Marama... opet

Moja fascinacija ovom maramom i dalje traje. Tako me odmara da je pletem da prosto ne mogu da odolim... Čak sam i jednu štrenu vune kupila, iako sam rekla da neću dok ne potrošim zalihe. Ali pravila su zato da se krše, zar ne? (Recite da je tako da mi bude lakše:))

Uporedo pletem i jedan džemper i pri samom sam kraju. Još samo drugi rukav da završim i postavljam fotke u toku nedelje. U glavi mi se motaju još jedno tri projekta, a ne mogu da se odlučim koji ću pre. Da li da započnem sve odjednom ili jedan po jedan, ne znam ni sama. Kako vi to rešavate?

Pletene marame

Dugo sam kibicovala ove marame:

Hvala O. što me je prosvetlila, pa sada kad god mi je potrebno da mozak stavim u stanje mirovanja, ja pletem ovu maramu. Do sada sam ih isplela dve, ali se na tome neće završiti. Ova plavo zelena je poklonjena, a žutu sam, naravno, zadržala za sebe.

Čini mi se da je ovo definitivno mustra mog života:)...

Varijacije

Ovog puta varijacija na temu ove kape.


Radjena je po narudžbi, imala sam "odrešene ruke" da izaberen boje. Nadam se da sam potrefila:)!

Od viška glava boli

Poslednja dva meseca intenzivno razmišljam o nagomilavanju stvari svake vrste, bilo da je u pitanju predivo, materijali za šivenje, knjige, garderoba. I kad pošteno razmislim jedina stvar koje se lako rešavam je garderoba. U mom ormanu nikad nije gužva. Sve je relativno lepo organizovano, sredjeno, i u njemu stoji samo ono što se nosi. Naravno, ima i po koji komad garderobe iz sentimentalnih razloga ali oni se mogu izbrojati na prste. Ono što ne nosim duže vremena, što sam "prerasla u širinu", što mi je dosadilo, toga se oslobadjam. I do sada nikada zbog toga nisam zažalila i na to nikad nisam više ni pomislila. To je bilo to što se garderobe tiče.

E, sad moja bolna tačka. Predivo. Vunica. A toga ima.... o ho hoj! U izobilju, previše, čak po neki put pomislim kako me guši. Ali jednostavno nemam snage da se rešim viška. Pre više od godinu dana sam rešila da vunicu ne kupujem i zaista se toga i pridržavam, osim u retkim situacijama kada mi baš zafali da nešto završim, ali predivo za neki novi projekat ne kupujem.

Romantales me je ovako posavetovala:

Po meni, krajnji je trenutak da se pitaš koliko zapravo želiš raditi s vunom koja već 15 godina čeka da ju primiš u ruke? Ako u 15 godina nisi našla što napraviti od tog prediva i ništa te nije dovoljno motiviralo da ga potrošiš onda je najsretnije rješenje da jednostavno to predivo prodaš. Prije nego se odlučiš prodavati, pokušaj razmisliti što bi zapravo željela plesti? Kome želiš plesti? Sebi, djeci, mužu? Hoće li to biti odjeća ili prekrivači? Klupko ili dva koje ti se jako dopada nije dovoljno za ništa veliko, ali dovoljno je za rukavice ili kapu, odaberi model i odmah upari s predivom i stavi na stranu. Nakon odluke što te zapravo najviše veseli plesti, kreni objektivno gledati predivo koje posjeduješ i vidi koje ti odgovara za kombiniranje s postojećom garderobom, pokušaj svakom predivu dodijeliti barem okvirno neku namjenu. Sve prediva koja te ne inspiriraju više, za koje ne znaš što bi s njim ponudi na prodaju.

Ostavi si dovoljno prediva samo za dva do tri veća projekta i nekoliko manjih, ostalo prodaj! Nema niti teoretske šanse da opleteš sve što posjeduješ, a svakodnevno na tržište izlaze nova prediva s kombinacijom vlakana kakvih prije 15 godina nismo mogle ni sanjati. I na kraju, uvedi si pravilo da kupuješ tek kada nešto dovršiš do kraja, nemoj se voditi trenutačnim impulsom, ionako će sutra na tržište izbaciti nešto još ljepše, zanimljivije …. just my 2 cents :-)

O tome neprestano razmišljam, duboko sam svesna koliko je u pravu, ali ne mogu još ništa da uradim. Koči me još jedna stvar: višak prostora. Da, dobro ste pročitali, višak prostora. Ono je uredno poslagano, nikome ne smeta, čak mi ništa ne stoji na tavanu. Uzrečica mog oca: "Nek' stoji, 'leba ne traži." I ja se sad patim:))To što se tiče prediva.

A razmišljala sam i o eliminaciji knjiga. Baš surovo zvuči, ali tako je. Da mi je to neko pre samo dve godine rekao, rekla bih mu da je lud, ali danas ne. Šta će mi sve te knjige? Naravno zadržala bih enciklopedije, rečnike, poeziju, neka kapitalna dela, a ostalo... O tome sam pričala pre neki dan sa mužem. Čovek nije mogao da veruje šta sam rekla. Začudjeno me je pogledano i rekao: "Ne dolazi u obzir! Praviš biblioteku skoro 30 godina, a sada bi da je rešiš, ne budi blesava!" I ja šta ću, slegnem ramenima i u sebi pomislim, u pravu je sigurno:) A kad smo već kod knjiga dugo tražim knjigu Mak Dizdara "Kameni spavač" i ne mogu da je pronadjem. Nekada davno sam je nekome pozajmila i nestala je bez traga. Kad je se jako zaželim uzmem iz biblioteke, ali bih volela da je imam. Ne mogu poeziju da čitam na kompjuteru. Ako je neko raspoložen da proda, nek se javi!

E, baš sam se raspisala, a povod za sve ovo je prozaičan. Garnitura za sedenje u dnevnoj sobi je otišla na presvlačenje, pa sam imala nezaklonjen pogled na policu sa knjigama...

Jakne ne menjam često, ali kape...

Svako malo, pa nova kapa! Zavisi od situacije, da li moram da budem ozbiljna (za sahrane, ili roditeljske sastanke,npr.), da li je jaka zima ili samo malo duva vetar, da li sam sama ili u društvu dece, da li sam u kolima ili na biciklu. Znam samo jedno, što sam starija, postajem sve ludja:)))

Kada me klinci vide u ovoj kapi, prevrnu očima! A ja se ludo zabavljam...

Sovu sam skoro pravila, baš mi se dopala. Delim je sa velikom Indijankom, konačno se i njoj se nešto što sam uradila svidelo. Inače je sve bezveze. O, pubertetu dokle li ćeš trajati?

Ovo su ozbiljne kape: (koje mi kao majci troje maloletne dece i dolikuju)

Za ljutu zimu je ova plava kapa. Pletena od čiste vune, filcovana u mašini za pranje i sušenje. Aplikacije dodate iglom za filcanje.

A ovo je maramče od koga se u poslednje vreme ne odvajam. Prediv(n)o sam dobila na poklon, merino vuna, milina i uživancija. Nazvala sam je "ciganska čerga". Tako su mi vesele i razdragane boje.

I još me jedna misao zaokuplja: da li da se ofarbam u ljubičasto? Pubertet? Klimaks?

:)))

Praznici - da ili ne

Ovih dana se nekako preispitujem. Razmišljam o praznicima, o frci koju donose, o dekoracijama, kuvanju (ne može bez toga), garderobi... Da li to meni ide na živce, ili sve radim u poslednji momenat pa me to dovede do belog usijanja i praznici i sve mi presedne i uvek budem mrtva umorna.

Ove godine sam rešila, ali zbilja sam rešila, da sve počnem mnogo ranije. Organizujem se na više frontova u isto vreme. Pravim jelovnike, osmišljavam dekoraciju, poklončiće, počinjem veliko čišćenje, tj. spremanje kuće. Polako i natenane... Kako bih sebi dokazala da ću ove godine stvarno sve da uradim drugačije, bez gužve i frke, sašila sam sebi haljinu-tuniku.

Kroj već vidjen, dobro mi stoji, može da bude i večernja toaleta za novogodišnju noć. Kad sam to rekla Velikom Poglavici, zblanuto me upitao: "A mi to nekud idemo, a da ja ne znam?" Ne, ne idemo, ali sam rešila da obučem nešto novo. Žute cipele imam, brošić cvetić sam napravila, ne mogu da budem baš skroz siva:)

Da li je razlog mom elanu ponedeljak, a ja uvek sve počinjem u ponedeljak ili je u pitanju moja omiljena izreka "red u ormanu, red u glavi"?

Praška zima

Oko Plavo Nemanjićko, moje drago kumče, studira u Pragu. A tamo su zime i te kako hladne. Makar malo da joj olakšam, isplela sam joj kapu i grejač vrata, da se naravno slaže (moj otac bi rekao "rimuje") uz novu ljubičanstvenu jaknu. Kapa je radjena po ovom receptu, a grejač vrata iz glave.

Inače, ovakvu kapu sam već sebi isplela, ali naravno ne stoji mi ni upola tako dobro, i zbog toga se još uvek nisam uslikala, ali ima dana. Radiću ja njih još...:))) I nosiću ih, bez obzira na sve...

Pleteno ćebe

Posle nepune dve godine završih ja svoje ćebe. Sporo, ali dostižno:)) Da budem iskrena, ono je davno bilo ispleteno, samo nikako nisam imala volje da ga spojim i opheklam. I onda sam ga premeštala sa jednog mesta na drugo, pa sam ga sklanjala sa vidika da ga ne gledam tako nezavršenog, pa sam konačno rešila da napravim reda u ormanu (to istovremeno kod mene znači i u glavi), jer ipak je zauzimao puno mesta. Sad uživam u njemu, naročito ako imam priliku za popodnevnu dremku!

Recept: ovde

Autorska prava!?

Čitam ja jutros novine, naš novosadski "Dnevnik", kad naleteh na fotografiju iz ovog posta. Lepo sam se trgla. Naravno, nije naveden izvor, a i što bi, pa valjda je ovaj internet blago sa kojeg uzmeš šta ti treba i ne moraš nikom ništa da objašnjavaš!

Ni sama ne znam što sam se iznervirala (ne dešava mi se često), al' baš mi je zasmetalo. I to rubrika koju mnogo volim...

Radim, radim...

ali se ne vidi:) Imam nekoliko sitnih pletenih projekata poput kapa i beretki, ali nikako da se uslikam, tj. nikako da me Indijanka uslika. Nema dete vremena, stisle obaveze, društveni život u punom jeku, a ja navalila... Izgleda da ipak nisam dovoljno uporna, u stvari, ide mi na živce da je moljakam "ajd' molim te, ajd' molim te". Ako već neke ozbiljne stvari moram puno puta da ponovim ovo bar ne moram, nego "uzdaj se u se i u svoje kljuse". Zato će fotografije opet biti lošije, al' sad ću stvarno da poradim na tome. Kurs fotografije na koji sam proletos krenula sam zapostavila, ne mogu nikako da se organizujem, pa ću zato uz literaturu sama krenuti u pustolovinu zvanu "fotografija".

No da se ne bih više žalila, evo i mojih projektića:

kapa i grejač vrata

Pripremila sam se za zimu i od dve niti vunice, jedna jednobojna, jedna šarena, napravila sam ovaj šal i grejač vrata. Sve se nešto mislim, ti grejači vrata su mnogo praktičniji nego šalovi. Greju, a ne motaju se...

šalče od ostataka pamučnog konca

Imala sam puno pamučnog konca preostalog od raznih šarenih radova dužine metar, dva i bilo me je, naravno, žao da to bacim. Dočekalo je to i svojih pet minuta, žao mi je samo što se nisam uslikala, pa da vidite kako sam to planirala da nosim. Naravno, ovaj šal je samo za paradu, ništa ne greje, ali ni ne goji, a osvežava definitivno. Radi se vrlo jednostavno: nametne se 20 petlji, jedan red pravo, jedan red obrnuto, pa dok imate materijala. Sam od sebe se uvije, što mu daje čar.

sinov duks je postao jastučnica

Lep očuvan duks mu je postao mali, a sve mi je bilo žao da ga otpišem. Odlično se uklopio u momačku sobu, a vidim da je i Indijanac zadovoljan. (Napokon, nešto i za njega!)

E, to bi bilo to, za danas:)!