Tagovanje

Eto i mene u ovoj igri! Tagovale su me suzi i joe*, pa ja sad nastavljam... Ovo me podseća na one igre iz detinjstva kada smo dobijali pisma koja smo morali da pošaljemo na dvadesetak adresa, jer bože moj, ako ih ne pošaljemo desiće se neka nesreća. Ako pošalješ možda dobiješ neke silne pare ili nasledstvo ili već nešto slično. Naravno, nisi smeo pisma da fotokopiraš, već si morao da ih pišeš, sve u šesnaest. Toga ima i sad na netu, ali to više ne izaziva ona uzbudjenja kao nekad. Vrlo jednostavno samo pritisneš delete i mail nestane ili ako te ne mrzi forvarduješ i čekaš.
Elem, ne mogu da kažem da mi nije drago što sam se našla na spisku, shvatila sam to kao kompliment, pa sad nastavljam dalje.

Pravila kažu:

1.)-Ostavite link do onoga ko vas je odabrao i listu pravila na svom blogu;
2.)-Napišite 7 činjenica o sebi;
3.)-Odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovog bloga;
4.)-Obavestite ih da su odabrani tako sto cete ostaviti komentar na njihovom blogu ;

Dakle, činjenice o meni:

1. Volim čvarke i beli "lebac" koje moj muž kupi subotom u "Limanskom dragstoru" (samo te i nijedne druge)
2. Uživam u šarenilu
3. Bojim se brze vožnje
4.Volim muziku, kafanu i tamburaše
5.Ne volim kišu i vožnju kolima po snegu
6. Volim nešto da stvaram svojim rukama
7. Uživam u životu

Mogla bih ovako do sto. Ali ovde ću stati, takva su pravila.
Dakle, tagujem sledećih sedam persona:

misha
radica
škrabalica
romantales
magrit
sandra
incoknito

Ako do sada niste posetili ove blogove, posetite ih obavezno!
Pozdrav, Tanja

Žuto tkanje i još nešto

Nakon trodnevnog udarničkog tempa završila sam žuto tkanje. U redovnim okolnostima ovako dugačko i široko tkanje bih radila najmanje nedelju dana. Ali, imala sam zaista veliku želju da ga završim, mada još uvek ne znam šta će od toga biti. Znam sigurno da neću praviti ni jaknu, ni djubretarac, ni pončo. Džemprer, tunika, prsluk, ni sama ne znam, možda u skorije vreme i dobijem ideju. U svakom slučaju materijala ima dovoljno, malo fali da bude čitavih pet metara, a široko je 70 centimetara. Jedino sam u nedoumici, da li da materijal odnesem krojačici, ili da ga sama uzmem u ruke pa šta bude (verovatno će tako i biti).



U medjuvremenu sam pokušala da probam da heklam. Ne mogu reći da sam ovo radila levom rukom, iako tako izgleda, ali za nekog ko je samouk, možda i nije loše. Ovo je doduše, trebao da bude kvadrat, ali gde su mi se zagubile očice nemam pojma. Mlada sam, naučiću:))! Knjiga u krilu, heklica u ruci, da te bog vidi... Je l' ima nade za mene ili sam potpuno beznadežan slučaj?

Žuto, žuto, žuto

Dobila sam inspiraciju. Tkam žuto, da žuće ne može biti. A šta će na kraju od toga da ispadne, videćemo. Nekoliko metara žutog tkanja je na razboju. Uglavnom, uz žutu, zelenu i naranadžastu ogrlicu moći ću da nosim, šta god to bude. Do sledećeg posta, (žurim da tkam) Tanja

Pončo

Pončo je gotov. Predala sam ga u ruke vlasnici i nadam se da će ga sa zadovoljstvom nositi. Meni je prepustila da kombinujem boje, tj. da sve uradim kako bi i sebi uradila. Njen jedini uslov je bio da budu boje jeseni, i da preovladava braon boja, kako bi ga nosila uz što više garderobe, počevši od opuštenije džins varijante, pa do neke svečanije kombinacije. Jako volim ponča (je l' tako glasi množina?) i imam ih nekoliko. U jednom od sledećih postova uslikaću i moj omiljeni.



Pozdrav, Tanja

Jesen...

Torbu sam konačno završila. Sa sve pletenjem u krug, pa naravno presecanjem, za koje sam mislila da će biti tiha jeza, ali sam morala da isprobam i naravno isplatilo se. Toplo vam preporučujem da to uradite. Pre nego što ću preseći makazama i napraviti dva pravougaonika, napravila sam dva, tj. četiri šava. Jedan običan, pa zatim cik-cak, pa još jednom cik-cak, i na kraju običan. Presecanje sam uradila izmedju cik-cak šavova. Žao mi je što nisam ceo postupak fotografisala, pa da se jasno vidi, ovako malo izgleda konfuzno, ali je u stvari vrlo jednostavno. Ništa se naravno nije oparalo, niti su očice ispadale, pletivo se ponašalo kao sasvim običan materijal. Na kraju sam torbu postavila da se ne bi isteglila od tereta. Uputstvo za rad možete pronaći ovde. Još nešto moram da dodam. Ako želite da radite ovakvu torbu, nemojte da je pletete od pamučnog konca kao što sam ja radila, jer je pamuk težak sam po sebi, a torba je ionako velika i to poprilično. Posle mi je tek kliknulo, ali bilo je kasno, u stvari mrzelo me je da param, a u svojim zalihama sam taman imala sve što mi je bilo potrebno, odnosno istu vrstu prediva, sa bojama koje sam želela.

U medjuvremenu sam naišla na lepu meliranu vunu i kupila taman za jedan običan ravan prsluk sa italijanskim izrezom. Pletenje brzo napreduje jer radim sa iglama broj 10. Za hladne zimske dane, da tetki (mislim na sebe) greje krsta:)!


I tkanje je došlo na red. Ovo će biti pončo, u pravim jesenjim bojama. Toliko za ovaj put, pozdrav
Tanja

Torbe, torbe

Nakon nekoliko dana totalnog nerada, bacila sam se na posao. Inspiraciju sam dobila, volje imam, još da imam samo malo više vremena sve bi bilo ok. Za jesenje dane sam počela da pletem torbu i mislim da ću uspeti da je završim vrlo brzo. Prvi put sam torbu radila na taj način da je ispletem u krug, pa presečem i onda ušijem ivice. Nadam se da razumete šta hoću da kažem. Možda zvuči malo konfuzno, ali kad bude gotovo, mislim da će biti sve jasno. Naravno, moraću i da je postavim da se ne bi isteglila.


Ove dve torbe sam sašila od raznih ostataka džinsa. Od stare isprane košulje sam napravila torbu, ili što bi naše babe rekle ceger, koji će Uni služiti za pribor za tehničko. Sve mi je nešto žao, da u njoj drži testerice i čekić, ali šta da radim kad sam već obećala detetu da ću joj to napraviti. Ako se toga zasiti, eto meni ekološke torbe za dućan, da ne nosim najlon kese, koje uzgred budi rečeno, ne mogu da smislim. Ova druga "pačvork" torba je za opremu za fizičko. Pošto joj je oprema teget plava, taman da sve bude u tonu. Pačvork mi se mnogo dopao, tako da ću sigurno probati još nešto da napravim. Baš sam se razmahala, sve se sebi divim. Ah, skromnosti, gde si se sakrila? Tanja

Još jedna torba

Proletos u IKEI sam kupila materijal i sve do danas nisam znala šta ću sa njim. Sve sam mislila da ću sašiti nekoliko jastučića za dečiju sobu, ali jednostavno ne mogu da odlolim ovako šarenom materijalu, prosto mi uliva energiju, tako da sam ipak sašila sebi torbu, peratonicu i futrolu za mobilni. Jutros sam ustala i puna elana krenula na šivenje. Šivenje mi nije jača strana, ali nešto jednostavno, što će reći bez rajsferšlusa i ostalih sitnica i detalja, umem da sašijem. Ovakvu torbu imam već godinama i jako se ofucala, a mnogo volim da je nosim. Praktična je za grad, biblioteku, plažu, ponekad i pijacu (jest' da mi odvali rame, ali Bože moj...). Sašila sam i malu peratonicu, nije da mi treba, ali sam uvežbavala ušivanje rajsferšlusa. Ovog puta je bilo bez problema, pa se oštrim da isprobam i na pantalonama. Do skorog šivenja,
Tanja

Svega po malo

Uprkos vrućinama, putovanjima i svemu ostalom, uspela sam da završim nekoliko stvari. Prva je naravno ovaj džemper. Jesen dočekujem spremna, tj. moje dete će dočekati spremno jesen sa makar jednim džemperom koji je mama uradila. (Naravno, moram i za drugo dvoje dece da uradim nešto slično.)

Pošto je sada sezona godišnjih odmora i malo putujemo po raznim inostranstvima, što onim pravim, što "domaćim inostranstvima", uvek kuburimo sa sitnim novcima evrima, markama, kunama, forintama, rešila sam da napravim male novčanike. To će me poštedeti večite potrage i pitanja gde sam ostavila sitniš, a znam da sam ga negde ćušnula i to na mesto koje ću "sigurno" zapamtiti.


Pre nekoliko dana sam isplela i ovu torbu, i to od ostataka konca koji mi je preostao od ovih džempera. (Imam ga još, ali o tome u narednim postovima...) Za postavu sam iskoristila košulju koju sam kupila na buvljaku i baš sam zadovoljna kako se sve lepo uklopilo. Mladalački i lepršavo.... Tanja

Red u ormanu, ....

Već dugo vremena se spremam da napravim red u oramnu, jer kao što kažu "red u ormanu, red u glavi"! Ja sam naravno pravila, po ni sama ne znam koji put, drugačiji raspored u delu radionice koji je samo moj. (Onaj drugi deo pripada mom mužu i njegovim "mašinama", tj. kompjuterima, štampačima, skenerima i sl.) Sve moje vunice, konce i prediva koje kupujem onako bez reda i stihijski, sam konačno sortirala po boji i složila u one famozne kartonske kutoje koje kupujem u radnjama "Sve za 95".

Posao je bio vrlo interesantan, jer sam skroz smetnula sa uma šta u stvari imam, tako da sam bila vrlo prijatno iznenadjena. Morala sam sebi da priznam da uopšte ne stojim loše ni sa izborom, ni sa količinama. Još samo da uhvatim zalet... (Čim prodju ove vrućine, sigurno!) Tanja

More, more ...

Vratili smo se sa mora. Baterije sam napunila, pročitala brdo knjiga i vrlo malo štrikala. Sada u glavi imam bezbroj planova koje sam počela da beležim i krećem polako, onako lalinski jedan po jedan da sprovodim u delo.


Ovo dole je tek početak, pletem pamučni džemper za moje veliko dete. Znam da sam malo pogrešila godišnje doba, ali jesen će brzo.


Toliko za sada, Tanja