Vel'ki cvet

Nešto sam u plavim tonovima. Zima u kalendaru, a malo i kod mene.

vel'ki cvet

akril na platnu, 60 x 70

Suknjica šarena

Već dugo pratim i sa zanimanjem čitam blog koji piše Štepalica. I naravno divim se. Žena šije k'o velika:))) Kada je pre jedno mesec dana objavila da traži nekoga ko bi testirao kroj bez dvoumljenja sam se prijavila. Moram da priznam da uopšte nisam razmišljala (da jesam ne bih se prijavila, to sam tek posle shvatila;), a nisam imala predstavu šta bi to moglo da bude, koji odevni predmet je u pitanju. E, kad sam saznala (suknja sa sve faltama je u pitanju), onda sam stisla zube i rekla sebi: "Možeš ti to, možeš! Nisi neozbiljna pa da sad levatiš ženu i kažeš ja to ne umem. Stvarno, nema smisla!"
Moram  da kažem da suknju nisam obukla dvadeset godina. Nisam imala ni blagu predstavu kako će to meni da stoji i da li će uopšte da mi stoji!?
Moja avantura je počela. Krenula sam od materijala. Kad sam otvorila orman, tamo negde je čučalo skriveno blago. Materijal kupljen pre nekoliko godina za pantalone koje nikad nisam sašila. Ali nije kome je namenjeno, već kome je suđeno. I krenula sam.

Odštampala sam kroj i silno se zabavila spajajući i lepeći delove. Podsetilo me je na montiranje Ikea nameštaja, a to mnogo volim da radim. Završila sam sve relativno brzo. Sledeći korak mi je najmraži - prenošenje kroja na tkaninu.Vrlo nezgodan položaj i leđa me bole. Na sreću, brzo i precizno sam ga obavila.

kad si iz majstorske kuće, vinkl koristiš u šnajderske svrhe

 Šivenje počinje. U časopisu "Anita Mei" su vrlo detaljna uputsva, bez kojih ne bih znala šta da radim. Gledam slike, i polako radim, sve ide dobro, pa se sama sebi divim...

džep je mnogo zgodna stvar

Skromnost mi je jača strana;))) I onda sam došla do cipzara. E tu je već počeo da mi pada mrak na oči. Ne znam da ušijem nevidiljivi cipzar, snalazim se i gledam po netu kako to da uradim, ali sam smetnula sa uma da nisam kupila nevidljivi, već običan, a tog dana sam čvrsto rešila da ga prišijem na suknju pa kud puklo da puklo. Nije bilo šanse da ga ostavim za sutra. Uradila sam to i prvi put probala suknju. Neće biti loše, mislim se, ima nade...

Uradila sam postavu, spojila je za suknju, ali ne lezi vraže, ne umem dalje. Tu prestaje svako moje znanje i umeće. Obrćem, prevrećem i mislim se šta sad. Na sreću,  moja drugarica Sneža je uskočila i rešila mi problem dok si rek'o keks. Kad sam videla kako ide, bilo je tako jednsotavno. Znam za sledeći put.
Elem, ovako izgledam  u prvoj sašivenoj suknji:

Od  kada me je video u suknji muž mi pevuši: Ja malena suknjica šarena, svaka šara gleda u bećara...

Tehnički detalji: radila sam varijantu A, veličina 40, materijal - keper. I sigurno ću uraditi još (makar) jednu. Krenulo me;))))

Cvet

Prva slika na platnu ove godine:

cvet

akril na platnu 20 x 25

Poklon dragoj osobi.

100 razloga zbog kojih volim da pletem

1. opušta i osvežava,  a ne goji
2. stvaram svojim rukama
3. nosim kreacije na sebi
4. dobra vežba za ručne zglobove, naročito zbog reume:)))
5. masiram završetke prstiju
6. zabavljam mozak
7. hrana za mozak
8. počela sam da učim matematiku, jer i pletenje je matematika (nisam baš uvek uspešna u tome)
9. mogu da gledam filmove i da istovremeno pletem
10. imam savršenu pozu za pletenje sa nogama na stolu i to mi užasno prija
11. volim i da pletem u turskom sedu
12. pletenje je joga, a jogu volim (spojila sam dve joge;)))
13. svaki novi projekat je izazov
14. treniram upornost
15. spoj tradicionalnog i modernog
16. učim nešto novo
17. spajam internet i pletenje, dve velike strasti
18. stekla sam nove drugarice
19. divna nedeljna druženje pletilja
20. ako se nešto ispreči dolasku na pletačke skupove, to me unervozi
21. divne žene koje su postale deo mog života
22. besplatna psihoterapija
23. medikamenti nisu potrebni, samo igle i smeh
24. pletački susreti su melem za dušu
25. volim što je ekipa virtuelnih drugarica po igli vrlo zanimljivo i neobično društvo i pre svega različito
26. prave mi se bore smejalice
27. upoznajem što stvarno, što virtuelno nove kreativne ljude
28. učim na tuđim iskustvima
29. primenjujem naučeno
30. radujem se svakom zavšrenom pletačkom radu
31. učim se strpljenju
32. perfekcionista sam ako želim to da budem, a ne pod obavezno - mogućnost izbora
33. volim pletenje zbog pletenja, što znači da mogu danju da pletem, a noću da param:)))
34. srećna sam zbog savladavanja terminologije na engleskom, čini mi se da bez toga nema napretka
35. čini mi se da bih mogla da ispletem sve što poželim, nema granice
36. mnogo volim što uspevam da naučim neke ljude pletenju
37. volim kada nekog zanima ono što radim
38. interesantni su mi različiti načini pomoću kojih pletilje dolaze do krajnjeg cilja
39. zanimljivi su mi različiti načini pletenja
40. dobra kombinacija boja i prediva
41. volim da izazovem nevericu kod ljudi kad kažem da sam ja isplela to što se njima dopada
42. volim što ima sve više mladih ljudi (devojaka) koje žele da nauče da pletu
43. i starijih, takođe. oni pletu sa razumevanjem;)))
44. različito pletenje pre i posle interneta - iz iskustva i svog i tuđeg znam da je tako
45. mogu da se izolujem u punoj kući
46. kad se zadubim u rad, ništa ne može da me izvede iz takta
47. imam cilj: da istovremeno čitam i pletem, moraću da poradim na tome
48. volim aplikacije na telefonu vezane za pletenje
49. upoznala sam do sada (uživo) jednog jedinog muškarca koji plete
50. mogu da pletem u kolima
51. dušu dalo da skrati čekanje u svim mogućim ustanovama
52. skraćuje čekanje kad razvozim i čekam decu po gradu
53. ne zauzima puno mesta
54. lako za nošenje
55. mogu istovremeno da pletem različite stvari: zahtevne i potpuno jednostavne
56. uvek sam raspoložena za pletenje
57. za to uvek imam vremena (i po osamnaest sati dnevno, tako kaže moj čovek;))
58. volim dobre i kvalitetne igle za pletenje, jer bez alata nema ni zanata
59. volim igle za pletenje od neobičnih (kvalitetnih) materijala, kao što je npr. karbon (i lambordžini se pravi karbonskih vlakana, i mnoga druga dobra kola)
60. volim četvrtaste igle za pletenje
61. volim igle za pletenje koje imaju brojeve npr: 2,75 ili 3,25
62. obožavam okrugle adi igle i ne bih ih menjala ni za šta na svetu;)))
63. sve pletem na ogrugle igle
64. volim kratke okrugle igle sa kojima pletem kape
65. volim i tehniku "magic loop", malo je sporija, al' prolazi
66. volim što mogu da kupim mustre koje se prodaju preko neta
67. u stanju sam da satima gledam i uživam u tuđim radovima
68. jedino mi je žao što za života neću uspeti da uradim sve što mi se dopada
69. pleteni detalji u garderobi daju pečat celokupnom izgledu
70. moguće je sve isplesti - od gaća do kaputa
71. sve više stvari za kućnu dekoraciju se plete
72. ukrase za jelku od vunice
73. volim da listam časopise i knjige o pletenju
74. volim da se divim tehnički jednostavnom, a efektnom projektu
75. volim kombinaciju boja koja na prvi pogled izgleda nespojivo, ali kad se isplete, mozak ti stane
76. mehaničko ponavljanje iste radnje smiruje živce
77. višebojna prediva i iščekivanje kako će sve na kraju ispasti
78. i oni sa nesavršenom figurom mogu odlično da izgledaju u pletenini
79. obraduje me što moja najmlađa Indijanka voli što ja pletem
80. obradujem se i što najstarija Indijanka s vremena na vreme ima želju da joj nešto uradim (retko, ali dug je život...)
81. volim kad mi sin moj jedini kaže da to (nešto) niko ne nosi osim mene;)
82. volim da pletem sa puno boja
83. ako se od toga umorim, ništa lakše, samo uzmem jednobojno predivo, ili jednu štrenu vunice koja se šara sama od sebe, pa opet imam puno boja
84. volim priče o pletenju
85. volim kad me neko sretne pa kaže kako je i njegova baba plela
86. smešno mi je kad pobrkaju pletenje i heklanje, al' ne zameram
87. volim filmove savremene tematike u kojima ima pletene garderobe
88. želim da sebi ispletem jedan kič božićni džemper sa sve irvasom, pa da skakućem u njemu po kući
89. volim da kupujem vunicu kod Nace i njenog tate
90. volim da idem u radnje koje prodaju vunicu
91. volim da gledam kakva se vunica prodaje po raznoraznim on line dućanima
92. volim nemačku vunicu najneverovatnijih boja
93. volim i japansku noro vunicu, al' ne volem cenu iste
94. volim velike trouglaste marame
95. volim da čitam blogove o pletenju
96. volim što postoji "Ravelry"
97. volim Sirogojno džempere
98. ponosna sam na svoj pletački staž - tridesetak  i koja godinica, bilo je tu i višegodišnjih pauza, ali traje...
99. uvek imam puno planova za pletenje
100. retko se desi da ne znam šta mi je sledeće na redu za pletenje - što znači da mi je budućnost izvesna;)))

... čini mi se da bih mogla još, ali nastavite ako želite, biće mi drago!

Stolica

Pletem, pletem, pa oslikam stolicu i to za moju drugaricu po igli;))) Pletačkoj, naravno.

Baš bi mi trebala jedna ovakva. I za istu namenu! Da stanem na nju da dohvatim nešto sa police, da ne koristim merdevine... Leto je krajnji rok! 

Posle duže pauze

Baš sam se iznenadila videvši da sam poslednji post napisala još u oktobru. Vreme brzo prolazi, a da se nešto posebno događa i nisam primetila. Kad bolje razmislim za ova dva meseca sam imala raznorazne stvaralačke faze i krize. Jedna od tih je bila pletenje i paranje koje me je držalo jedno mesec dana. Šta god da sam uzela u ruke da pletem, nisam bila zadovoljna. Mustrom, bojom, radom. Šivenje je bilo isto tako očajno. Na sreću to dugo nije trajalo, ali još uvek vučem posledice, pa za sada radim samo male, brze projekte koji ne zahtevaju koncentraciju. A za opadanje koncentracije je kriva, niko drugi do  dijeta (tako moj nevenčani kaže, da su  mi sa kilama opali i silni gigabajti memorije;))! E, sad prelazim na glavnu priču.

Naime, ja sam već četiri meseca na dijeti, u stvari možda bi bilo bolje da kažem da sam promenila način ishrane. Ovo je prethodilo tome:

Jako sam se bila ugojila. To je bio proces koji je trajao jedno par godina. Mic po mic, kila po kila i ja dođoh do famoznih 78  (sa dve kile više sam se porađala sva tri puta) što je na mojih 163cm visine poprilično. Nisam bila nešto preterano uzbuđena zbog toga, čak sam dugo i mislila da više neću ni da skidam kile i da se borim sa vetrenjačama. Kompletnu garderobu koja mi je bila tesna (to su bile uglavnom pantalone) sam poklonila i rešavala sam da polako krenem sa obnavljanjem iste. No međutim, imala sam određene, ne mogu reći zdravstvene, bar ja to tako ne doživljavam,  već pre svega fizičke probleme. Svako jutro imala sam velike bolove u nogama, u stopalima naročito, bolela su me leđa, bila sam sva nekako troma i usporena. Svemu tome sam znala uzrok, ali sam ga blago ignorisala.  I onda sam se mislila i mislila šta ću i kako ću dalje. Estetika mi nije bila problem, ionako nosim garderobu koja je šljampava i velika i prekriva stomak, kukove i sve kritične delove. Onda mi je samo jednog dana sinulo: e, nećeš više, sunce li ti žarko, pa zar sa 45 godina da budeš babuskera!? Skidaj kile (al' sad ozbiljno), nema više zezanja sa raznim dijetama koje su dobre dok se drže, ali čim prestaneš vratiš se na staro. To sve naravno znam iz bogatog iskustva držanja raznoraznih dijeta počevši od meni najdažih  mesnih, pa one što se menja svaka četiri dana (proteinski, ugljeno-hidratni voćno-povrćni dan) i da ne nabrajam dalje. Imala sam ja  jedno lepo  teorijsko znanje o klopi i zdravom životu, al' ga nisam primenjivala. I rešila sam da stupim u akciju koja je podrazumevala sledeće:

- uvela sam doručak (od svoje srednje škole nisam doručkovala, tu i tamo doručak mi je bila voćka). Al' sad je onako baš doručak sa sve 'lebom, čvarcima, kulenom, sirom, mlečnim prerađevinama. Mleko svakako ne pijem (tu i tamo popijem ga sa nes kafom, ili napravim kakao). Omaknu mi se i žitarice - pravim ih po ovom receptu ovde, zaista su sjajne.

- ručak sam smanjila i jako vodim računa o tome šta sa čim jedem. Tamna prošlost je za mene kombinacija mesa i krompira, a testo i meso sam za ovih par meseci možda pojela dva, tri puta. I ono najvažnije: u tanjir sipam jednom i basta! Hleb ne jedem uz ručak.

- od pet do šest sati posle podne pojedem voće i  tu se moja klopa završava. Naravno vodim računa da je razmak između obroka najmanje tri i po do četiri sata. Sad sam uobročena kao beba;))) Između obroka ništa ne jedem. 

U početku mi je bilo užasno teško. Išla sam po kući i vikala gladna sam, gladna sam. I to je trajalo jedno mesec i po, dva.  Zatim, jedva sam se navikla da ujutru doručkujem. Nisam bila gladna. A jedva sam čekala da popijem kafu (ritual bez koga teško mogu da zamislim život. Pijem dve kafe dvnevno  i čini mi da svega mogu da se odreknem osim toga)

Slatko i grickalice sam potpuno izbacila iz ishrane. I što je divno uopšte mi ne fale. Kao dete nisam volela slatkiše (kolači i torte su mi bile fuj, a iz čokolade sam vadila samo cele lešnike, ostale vrste čokolada me se nisu ticale. To se nažalost, promenilo u srednjoj školi i trajalo je punih trideset godina bez prekida) Sada kada pravim za moje gladne tiće torte, od ono malo što okusim dok čistim mikser dobijem proliv. Nekako sam stekla utisak da možeš da budeš zavisan od šećera kao i od duvana, i što ih više jedeš više ti se jedu. Čini mi se da sam ovu zavisnost pobedila, a nije da nije bilo iskušenja. Kad si na dijeti onda te duplo više zovu u goste, stalno imaš priliku da jedeš nešto specijalno, a ti stalno moraš da odolevaš. Jer ako jednom pokleknem, ode mast u propast. Kod mene je tako.

Rezultat svega ovoga je 15 kg manje.  Čini mi se da nikada do sada nisam lakše skinula kile. Više o kilama i ne razmišljam jer sam ispunila oba cilja koja sam zacrtala. Rešila sam se svih onih babačkih tegoba i obukla sam farmerice u koje nisam mogla da proturim nogu. (Jedino sam njih čuvala kao izložbeni primerak i to zbog toga što su od materijala koji nije rastegljiv:)) Režima ishrane se i dalje pridržavam i kile idu dole, oko 700 - 800 gr nedeljno. Verovatno će sam organizam da zaustavi skidanje kad dođe na optimum. Čini mi se da će mi ovo biti životno opredeljenje.

Jedino što nisam uspela ali se jako trudim, je veća fizička aktivnost. Malo vežbam i svesna sam da to nije dovoljno. Želela bih da više šetam, ali me  toliko mrzi, da je to prosto fascinantno. Taj film u glavi još uvek ne mogu da promenim. U stvari, šetala bih ja kad bih imala cilj. A šetnja zbog šetnje ne pije vodu. Do radnje ne mogu pešaka, jer sam natovarena k'o magare, pa kad je lepo vreme idem bajkom, kad je zimoća kolima.

Kad bolje razmislim cela ova priča može da se svede na onu narodnu: "Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju!"  I naravno: umerenost! Jer da sam bila umerena ovo vam sad ne bih ne pričala...

Pačvork prekrivač

Ovog leta sam skroz bila u šivaćem fazonu. Glavni produkt tog rada je ovo:

Napravljen je za jednu malu devojčicu tj. bebu, ili kako smo je krstili naše prvo "ns needles mladunče".  To je Kristinina beba. A "NS needles" je naša pletačka grupa. U početku je to zaista bila samo pletačka družina, da bi kroz ovih nekoliko godina druženja to postala prava "drugarska" grupa. Nas desetak se redovno viđamo, sastajemo, razmenjujemo iskustva (u svakom pogledu, ne samo štrikerskom), a sada imamo i prvu bebu. E, pa prekrivač je za tu bebu... (Baš sam ga otišla u širinu, a htela sam samo da pišem o prekivaču;))
Dakle, da se vratim na početak. Prekrivač je napravljen od mnogobrojnih krpica koje sam imala u zalihama. (Nemam ja u zalihama samo vunicu, već i materijale, ali to nije ni prineti vunici!) To su razni pamučni ostaci od postaljine, stolnjaka, krpa, krpica od šivenja i sl. Kvadratići su dimenzija 4 x 4 cm, a koliko ih ima ne znam. Zaboravila sam da prebrojim, a zaboravila sam i da zapišem veličinu prekrivača... (Izgleda da je onaj Švaba Aca ponovo u ofanzivi!)

Ređala sam ih potpuno nasumično, pa kako ispadne. A ispalo je baš šareno!  Sa druge strane je narandžasti pamučni materijal, a između  polar. Elem, htela sam da stavim vatelin, ali toga u tom momentu nije bilo u našim dućanima, ali mislim da je ovo možda još bolja varijanta, jer je toplije. Ili se meni tako čini.

Druga strana prekrivača je proštepana na širinu stopice sa sve polarom. Da prekrivač bude stabilan;))) Na kraju sam ga opšila kosom trakom.

Uglavnom, dok sam ga radila, osećala sam veliko zadovoljstvo i nekako sam bila sva ispunjena. (i zbog toga što ga radim, i zbog toga kome radim...)

Jedno je sigurno: pačvorku ću se ozbiljnije posvetiti...

Filcovani kamenčići

Kad sam pre neki dan sekla končiće od džempera  u prvi mah sam mislila da ih bacim. Pa sam se predomislila i rešila da ih ufilcam. To je bio filc bez mnogo truda i posla, a meni je ostalo nekoliko "kamenčića" koji će sigurno naći svoje mesto. Dakle, da biste dobili ovakve kamenčiće, potrebno je sledeće:

* da imate predivo koje ima najmanje 50% vune (ako nije vuna, ne može da se ućeba)
* da napravite male gromuljice nepravilnog oblika

* da sve to stavite u neku platnenu kesu (ja sam stavila u kesicu za osetljiv veš, kupljenu kod Kineza, a može i u džep od pantalona ili šta već perete u tom momentu). Naravno, morate biti sigurni da vunica ne pušta boju.

* uključite mašinu za veš i sačekate kraj pranja. Moji kamenčići su prošli i torturu u sušilici, a i da nisu isto bi se ovako lepo ućebali.

Da li će da završe kao nakit ili nešto slično, videćemo...

Ba(la)klava

Ako ste pomislili da ću o receptima, prevarili ste se. Tu temu vrlo uspešno zaobilazim;)))

Elem, ovo je kapa koja se zove "balaklava" . Godinama znam za nju, ali sam je sve vreme zvala "baklava" i uopšte mi nije bilo jasno kakve veze imaju baklava i kapa. Dok mi se jedan dan nije prikazalo:)
Ne zove se baklava, već Balaklava, pa mestu u Rusiji gde se odigrala Sevastopoljska bitka. A zna se kakve su zime u Rusiji, pa shodno tome i ova topla kapa. Ovih dana se nešto priča o vrlo hladnoj zimi. pa da se ja pripremim za svaki slučaj;) Jest' da malko grebucka, al' da se izdržati. Ja nemam osetljivu kožu, tako da nije frka.
Kad me je muž video juče sa sve kapom, pitao me je da li ja to menjam zanimanje;)))
Sin je izrazio želju za istom (u crnoj boji), ali će ostati uskraćen po tom pitanju....
Recept je ovde.

E, da! Kod nas ove kape zovu "fantomka"!  Ovo mi je bilo samo uigravanje, sada slede improvizacije...

Šareni džemper

Iako sam ovaj džemper započela još negde u martu ili aprilu mesecu, nisam ga dovršila. Celo leto ga nisam ni pipnula, mnogo je bilo vruće... A ovih dana mi nešto koncentracija popustila, pa se posla ni ne prihvatam. No,  uradila sam prednjicu i leđa (da ne kažem zadnjicu;)), pa da vam pokažem kako sad izgleda.
Dakle:

sa naličja

Kao džak otvoren sa obe strane.  E, danas sam sela za mašinu, proštepala ga i rasekla. A to je sve izgledalo ovako:

još uvek nisam sigurna da li će biti kopčanja ili ne?

 Razmišljala sam o šal kragni. Videću kako će čučnuti.

ovde će biti otvor za rukave

U mašini:

Dočepala sam se makaza (konačno) i sečenje je krenulo. Ovo sve ide bez ikakvog problema. 

Ništa se neće oparati, jer je prethodno proštepano. Nema sekiracije, nemojte da mislite! Sad mi samo još ostaje da uradim kragnu i ispletem rukave. Sitnica:)))

O vunici sam pisala ovde!