ja sam sedela za šivaćom mašinom. Bila sam vrlo produktivna i za deset dana sam sašila tri haljine, jednu tuniku, dvanaest jastučića za stolice na terasi, dve torbe i to je to. Još uvek me drži želja i volja za šićem. Nekako sam se uvežbala i sad se usuđujem da radim i nešto komplikovanije. Nekad se neke stvari jednostavno postave na mesto same od  sebe. Čučnu. Ili jednostavno moraš da sazriš. E pa tako i ja sa šivenjem. Konačno smo kliklnuli, mislim šivenje i ja:)))
Dakle, evo mog šića:

Sada imam pet haljina istog kroja. Evo ih ovde, ovde i ovde. Šta da radim, kad mi se model  mnogo dopada. Prijatna, lagana, široka, za ove vrućine dušu dala. Treću ovakvu haljinu sam šila drugarici. Bogami je ona to svojski odradila. Izvadila je kroj za sve tri haljine i lepo isekla, moje je bilo samo da spajam, tj. šijem. Inače, vađenje kroja i sečenja materijala je meni noćna mora. Mislim, nije mi teško, u stvari jeste teško, leđa me đavolski bole i kada nešto šijem, uvek jedan dan krojim i sečem, a drugi spajam. Sad imam šegrta, pa neće biti problema (psovala me u sebi, garant:)))! 

I ovaj plavi materijal sam kupila da sašijem haljinu, ali sam se predomislila. Čini mi se da ne bi bilo baš normalno da sašijem i treću istu haljinu odjedanput. Ovo je nešto između haljine i tunike, može da se nosi sa majicom ispod, a i ne mora. Dušu dalo za kombinovanje, a i uz moju crvenu kosu ide odlično.

 Ova plava velika lanena torba bi bila brzinski projekat da nisam malo vezla na njoj. Mislim da joj to baš daje čar.

 Ovakvih dvanaest jastučića sam radila dva dana. Moja draga komšinica mi je pokazala caku kako i čime da napunim jastučiće da imaju lepo držanje i formu. Kad se peru samo se ubace u mašinu, nema skidanja navlake. Ukratko: sašije se postava od koflina i u njega  se stavi sitni sunđer. Jednostavno za šivenje, ali je proces dugotrajan. Sad mi je žao što nisam fotografisala sve korake u izradi pa lepo pokazala, ali drugi put. Morala sam da se koncentrišem na šivenje, jer nisam od onih što mogu da rade dva posla odjednom:)))

U ovakvom šivaćem raspoloženju sam još uvek, ali ni pletenje ne zapostavljam. To je tema sledećeg posta!
A ako se neko zapitao zašto toliko šijem haljine, odgovor je vrlo jednostavan: ugojila sam se i nemam šta da obučem. Iz istog razloga me i ne vidite na fotografijama;)))) A ako i omršavim, opet mogu da ih nosim, samo što će da stoje još bolje....
Oduvek sam bila multipraktična. Čini mi se da mi je to jedna od boljih osobina....

Lako k'o perce

Jedva čekam da zaladi, pa da malo prošetam ovu moju maramu:

Mnogo sam zadovoljna kako je ispala, boje su mi baš čučnule. Još samo da nabacim neku sivu ili žutu žaketu i bog da me vidi;))) Vunicu sam kupila kod naše drage Nace po povoljnoj ceni, a pošto mi je i mustra jako legla spremila sam još koju kombinaciju... Doduše, sad se dvoumim da li da radim još jednu maramu ili da se bacim na pletenje čarapa kako bih potpuno spremna dočekala hladne dane. 

Ovako izgleda kad se raširi:

Sliku svoju ljubim

Pre mesec dana smo krečili dnevnu sobu. U principu, sve je ostalo isto, soba je bela i dalje, ali sam malo pretumbala raspored slika na zidovima. Neke slike su našle drugi zid, neke su mi dosadile, pa sam ih sklonila iz vidokruga (možda do sledećeg krečenja!?), a neke zidove sam ostavila prazne sa namerom da na njih okačim svojih ruku delo. Hoću da gledam u ono što sam zamislila. E, sad za to su mi trebale visinske pripreme:))) Moj čovek je svako malo, po nekoliko puta dnevno pitao: "Dobro, ka' ćeš?, ne mogu da gledam u praznan zid, osećam se kao u čekaonici kod doktora..." Ništa mi drugo nije preostalo nego da kažem "Evo, sa' ću!" , "Samo da kupim platno!", "Danas", "Sutra", "Kad dobijem inspiraciju..." (I onda se nerviram kad čujem Indijance sa istim odgovorima, bože na koga li su!?:)))
Elem, platno sam kupila, dobila sam čak i nešto što liči na štafelaj i onda sam u belinu gledala jedno desetak dana.
E, danas su mi se kockice poklopile i u jednom dahu sam ovo uradila:

MOZAK, akril na platnu 80 x 100

Moje prvo "pravo" platno, baš sam ponosna i zadovoljna...

Čini mi se da ću se ozbiljnije pozabaviti ovim slikarijama. Tako se lepo osećam....

Jedan narandžasti post

Svašta radim ovih dana. Pletem, šijem, čitam,  zezam krizu, odmaram...
I sinoć nešto razmišljam o onome šta sam uradila. Šta god je to bilo, bilo je narandžasto:)))
Kupila sam velike frotir peškire u radnji koja prodaje materijale (moje je bilo samo da ih porubim), obučena u narandžastu lanenu košulju. Kad me je prodavačica videla sa vrata mi je rekla: "Gospođo, imamo za vas divne frotir peškire, baš tako narandžaste kao vaša košulja!"  Ja pogledam, kad stvarno, ista istacka boja, moja omiljena.  Naravno, kupim iste, pogled mi luta dalje, vidim narandžasti flanel, kao stvoren da obučem dasku za peglanje. I daska za peglanje dobije novo ruho, narandžasto naravno:)))

kad peglam, učim geografiju

I dalje sam bila raspoložena za šivenje, pa sam uradila jedan mali novčanik. 

Počela sam da pletem jednu novu maramu:

Dugo mi je trebalo da ukapiram mustru koja je napisana na punih dvadeset strana. Glava mi je bila kao lonac (prazan, naravno:))), čitava tri dana... U jednom momentu mi se sve razbistrilo i počela sam da pletem k'o munja... Kako uradim red, ja je samo širim i gledam. Oduševljena sam kombinacijom boja, a vunicu sam kupila kod "Nace". Boje se menjaju same od sebe;)))

Ali tu sa narandžastom nije kraj. Danas sam imala na sebi:

narandžasta haljina i cipelice

Sve ovo je zaista bilo spontano.... onako narandžasto.

Falila mi je samo ceđena narandža ili pita bundevara pa da budem kompletna....