Praznici - da ili ne

Ovih dana se nekako preispitujem. Razmišljam o praznicima, o frci koju donose, o dekoracijama, kuvanju (ne može bez toga), garderobi... Da li to meni ide na živce, ili sve radim u poslednji momenat pa me to dovede do belog usijanja i praznici i sve mi presedne i uvek budem mrtva umorna.

Ove godine sam rešila, ali zbilja sam rešila, da sve počnem mnogo ranije. Organizujem se na više frontova u isto vreme. Pravim jelovnike, osmišljavam dekoraciju, poklončiće, počinjem veliko čišćenje, tj. spremanje kuće. Polako i natenane... Kako bih sebi dokazala da ću ove godine stvarno sve da uradim drugačije, bez gužve i frke, sašila sam sebi haljinu-tuniku.

Kroj već vidjen, dobro mi stoji, može da bude i večernja toaleta za novogodišnju noć. Kad sam to rekla Velikom Poglavici, zblanuto me upitao: "A mi to nekud idemo, a da ja ne znam?" Ne, ne idemo, ali sam rešila da obučem nešto novo. Žute cipele imam, brošić cvetić sam napravila, ne mogu da budem baš skroz siva:)

Da li je razlog mom elanu ponedeljak, a ja uvek sve počinjem u ponedeljak ili je u pitanju moja omiljena izreka "red u ormanu, red u glavi"?

Praška zima

Oko Plavo Nemanjićko, moje drago kumče, studira u Pragu. A tamo su zime i te kako hladne. Makar malo da joj olakšam, isplela sam joj kapu i grejač vrata, da se naravno slaže (moj otac bi rekao "rimuje") uz novu ljubičanstvenu jaknu. Kapa je radjena po ovom receptu, a grejač vrata iz glave.

Inače, ovakvu kapu sam već sebi isplela, ali naravno ne stoji mi ni upola tako dobro, i zbog toga se još uvek nisam uslikala, ali ima dana. Radiću ja njih još...:))) I nosiću ih, bez obzira na sve...

Pleteno ćebe

Posle nepune dve godine završih ja svoje ćebe. Sporo, ali dostižno:)) Da budem iskrena, ono je davno bilo ispleteno, samo nikako nisam imala volje da ga spojim i opheklam. I onda sam ga premeštala sa jednog mesta na drugo, pa sam ga sklanjala sa vidika da ga ne gledam tako nezavršenog, pa sam konačno rešila da napravim reda u ormanu (to istovremeno kod mene znači i u glavi), jer ipak je zauzimao puno mesta. Sad uživam u njemu, naročito ako imam priliku za popodnevnu dremku!

Recept: ovde

Autorska prava!?

Čitam ja jutros novine, naš novosadski "Dnevnik", kad naleteh na fotografiju iz ovog posta. Lepo sam se trgla. Naravno, nije naveden izvor, a i što bi, pa valjda je ovaj internet blago sa kojeg uzmeš šta ti treba i ne moraš nikom ništa da objašnjavaš!

Ni sama ne znam što sam se iznervirala (ne dešava mi se često), al' baš mi je zasmetalo. I to rubrika koju mnogo volim...

Radim, radim...

ali se ne vidi:) Imam nekoliko sitnih pletenih projekata poput kapa i beretki, ali nikako da se uslikam, tj. nikako da me Indijanka uslika. Nema dete vremena, stisle obaveze, društveni život u punom jeku, a ja navalila... Izgleda da ipak nisam dovoljno uporna, u stvari, ide mi na živce da je moljakam "ajd' molim te, ajd' molim te". Ako već neke ozbiljne stvari moram puno puta da ponovim ovo bar ne moram, nego "uzdaj se u se i u svoje kljuse". Zato će fotografije opet biti lošije, al' sad ću stvarno da poradim na tome. Kurs fotografije na koji sam proletos krenula sam zapostavila, ne mogu nikako da se organizujem, pa ću zato uz literaturu sama krenuti u pustolovinu zvanu "fotografija".

No da se ne bih više žalila, evo i mojih projektića:

kapa i grejač vrata

Pripremila sam se za zimu i od dve niti vunice, jedna jednobojna, jedna šarena, napravila sam ovaj šal i grejač vrata. Sve se nešto mislim, ti grejači vrata su mnogo praktičniji nego šalovi. Greju, a ne motaju se...

šalče od ostataka pamučnog konca

Imala sam puno pamučnog konca preostalog od raznih šarenih radova dužine metar, dva i bilo me je, naravno, žao da to bacim. Dočekalo je to i svojih pet minuta, žao mi je samo što se nisam uslikala, pa da vidite kako sam to planirala da nosim. Naravno, ovaj šal je samo za paradu, ništa ne greje, ali ni ne goji, a osvežava definitivno. Radi se vrlo jednostavno: nametne se 20 petlji, jedan red pravo, jedan red obrnuto, pa dok imate materijala. Sam od sebe se uvije, što mu daje čar.

sinov duks je postao jastučnica

Lep očuvan duks mu je postao mali, a sve mi je bilo žao da ga otpišem. Odlično se uklopio u momačku sobu, a vidim da je i Indijanac zadovoljan. (Napokon, nešto i za njega!)

E, to bi bilo to, za danas:)!

Šta mi komšiluk radi:)

Ništa loše, naprotiv!Pre nekoliko dana vraćajući se iz dućana sretnem komšinicu koja je bila u velikoj žurbi. Mahnula mi je rukom i viknula "Brzo dodji, imam nešto za tebe!" Otvorila je gepek, a u gepeku....

Gomila kesa prepunih vunice. Radost mi je obasjala lice:) Prijateljica njene prijateljice čija je prijateljica, ma da skratim priču, jedan stan se praznio i zamalo da gomila ovih vunica završi na djubrištu. Nekoliko dana sam luftirala, sortirala i planirala. Još ranije sam se zarekla da neću više ni jednu jedinu novu kutiju upotrebiti za vunicu, i zaista sam uspela da sve poslažem u postojeće kutije. O, jes!

Bilo je ovde i pravih antikvarijata:) Sigurna sam da su mnogi mladji od ove nostalgične "Teteks" vunice.

Sad sam stvarno na muci. Taman sam počela da smanjujem "stash", kad ono, ne da mi se;)

Stolice (3)

U fotografisanju stolica sam malkice u zaostatku. Tačnije, ne mogu da nahvatam Indijanku da ih fotografiše, a kako su stolice već izašle iz radionice, to će, rekla bih, biti još teže.

Ove dve stolice su poslednje od ukupno dvanaest koje sam uradila. Moram da priznam da mi je oslikavanje bila velika radost, naročito jer sam imala odrešene ruke i "nedefinisan" rok isporuke. Svaka je drugačija, igrala sam se, isprobavala i uživala. Još kad bi ovakvih poslića bilo češće, gde bi mi bio kraj...

Jesenji swap

Ove godine sam učestvovala kod e-sidore na jesenjem swapu. Poklončići su razmenjeni, stigli su na odredište i pokazujem vam "rezultate". Moja partnerka je bila Marija, sa umetničkim imenom KamiTheOrigami:))

Njene božanstvene rukotvorine su na drugoj i trećoj fotografiji, i naravno ona je zaslužna za ovako lepe fotke...

Pletena sova

Čim sam je videla, znala sam da ću da je ispletem. Može da posluži kao jastuk ili rekvizit za dečiju igru. Nisam imala pojma gde ću da je stavim, ali velika Indijanka je već pronašla mesto za nju u svojoj sobi. Iskoristila sam vunicu koju već imam, napunila sam seckanim sundjerom i očas posla, za tri dana laganog rada je gotova. Sundjera je još ostalo i čeka na jedan okrugli jastuk...

Recept je ovde.

Nešto mi se u poslednje vreme dopadaju projekti koji se bržo završe:)

Žuta kapa i novi bloger

Protekle nedelje sam uradila još jednu kapu. I ona mi je dugo bila na "to do" listi i dočekala je svojih pet minuta. Radjena je pamučnim koncem St. George. Kasnije sam tek ukapirala da sam ranflu trebala da radim pravo, krivo, a ne "tbl". Mislim, baš sam se trudila da ne zaboravim "tbl", kao urednije izgleda, ali ono obično pravo, krivo je bolje, bar u ovom slučaju. Prešla sam se jer ostatak kape nisam plela na većim iglama kako bi dobila izgled beretke, ali čovek se uči dok je živ:)

Možda uradim još koju, jednostavna je za rad...

Recept je ovde.

Imam još jednu novost. Moj čovek je uplovio u blogerske vode. Dugo se opirao i odjednom mu je kliknulo, na kraju krajeva, zašto samo žena da bloguje:))!? Možete ga pronaći ovde.