20.4.10

S vremena na vreme


skupim ovakvu gomilu i krenem da prepravljam, skraćujem, krpim, uvlačim gumu, menjam cipzar.



Moram da "žrtvujem" celo popodne, ne volim puno ovakve poslove, ali moram. Sve to ide u rok službe:)! Grrr!

5 comments:

  1. Užas jedan! Nas je manje, ali mi se čini da to nema nikakvog uticaja na veličinu gomile! Nekad davno, dok je sav donji veš bio na gumu, kad god bi mama sela da menja gume, došli bi nam gosti! Tada me je to jako zabavljalo i čudilo, ali danas se pitam da nije to ona nekako polusvesno uzimala da radi onda kada bi znala da će je neko prekinuti? :)))

    ReplyDelete
  2. Ni ja to ne volim. Eto zanimljive teme. Ne volim ni mnoge druge poslove koje moram da radim, i mislim da je svakome tako, ali odrasli smo i odgovorni...

    ReplyDelete
  3. tu te potpuno razumijem, ni ja to ne volim. a često puta sam se riješila muke tako što sam sve srezala u neki sasvim drugačiji projekt, onda mi nije teško... ;)

    ReplyDelete
  4. Hvala na posjeti, kad god to radim, uvijek u mislima molim da neko navrati na kavu ili čaj u zimskim popodnevima da odmah sklonim, jer molim lijepo kako možete mijenjati lastik na gaćama i tome slično, kad vam je netko u gostima, i onda se to spremi do weekenda dok dođu drage majke (mama i svekrva) pa im se to lijepo uvalim i posjedne u fotelju da rade s rukama a tijelo odmara, majke su over 80-ti. Pozdrav. Loredana.

    ReplyDelete
  5. Lepo ti to skupiš, pa znaš šta treba da uradiš. Ja, obično, kada peglam, vidim šta ne štima i kažem sebi da ću to sa strane i sutra popraviti, ali, naravno, zaboravim, pa onda kada treba da obučem košulju bez dugmeta ili pidzamu čija je guma popustila, hoću da poludim! Svaka ti čast!!!!

    ReplyDelete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...