Priča o žutim klompama seže u daleku prošlost. Pre puno, puno godina kada sam još išla u gimnaziju, moja sadašnja kuma, a tadašnja drugarica mi je pokazala klompe. Divne žute, al' ono žumance žute klompe u koje sam se ja zaljubila na prvi pogled. Kupila ih je u Švedskoj, skoro da ih nije ni nosila, pa su završile na tavanu u vikendici. Videvši tada moju "patnju" za istim, rekla mi je da će mi pokloniti klompe kada se budem uselila u novu kuću. Tada naravno nije bilo govora o novoj kući, preseljenju, bilo čemu na tu temu. Samo je kulturno htela da me "otkači".
Petnaest godina posle ja sam se preselila u novu kuću. Mi smo postale kume, dato obećanje se ispunilo. Znate šta mi je bio najdraži poklon za useljenje? Žute klompe! Nosila sam ih svuda. Po kući sam mnogo volela da paradiram u njima, jer nemamo tepihe, pa se samo čuje trup-trup-trup po parketu. Sreća da ne živim u zgradi, pa nikome nisam išla na živce, mislim ovi moji ukućani su kulirali...
I tako sam ih srećna i zadovoljna nosila i nosila dok se nisu pokidale. Završile su karijeru, bez ikakve mogućnosti da se okrpe i ponovo privedu nameni.
Od detinjstva do tada sam promenila sijaset klompi. Bilo je tu sjajnih "Šolovih", boljih, lošijih, belih, crnih, šarenih, na cvetiće,u boji kože, ma ni ne mogu da se setim. Ali ove žute su bile najomiljenije! Kada su se one raspale, klompe više nisam ni kupovala ni nosila.
Do danas.
A danas sam dobila iste takve žute klompe. Ne, ne, nije dan mrmota! Naime, moja kuma ima sestru bliznakinju (i ona mi je kuma, ali mladja po stažu), a u ta davna vremena su blizancima kupovali sve isto, tako da je i ona dobila žute klompe, koje takodje nije nosila i koje su isto tako završile na tavanu u vikendici. Srećom po mene, tavan se ovih dana detaljnije spremao i tako sam dobila ponovo žute klompe.
Mojoj sreći nema kraja...
P. S. baš nekad pomislim kako sam blesava, pa se ovakvim stvarima radujem kao malo dete...
Petnaest godina posle ja sam se preselila u novu kuću. Mi smo postale kume, dato obećanje se ispunilo. Znate šta mi je bio najdraži poklon za useljenje? Žute klompe! Nosila sam ih svuda. Po kući sam mnogo volela da paradiram u njima, jer nemamo tepihe, pa se samo čuje trup-trup-trup po parketu. Sreća da ne živim u zgradi, pa nikome nisam išla na živce, mislim ovi moji ukućani su kulirali...
I tako sam ih srećna i zadovoljna nosila i nosila dok se nisu pokidale. Završile su karijeru, bez ikakve mogućnosti da se okrpe i ponovo privedu nameni.
Od detinjstva do tada sam promenila sijaset klompi. Bilo je tu sjajnih "Šolovih", boljih, lošijih, belih, crnih, šarenih, na cvetiće,u boji kože, ma ni ne mogu da se setim. Ali ove žute su bile najomiljenije! Kada su se one raspale, klompe više nisam ni kupovala ni nosila.
Do danas.
A danas sam dobila iste takve žute klompe. Ne, ne, nije dan mrmota! Naime, moja kuma ima sestru bliznakinju (i ona mi je kuma, ali mladja po stažu), a u ta davna vremena su blizancima kupovali sve isto, tako da je i ona dobila žute klompe, koje takodje nije nosila i koje su isto tako završile na tavanu u vikendici. Srećom po mene, tavan se ovih dana detaljnije spremao i tako sam dobila ponovo žute klompe.
Mojoj sreći nema kraja...
P. S. baš nekad pomislim kako sam blesava, pa se ovakvim stvarima radujem kao malo dete...
Ih, sto su dobre! Srecnice :)
ReplyDeleteNe da nisi blesava, nego nisi blesava:) Kako ono kazu- treba se radovati malim stvarima.
ReplyDeleteA, klompe su savrsene.:)
Kakva fantasticna prica za dobro jutro. Skoro pa kao prica za film. Toliko stvari je moglo da podje po zlu ( da ih kuma baci, da ih misevi nagrizu, da ih neko iz njihove porodice uzme) a one su ipak nakon toliko godina zavrsile kod tebe. I onda kad pomislis da je to to, i da se vise necte videti u ovom zivotu, eto ih nove! Mislim koja je verovatnoca da se sve to tako odigra? Divnd divna prica.
ReplyDeletejoš je i cijena na njima :-)
ReplyDeletebaš zgodna priča :)
ReplyDeleteuživaj u svojim žutim klompama
Neverovatno! Dva puta da ti se posreci tako :) Bas se radujem tvojoj sreci :)
ReplyDeleteKakva priča ! Prosto neverovatno ! Klompe su odlične i vesele kao i tvoj duh :))
ReplyDeleteNe znam kako izgledaju tvoje kume, ali pošto već mogu po tvom blogu da zaključim kako ti izgledaš i šta voliš, mogu da kažem da su baš za tebe.
ReplyDeleteNadam se da će ti trajati bar koliko i prve koje si imala :)
Volim klompe, a ove tvoje su baš slatke, i još imaju priču iza sebe!
ReplyDeleteI nisi blesava, to je divno radovati se takvim stvarima
Ovim klompama si ti suđena. Ne mogu ih zamisliti bolje na nekom drugom, obzirom na tvoj stil. :)
ReplyDeleteZanimljiva prica...uzivaj u klompe!
ReplyDelete:D kakava prica! nije ni cudo sto su meni tavani bili omiljeno mesto-nadjes toliko stvari koje si mislio da si izgubio!
ReplyDeleteOvako se necemu skoro nisam obradovala! Uzivam zbog tebe, puno!
ReplyDeleteKakve divne kume imas! Uzivaj bas ko dete!!!! Iz sve snage :)
ReplyDeleteBabceha
Divna prica o zutim klompama :)
ReplyDeleteTi nisi ni malo blesava, samo si luckasta i znaš se istinski veseliti naizgled beznačajnim stvarima i zato i dalje samo cupkaj i lupkaj po parketima u svojim žutim klompama, barem tvoji ukućani točno znaju put tvog kretanja pa se na vrijeme sakriju :)))))
ReplyDeleteA klompe su stvarno super!
Klompe su savršene, nikad takve nisam videla. A da idu uz tebe - idu! :)))
ReplyDeletePredivne su! Ja sam imala plave, ne baš teget, a ni kao šerpa. Imale su i kaišić, koji je mogao da se prebaci i da klomple izgledaju kao sandale. Nosila sam ih do raspadnuća!
ReplyDelete