Praznici - da ili ne

Ovih dana se nekako preispitujem. Razmišljam o praznicima, o frci koju donose, o dekoracijama, kuvanju (ne može bez toga), garderobi... Da li to meni ide na živce, ili sve radim u poslednji momenat pa me to dovede do belog usijanja i praznici i sve mi presedne i uvek budem mrtva umorna.

Ove godine sam rešila, ali zbilja sam rešila, da sve počnem mnogo ranije. Organizujem se na više frontova u isto vreme. Pravim jelovnike, osmišljavam dekoraciju, poklončiće, počinjem veliko čišćenje, tj. spremanje kuće. Polako i natenane... Kako bih sebi dokazala da ću ove godine stvarno sve da uradim drugačije, bez gužve i frke, sašila sam sebi haljinu-tuniku.

Kroj već vidjen, dobro mi stoji, može da bude i večernja toaleta za novogodišnju noć. Kad sam to rekla Velikom Poglavici, zblanuto me upitao: "A mi to nekud idemo, a da ja ne znam?" Ne, ne idemo, ali sam rešila da obučem nešto novo. Žute cipele imam, brošić cvetić sam napravila, ne mogu da budem baš skroz siva:)

Da li je razlog mom elanu ponedeljak, a ja uvek sve počinjem u ponedeljak ili je u pitanju moja omiljena izreka "red u ormanu, red u glavi"?

Praška zima

Oko Plavo Nemanjićko, moje drago kumče, studira u Pragu. A tamo su zime i te kako hladne. Makar malo da joj olakšam, isplela sam joj kapu i grejač vrata, da se naravno slaže (moj otac bi rekao "rimuje") uz novu ljubičanstvenu jaknu. Kapa je radjena po ovom receptu, a grejač vrata iz glave.

Inače, ovakvu kapu sam već sebi isplela, ali naravno ne stoji mi ni upola tako dobro, i zbog toga se još uvek nisam uslikala, ali ima dana. Radiću ja njih još...:))) I nosiću ih, bez obzira na sve...

Pleteno ćebe

Posle nepune dve godine završih ja svoje ćebe. Sporo, ali dostižno:)) Da budem iskrena, ono je davno bilo ispleteno, samo nikako nisam imala volje da ga spojim i opheklam. I onda sam ga premeštala sa jednog mesta na drugo, pa sam ga sklanjala sa vidika da ga ne gledam tako nezavršenog, pa sam konačno rešila da napravim reda u ormanu (to istovremeno kod mene znači i u glavi), jer ipak je zauzimao puno mesta. Sad uživam u njemu, naročito ako imam priliku za popodnevnu dremku!

Recept: ovde

Autorska prava!?

Čitam ja jutros novine, naš novosadski "Dnevnik", kad naleteh na fotografiju iz ovog posta. Lepo sam se trgla. Naravno, nije naveden izvor, a i što bi, pa valjda je ovaj internet blago sa kojeg uzmeš šta ti treba i ne moraš nikom ništa da objašnjavaš!

Ni sama ne znam što sam se iznervirala (ne dešava mi se često), al' baš mi je zasmetalo. I to rubrika koju mnogo volim...

Radim, radim...

ali se ne vidi:) Imam nekoliko sitnih pletenih projekata poput kapa i beretki, ali nikako da se uslikam, tj. nikako da me Indijanka uslika. Nema dete vremena, stisle obaveze, društveni život u punom jeku, a ja navalila... Izgleda da ipak nisam dovoljno uporna, u stvari, ide mi na živce da je moljakam "ajd' molim te, ajd' molim te". Ako već neke ozbiljne stvari moram puno puta da ponovim ovo bar ne moram, nego "uzdaj se u se i u svoje kljuse". Zato će fotografije opet biti lošije, al' sad ću stvarno da poradim na tome. Kurs fotografije na koji sam proletos krenula sam zapostavila, ne mogu nikako da se organizujem, pa ću zato uz literaturu sama krenuti u pustolovinu zvanu "fotografija".

No da se ne bih više žalila, evo i mojih projektića:

kapa i grejač vrata

Pripremila sam se za zimu i od dve niti vunice, jedna jednobojna, jedna šarena, napravila sam ovaj šal i grejač vrata. Sve se nešto mislim, ti grejači vrata su mnogo praktičniji nego šalovi. Greju, a ne motaju se...

šalče od ostataka pamučnog konca

Imala sam puno pamučnog konca preostalog od raznih šarenih radova dužine metar, dva i bilo me je, naravno, žao da to bacim. Dočekalo je to i svojih pet minuta, žao mi je samo što se nisam uslikala, pa da vidite kako sam to planirala da nosim. Naravno, ovaj šal je samo za paradu, ništa ne greje, ali ni ne goji, a osvežava definitivno. Radi se vrlo jednostavno: nametne se 20 petlji, jedan red pravo, jedan red obrnuto, pa dok imate materijala. Sam od sebe se uvije, što mu daje čar.

sinov duks je postao jastučnica

Lep očuvan duks mu je postao mali, a sve mi je bilo žao da ga otpišem. Odlično se uklopio u momačku sobu, a vidim da je i Indijanac zadovoljan. (Napokon, nešto i za njega!)

E, to bi bilo to, za danas:)!

Šta mi komšiluk radi:)

Ništa loše, naprotiv!Pre nekoliko dana vraćajući se iz dućana sretnem komšinicu koja je bila u velikoj žurbi. Mahnula mi je rukom i viknula "Brzo dodji, imam nešto za tebe!" Otvorila je gepek, a u gepeku....

Gomila kesa prepunih vunice. Radost mi je obasjala lice:) Prijateljica njene prijateljice čija je prijateljica, ma da skratim priču, jedan stan se praznio i zamalo da gomila ovih vunica završi na djubrištu. Nekoliko dana sam luftirala, sortirala i planirala. Još ranije sam se zarekla da neću više ni jednu jedinu novu kutiju upotrebiti za vunicu, i zaista sam uspela da sve poslažem u postojeće kutije. O, jes!

Bilo je ovde i pravih antikvarijata:) Sigurna sam da su mnogi mladji od ove nostalgične "Teteks" vunice.

Sad sam stvarno na muci. Taman sam počela da smanjujem "stash", kad ono, ne da mi se;)

Stolice (3)

U fotografisanju stolica sam malkice u zaostatku. Tačnije, ne mogu da nahvatam Indijanku da ih fotografiše, a kako su stolice već izašle iz radionice, to će, rekla bih, biti još teže.

Ove dve stolice su poslednje od ukupno dvanaest koje sam uradila. Moram da priznam da mi je oslikavanje bila velika radost, naročito jer sam imala odrešene ruke i "nedefinisan" rok isporuke. Svaka je drugačija, igrala sam se, isprobavala i uživala. Još kad bi ovakvih poslića bilo češće, gde bi mi bio kraj...

Jesenji swap

Ove godine sam učestvovala kod e-sidore na jesenjem swapu. Poklončići su razmenjeni, stigli su na odredište i pokazujem vam "rezultate". Moja partnerka je bila Marija, sa umetničkim imenom KamiTheOrigami:))

Njene božanstvene rukotvorine su na drugoj i trećoj fotografiji, i naravno ona je zaslužna za ovako lepe fotke...

Pletena sova

Čim sam je videla, znala sam da ću da je ispletem. Može da posluži kao jastuk ili rekvizit za dečiju igru. Nisam imala pojma gde ću da je stavim, ali velika Indijanka je već pronašla mesto za nju u svojoj sobi. Iskoristila sam vunicu koju već imam, napunila sam seckanim sundjerom i očas posla, za tri dana laganog rada je gotova. Sundjera je još ostalo i čeka na jedan okrugli jastuk...

Recept je ovde.

Nešto mi se u poslednje vreme dopadaju projekti koji se bržo završe:)

Žuta kapa i novi bloger

Protekle nedelje sam uradila još jednu kapu. I ona mi je dugo bila na "to do" listi i dočekala je svojih pet minuta. Radjena je pamučnim koncem St. George. Kasnije sam tek ukapirala da sam ranflu trebala da radim pravo, krivo, a ne "tbl". Mislim, baš sam se trudila da ne zaboravim "tbl", kao urednije izgleda, ali ono obično pravo, krivo je bolje, bar u ovom slučaju. Prešla sam se jer ostatak kape nisam plela na većim iglama kako bi dobila izgled beretke, ali čovek se uči dok je živ:)

Možda uradim još koju, jednostavna je za rad...

Recept je ovde.

Imam još jednu novost. Moj čovek je uplovio u blogerske vode. Dugo se opirao i odjednom mu je kliknulo, na kraju krajeva, zašto samo žena da bloguje:))!? Možete ga pronaći ovde.

Pletena kapa

Nazvala sam je "Roršahova mrlja na tam-tamu". Radjena je od ostataka pamučnog konca, a recept je ovde.

Kad sam već dobrano odmakla od početka, ukapirala sam da nisam baš najsrećnije izabrala kombinacije boja da šara dodje do izražaja, ali sve ukupno mi se dopada. U stvari, otkinula sam na sam oblik kape, mnogo više nego na šaru:) Vremena za popravni imam...

Trouglasta marama sa rupicom viška

Desi se ovo i pravom majstoru, a kamoli meni:))).

Rupicu nisam primetila sve dok maramu nisam završila. A onda me mrzelo da param...

Pa nisam ni ja savršena, u slučaju da je neko pomislio:)))

Detalji ovde.

Vunicom sam očarana, a dobila sam je pre skoro dva meseca na susretu pletilja od Vergissmeinnicht. Na žalost, propustila sam da napišem post o susretu, ali evo još jedan link na tu temu. Bože, kao da je bilo pre sto godina, baš bismo mogle opet....

Vesele patike

Nekad imam grižu savesti zato što najmladju Indijanku oblačim u "outletu na tavanu". Ona jadnica uvek sve nosi polovno, retko kad dodje na red da ide u grad da se ponovi. Sudbina trećeg deteta...

Ove patike još uvek izgledaju kao nove, ali su plave, za dečake, iz zaostavštine starijeg brata. Da budu devojačke, koristila sam flomastere za tekstil i malo ih iscrtala. Mnogo su mi se dopale, ali...

Kad sam sve završila, Iva je rekla: "Znaš mama, te patike me žuljaju!" I ja se sad pitam, je l' me zavitlava ili stvarno...

A nekada su izgledale ovako:

Još fotografija ovde.

Dva letnja projekta

Konačno je sve krenulo svojim tokom. Dugo toplo leto puno lenčarenja i štrajka, da, da, dobro ste pročitali, štrajka - je završeno. Elem, štrajkovala sam u kuhinji:))) Klinici su to jedva dočekali, da i oni nekad imaju sendviče za ručak, a i sto nisu morali da postavljaju. Bili su poštedjeni i onog mog "ruuuuučak" iz sve snage. Kakva radost:))! No, počela je škola i sve polako ulazi u svakodnevnu kolotečinu, dovodimo se u red, ranije ležemo i ustajemo, ručak se redovno kuva, oni postavljaju sto, sobe se spremaju... Ma, k'o veliki smo, šta da vam pričam. Iako sam celo leto bila kod kuće, osim onih par dana na moru, tako mi je bilo lepo. Radila sam ono što sam htela, kako sam htela, ma baš sam uživala. Oslikavala sam stolice, plela, čitala, tumbala malo po kući... Nisam fotografisala, nekako sam se ulenjila, pa sam čekala veliku Indijanku da ona to obavi. Skoro sve stolice su oslikane, pa će narednih dana biti i fotografije, a do tada malo pletenja.

Nesudjeni šal se pretvorio u štraftasti džemper i vrlo sam zadovoljna kako izgleda. Detalji ovde.

Onaj "zlosrećni" morski projekat je okončan još davno, samo nisam smogla snage da se fotografišem po onoj vrućini.

U zimskim danima će lepo da čuva krsta... Baš sam k'o babuskera, al' stvarno će biti tako. Topao i dovoljno dug...

Stolice (2)

Moja odiseja sa stolicama se nastavlja. Neću da budem skromna, pa ću zato da kažem da su stolice izazvale oduševljenje i ja sada nastavljam dalje sa oslikavanjem. Toliko uživam u tome, da ne možete ni da zamislite. Radim polako, ideje pljušte, a kako stvari stoje stići ću i do ormana....

Malo romantike:

Da ne bude da se samo bavim stolicama:

Odlučila sam da oparam šal koji sam još proletos započela, i da ispletem džemper na štrafte. O detaljima kada ga privedem kraju.

Kapa

Zašto i ja da ne budem malo plavuša? Bila sam crnka, sad sam crvenokosa, a kad se zaželim promene biću plavuša:))) Moram da budem u pripravnosti, pa sam na brzaka isplela ovu kapu. Na početku sam mislila da je samo za maskenbal i zezanje, a onda mi je svekrva otvorila oči rekavši da je odlična za sinuse. Ne bih se toga nikad setila. Greje sinuse bolje nego bilo koja druga kapa, a i sužava u struku...

E, šta ti je život! Bosanci bi rekli: "Budali vazda Bajram!"

Mustra: ovde

Stolice

Stolice sam uradila za kafić naših prijatelja. Nadam se da će im se dopasti.

pre

posle

posle

Još fotografija ovde.

Vremeplov (10)

Pre nekoliko nedelja kada je mi je Heklica bila u poseti pokazivala sam joj ručne radove moje mame. Izmedju ostalih pokazala sam joj i meni najdraži stolnjak koji nikako nisam stavljala na sto iz veoma jednostavnog razloga. Sadašnji trpezarijski sto u našoj kući je veliki i pravougaonog oblika, za razliku od starog okruglog za koji je ovaj stolnjak i bio namenjen. I naravno počela sam da kukam, kako eto nemam priliku da ga stavim na sto da uživam u njemu, na šta mi je Goca rekla: "Pa što ga ne uramiš i okačiš na zid?" Gledala sam je zapanjeno i sa zahvalnošću, u isto vreme se pitajući kako se toga nisam setila!? U momentu sam se prosvetlila:) Rečeno - učinjeno!

konačno "meksikanac" visi na zidu
prečnik 75cm x 75cm

Stolnjak je radjen lančić bodom na lanenom platnu po ideji moje mame, pre cirka tridesetak godina. Sigurna sam da me sad gleda negde od gore (što bi Balašević rekao "već odavno ore nebeske njive") i da se smeška...

Haljina, a može i tunika

Kada je jako vruće, kao ovih dana nosim je kao haljinu. A za one umerenije (mislim na temperaturu) letnje dane uz pantalone ili berumude je tunika. Sašila sam je po kroju ove.

Pošto nisam imala dovoljno materijala, prednjica je sa manjim cvetovima, a ledja sa velikim cvetovima.

Teško mi ide da izbacim crveno iz garderobe, jer ga imam dosta, ali se bar trudim da mi ne ide uz lice, tj. kosu onako direktno crveno na crveno:) Materijal je divan, lagan pamuk, ma prava milina ga je nositi. Nekako imam utisak da hladi....

Sve što je lepo kratko traje

pa tako i moje more. Na žalost, vratili smo se dva dana ranije, vreme nas nije poslužilo. Prvi put za poslednjih nekoliko godina da smo imali loše vreme na moru. (Uvek pogledam prognozu na netu i do sada je sve bilo ok, ali sad je prognoza omanula...) No, nedelju dana sam uživala, odmarala, čitala i čitala i za promenu čitala jer sam imala pletački peh.


Uredno, kao i svake godine do sada, pripremila sam pletivo. I počela da pletem, ali ne lezi vraže, isplela sam tek dvadesetak petlji i kružna igla mi se polomila tj. metalni deo je ispao iz ležišta. Već sutradan sam dobila nove (vlasnica kuće u kojoj letujemo mi je kupila igle), i ja puna poleta nastavim dalje. Ispletem opet dvadesetak petlji i ponovo isto tj. "needle defekt". Mislila sam da ću očajavati, ali sam to prihvatila sa gandijevskom mirnoćom, upakovala pletivo u kesu, i nastavila dalje...

Preostaje mi još da sutra kupim igle i nastavim rad...

Ko zna zašto je to dobro:)?

Vremeplov (9)

Ovo je fotografija iz moje mladosti, tačnije od pre 24 godine, bila sam maturant. Moda ogromnih džempera, radjen na velike igle, milsim da je bila desetka, od svetlo žutog buklea. Sećam se dobro kad sam ga plela, znam da je bilo jako, jako brzo. I mnogo sam volela da ga nosim.

Hvala drugarici koja me je podsetila na ove bezbrižne dane:)

Kućica

akrilne boje na platnu, dimenzije 18 x 24

Boje koje nisu karakteristične za mene, ali nekako ih sve više koristim. Baš počinjem da ih volim.

U pauzi

izmedju šivenja, pletenja i ostalih ne tako inspirativnih poslova naslikala sam i ovog petla. Primetila sam da kad god zaželim da naslikam pticu, ja dodjem do petla. Kanda me nešto vuče na selo:)

U nedelju na Malom sajmu lepih stvari mi je bilo interesantno. Zanimljivo društvo, ljudi tj. žene i devojke koje posećuju ovakve manifestacije, maštoviti izlagači. Upoznala sam i dugogodišnju virtuelnu drugaricu Radicu, koja mi je poklonila ovaj divan lanac sa tako romantičnom damom, kakva ja verovatno nikada neću biti, ali ću ovaj poklon sa radošću nositi.

Finansijski i nije bilo neke vajde, ali računam na onu "prvi se mačići u vodu bacaju" (jadni mačići). Moje torbe se i nisu prodale, ali sam zato prodala narukvice od materijala i po koju špageti ogrlicu (a baš sam mislila da za to i neće biti nekog interesovanja, obećavam fotografije). Nema veze, bar ću menjati torbe do besvesti:))!

3 Pe torbe

Konačno su i moje porodjajne muke gotove:) A, ne, ne, grdno ste se prevarili ako ste mislili da radim na srpskom nacionalnom interesu, to sam davno završila:)))! U pitanju su moje famozne torbe, tačnije "3 Pe torbe" , što će reći torbe za paradu, pijacu i plažu i to sve sa dva lica. Dimenzije su ca. 45 x 37 cm, a dužina ručke je ca. 112 cm. Cena je 1500 dinara i za sada je moguća isporuka samo u Srbiji, a ako Pay Pal proradi onda i diljem naše planete:) Više fotografija možete videti na fejsu (sa desne strane ekrana je bedž), ili na flikeru. Ako ima pitanja ili nedoumica možete mi se javiti na mail: bensedinart@gmail.com.

Vatreno krštenje imam u nedelju na Malom sajmu lepih stvari.

Torbe 2. put

Blogger je napokon proradio. Post koji sam postavila juče sada opet objavljujem. Na žalost, vaši komentari su izgubljeni:(!

Posle dana i dana moljakanja, preklinjanja, činjenja svega i svačega što u normalnom stanju nikad ne bih učinila, nisam uspela da nahvatam Indijanku da mi pomogne oko fotografisanja torbi. Narednih nekoliko dana neće moći sigurno, ekskurzija, takmičenje ... Nema šanse da je nahvatam, a još uvek moje fotografsko umeće stagnira:( Iz objektivnih okolnosti naravno! Nije mi ostalo ništa drugo već da ih okačim na drvce, pa da ih makar malko vidite:)

Torbe

Baš sam zapustila blog. Evo, obećavam neću više:) Uzrok tome nije lenjost već rad i to kakav. Naime, pošto me muči nesanica (klimaks, k'o klimaks) u jednoj takvoj dugoj noći lepo sam smislila da šijem torbe i da ih prodajem. Razradila sam mustru, pomogla se raznim tutovima sa neta i krenula u ostvarivanje plana. Desetak torbi je sašiveno, još samo da navatam dete da sve lepo fotografiše. Mislim, mogu i ja, ali onda mene neće biti na fotografijama:)

samo da zagolicam maštu...

Torbe su sa dva lica (multipraktik, šta da vam pričam), uglavnom od pamuka i lana. Vesele, dovoljno velike za paradu, plažu i pijacu.

Proleće

Ne znam kako vi, ali nešto mi proleće baš ne leži. Sva sam kilava, nadrndana, ništa mi ne ide od ruke. Šta god da započnem ne privedem kraju i to ne zato što me mrzi, već zato što napravim takve greške da jednostavno ne mogu ništa od toga da uradim. Počela sam da šijem tašnu (bez kroja, onako iz glave), pa kad sam došla do samog kraja, ukapirala sam da se sva ukrivila i da moram da je oparam, pa Jovo nanovo:(!

Kod pletenja ista stvar. Ovaj put greška nije do mene, već do lošeg prediva (St. Geogre, grrr). Kada sam isplela pola ledja videla sam da se sve ukrivilo, što me je dovelo do belog usijanja. Naravno, oparala sam. Na žalost, nisam fotografisala.

A ni dijeta mi baš nije uspešna. Skinula sam sedam kila (polovina od predvidjenog) i stala. Dugo vremena sam se pridržavala zacrtanog režima, ali kile nisu išle dole. Pa sam se razočarala. Pa sam počela opet da brljam, tj. da jedem svašta. (Jedina dobra stvar je da nisam počela da vraćam kile koje su otišle) Pokušavam u glavi da napravim red, pa da krenem ispočetka. Mislim da sam na dobrom putu, jer sam počela da spremam tavan, a držim se izreke "red u ormanu, red u glavi".

Pa kad sam već kog tavana, igračke su došle na red, a prema ovom biku - igrački sam bila sentimentalna i udahnula mu "novi život".

A, ima i jedna novina. Krenula sam na kurs fotografije. Još uvek ne možete da vidite rezultate, al' to je za seniore, pa polako:)))

Započela sam i ćebe, tačnije deo ćebeta. Shvatila sam da je to definitivno moj omiljeni štrikaći predmet. Ali ovo nije makar kakvo ćebe, već ćebe koje će služiti da spustimo naše cenjene zadnjice kada budemo upriličile pletačka druženja. Opširinije o tome ovde.

Nadam se da ću sledeći put biti u boljoj formi...