8.2.12

Od viška glava boli

Poslednja dva meseca intenzivno razmišljam o nagomilavanju stvari svake vrste, bilo da je u pitanju predivo, materijali za šivenje, knjige, garderoba. I kad pošteno razmislim jedina stvar koje se lako rešavam je garderoba. U mom ormanu nikad nije gužva. Sve je relativno lepo organizovano, sredjeno, i u njemu stoji samo ono što se nosi. Naravno, ima i po koji komad garderobe iz sentimentalnih razloga ali oni se mogu izbrojati na prste. Ono što ne nosim duže vremena, što sam "prerasla u širinu", što mi je dosadilo, toga se oslobadjam. I do sada nikada zbog toga nisam zažalila i na to nikad nisam više ni pomislila. To je bilo to što se garderobe tiče.

E, sad moja bolna tačka. Predivo. Vunica. A toga ima.... o ho hoj! U izobilju, previše, čak po neki put pomislim kako me guši. Ali jednostavno nemam snage da se rešim viška. Pre više od godinu dana sam rešila da vunicu ne kupujem i zaista se toga i pridržavam, osim u retkim situacijama kada mi baš zafali da nešto završim, ali predivo za neki novi projekat ne kupujem.
Romantales me je ovako posavetovala:

Po meni, krajnji je trenutak da se pitaš koliko zapravo želiš raditi s vunom koja već 15 godina čeka da ju primiš u ruke? Ako u 15 godina nisi našla što napraviti od tog prediva i ništa te nije dovoljno motiviralo da ga potrošiš onda je najsretnije rješenje da jednostavno to predivo prodaš. Prije nego se odlučiš prodavati, pokušaj razmisliti što bi zapravo željela plesti? Kome želiš plesti? Sebi, djeci, mužu? Hoće li to biti odjeća ili prekrivači? Klupko ili dva koje ti se jako dopada nije dovoljno za ništa veliko, ali dovoljno je za rukavice ili kapu, odaberi model i odmah upari s predivom i stavi na stranu. Nakon odluke što te zapravo najviše veseli plesti, kreni objektivno gledati predivo koje posjeduješ i vidi koje ti odgovara za kombiniranje s postojećom garderobom, pokušaj svakom predivu dodijeliti barem okvirno neku namjenu. Sve prediva koja te ne inspiriraju više, za koje ne znaš što bi s njim ponudi na prodaju.

Ostavi si dovoljno prediva samo za dva do tri veća projekta i nekoliko manjih, ostalo prodaj! Nema niti teoretske šanse da opleteš sve što posjeduješ, a svakodnevno na tržište izlaze nova prediva s kombinacijom vlakana kakvih prije 15 godina nismo mogle ni sanjati. I na kraju, uvedi si pravilo da kupuješ tek kada nešto dovršiš do kraja, nemoj se voditi trenutačnim impulsom, ionako će sutra na tržište izbaciti nešto još ljepše, zanimljivije …. just my 2 cents :-)

O tome neprestano razmišljam, duboko sam svesna koliko je u pravu, ali ne mogu još ništa da uradim. Koči me još jedna stvar: višak prostora. Da, dobro ste pročitali, višak prostora. Ono je uredno poslagano, nikome ne smeta, čak mi ništa ne stoji na tavanu. Uzrečica mog oca: "Nek' stoji, 'leba ne traži." I ja se sad patim:))To što se tiče prediva.

A razmišljala sam i o eliminaciji knjiga. Baš surovo zvuči, ali tako je. Da mi je to neko pre samo dve godine rekao, rekla bih mu da je lud, ali danas ne. Šta će mi sve te knjige? Naravno zadržala bih enciklopedije, rečnike, poeziju, neka kapitalna dela, a ostalo... O tome sam pričala pre neki dan sa mužem. Čovek nije mogao da veruje šta sam rekla. Začudjeno me je pogledano i rekao: "Ne dolazi u obzir! Praviš biblioteku skoro 30 godina, a sada bi da je rešiš, ne budi blesava!" I ja šta ću, slegnem ramenima i u sebi pomislim, u pravu je sigurno:) A kad smo već kod knjiga dugo tražim knjigu Mak Dizdara "Kameni spavač" i ne mogu da je pronadjem. Nekada davno sam je nekome pozajmila i nestala je bez traga. Kad je se jako zaželim uzmem iz biblioteke, ali bih volela da je imam. Ne mogu poeziju da čitam na kompjuteru. Ako je neko raspoložen da proda, nek se javi!

E, baš sam se raspisala, a povod za sve ovo je prozaičan. Garnitura za sedenje u dnevnoj sobi je otišla na presvlačenje, pa sam imala nezaklonjen pogled na policu sa knjigama...

13 comments:

  1. Za razliku od mene ti imaš sreću da živiš u kući, a kuća za razliku od stana obično ima i podrum i tavan i neku ostavu ... Možda bih i ja ostavljala daleko više toga po strani da imam prostora, ali ga nemam, kronično mi nedostaje životnog prostora i kao za inat opsjednuta sam minimalističkim uređenjem, nema tepiha, nema stolića nasred sobe isl.
    Razmišljam o knjigama, obožavam biti prva koja ju drži u rukama, miris tiskarske boje i stranice koje se još ne razdvajaju u potpunosti. Nekim knjigama se vraćam po nekoliko puta, bez obzira što "znam tko je ubojica" i ideja da se zauvijek oprostim od njih ne dolazi u obzir. Kada se sada sjetim Politikinih zabavnika kojih sam se morala riješiti (mama se riješila bez mnogo diskusije), Smibova i Modrih lasta, a tek kasnije Svijetova, Bazara, Neue Mode, Burdi ... sada ponekad dolazim u napast da kupujem stare brojeve, ali uspješno odolijevam, najviše zato što je neke stvari najbolje ostaviti u prošlosti i što bi na kraju opet završilo u starom papiru.
    Nema potrebe bacati ako imaš priliku sačuvati, a tvojoj djeci će jednoga dana biti zabavno prekapati po maminim (i tatinim) stvarima na tavanu ... samo se pobrinite da nema miševa :-)

    ReplyDelete
  2. Vunicu ne diraj, tj ne bacaj je. Ako vodis racuna o njoj (da ne postane kao neka od onih sto dobijamo od baka, tetaka, starijih komsinica, puna ko zna cega, po pola klupka ili manje, ispletena ko zna koliko puta...) i imas prostora, neka je. Ko zna kakv nas vremena cekaju a tu su i dve cerke :))) Mozda dodje period da i same pocnu nesto da prave.

    A za knjige , slazem sa sa tvojim muzem. Tek to nikako ne diraj. Nabavi jednu dobru fotelju i lampu i uzivaj u njima. A tvoja deca hoce sigurno jednog dana, i bice ti zahvalna za sve sto si prikupila za njih. Ja sigurno jesam mojim roditeljima.

    ReplyDelete
  3. Mogu samo da se pretvaram da imam razumevanja za ovakvo bogohuljenje! :)))

    ReplyDelete
  4. odličan post.
    ja živim po principu da ne pretrpavam stan stvarima koje ne koristimo. to se odnosi na sve, od odjeće, posuđa, igračaka dječijih do knjiga. kćerki rado kupujem dječije knjige i tu baš ne vodim računa. a što se tiče knjiga za mene i muža kupujem samo one za koje sam sigurna da ćemo im se uvijek rado vraćati. knjige uglavnom posuđujem u biblioteci. kada pročitam ono što sam posudila iz biblioteke ako imam osjećaj da želim tu knjigu na svojoj polici kupiću je. ako ne, ok - pročitala sam je i vratila.
    možda se neko neće složiti sa mojim pristupom jer postoji uvriježeno mišljenje da je dobro imati što više knjiga. za mene je dobro imati što više knjiga koje zaista volim. ne želim na svojim policama ni jednu knjigu u kojoj zapravo ne uživam.

    ReplyDelete
  5. MOžda postoji neko srednje rješenje s knjigama. Kad gledam biblioteku mojih roditelja, koja je isto tako 30ak godina pomno sakupljana, vidim da tu ima nezanemariv broj knjiga koje nijedno od njih nikad nije pročitalo niti će, nego su im ih poklonili neki ljudi koji očito nisu znali njihov ukus.
    I stvarno je prevelika gužva, počeli su ih slagat u dva reda na policama. Tako da mislim da nije loša ideja svako nekog vremena pročešljat police i barem dio odnijeti u antikvarijat ili knjižnicu.
    Kamenog spavača imam, ali ne dam :)

    ReplyDelete
  6. Vecita dvojba :)
    Slazem se da treba racionalisati.
    Volim da cistim, bacam nepotrebno, osecam se i sama bolje posle toga.

    Ideja da se vunica poslozi po projektima je odlicna, sama je koristim, i vrlo je dobra. Ostalo mozes da prodas, poklonis, napravis darivanje ....

    ReplyDelete
  7. Mijenjam tvoj višak prostora za svoj manjak!
    Racionalna stvar bi bila smanjiti gomilanje vune, no gomilanje vune je sve samo ne racionalno. Barem kod mene. Ja nekako uvijek kupim nešto za neki projekt, i onda dok mi ta vuna stigne, nađem drugi projekt, kupim novu vunu i u međuvremenu se predomislim za onaj prvi, a i drugi, pa pletem nešto skroz treće. I tako stash raste.
    A knjige? Imaš impresivnu biblioteku, nemoj je eliminirati!

    ReplyDelete
  8. mislim da ti je ovo samo "faza";)) meni tako naidje pa me nervira svaka sitnica koju cuvam (a poznata sam po tome da cesto cuvem i karte sa putovanja :P) ali brzo "ozdravim" od te faze i nastavim da skupljam stvari ko hrcak :))

    ReplyDelete
  9. Svako je na svoj nacin. ja bih isto mogal neke stvari eliminisati..heheheh, mozda i resim.
    Ipak puno knjiga sam predala jednoj radnji koaj se bavi time jos pre 10 godina, jer sam se selila u drugu drzavu i nije mi ni padalo na pamet da nosim gomilu knjiga sa mnom....heheheh
    U mndjuvremenu sma nesto kupila, ponesto porcitam i preko neta,a vala i bacila sma se puno na slikarstvo, mada citanej obozavam, ali sam jako probirljiva, volim samo pozitivniju literaturi i poeziju i poucne knjige.
    Pozdrav draga i bas me raduje sto uredjujes garnituru, a volim takve zive boje i tvoja crvena stalaza mi s jeako dopada...

    ReplyDelete
  10. Zamisli kako bi bilo da selis iz kuce u stan? Ja sam se morala oprostiti sa polovinom naseg namjestaja i ostalih stvari. I predjes preko toga brzo! Uspijesno koristim istu metodu za garderobu, podijelim ili odnesem u Crveni krst. Kao bibliotekara brine me taj trend ukidanja knjizara i broja knjiga na policama. Ali drustvo se mijenja, mi se mijenjamo i nase potrebe. Prilagodi svoje zalihe svojim licnim potrebama i budi iskrena prema samoj sebi, ostavi ono za cim ces stvarno da zalis. Oslobadjanje prostora stvara pozitivnu energiju. Priznaj da je osjetis svaki put kad se rijesis neceg bez stvarne namjene. Poz!

    ReplyDelete
  11. Ako te, onarociti ovih dana, pogled kroz prozor ne inspirise da uzmes vunu u ruke ili knjigu .... odmah napolje :) Posle duzeg smrzavanja prijace ti i vuna i knjiga u krilu :))) Nista ne bacaj! U ostalom, kada se vrati pomenuti trosed, pola knjiga neces videti:))) a vuna uvek zatreba!
    Babceha

    ReplyDelete
  12. I ja imam problem sa zalihama svega i svačega :))
    Svratite kod mene na blog, imate nagradicu.

    ReplyDelete
  13. Zivot u malom stanu me je brzo naucio da ne ostanem sentimentalna sto se stvari tice! Za knjige vise prostora nemam, i razumijem averziju prema elektronici, ali pocela sam ozbiljno razmisljati o nabavci kindlea...

    ReplyDelete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...