Pletenje, tkanje...

Protekle dve nedelje su mi prošle vrlo radno. Isplela sam još jednu kapu za velike i jednu malu kapu.

Mustru za kapicu sa sve cvetićem na vrh glave možete pronaći ovde. Ovo je kapica koju sam namenila jednoj bebi od nepuna tri meseca, ali je na kraju ispalo da će moje malo dete ponoviti svoju lutku. Tako mi i treba, kad ne uradim uzorak, a iskreno rečeno zaboravila sam kolika je glava tako male bebe.

Pošto često vozim bicikl, napravila sam i po koju traku za kosu, da sinusi ne ozebu.


Juče sam završila i tkanje od koga će, kako sada stoje stvari biti djubretarac za jednu malu šmizlu. Fotografiju ću postaviti kada joj mama, koja je odlična krojačica, djubretarac ili već nešto drugo, zavisi od inspiracije, sašije. Nadam se da će to biti u toku ove godine.


Decembar je već tu i počinjem da mislim na dekoraciju i sve praznike koji se tako brzo primiču. Ranijih godina sam sve radila u poslednji momenat i tada me naravno uhvati nervoza i onda jedva čekam da što pre završim, a nisam čestito ni počela. Zato sam sada, čitavih mesec dana radije počela sa izradom novogodišnjih ukrasa. Ovo je jedan od njih, a mustra je ovde. Toliko za sada, Tanja

Opet kapa

Ako ste mislili da ću se pretvoriti u šeširdžiju, možda i imate pravo. Ovo je još jedna kapa koju sam isplela, ali ovog puta za sebe. Moram da priznam da na iglama imam još jednu kapu, tako da ću ove zime samo kape da nosim (to sve pod uslovom da temperature budu niže), a za ostalo ko mari! Jako sam srećna što sam otkrila da to umem, pa ću sada da pletem do besvesti. Nije teško, rad mi čini veliko zadovoljstvo, a rezultat se brzo vidi. Doduše, počela sam još jedno tkanje, tj. radim metražu da dečiju jaknu, pa kad sve bude gotovo, uslikaću. Do sledeće kape, Tanja

Tri kape

Prošle nedelje sam prvi put plela kape. I to ni manje ni više već tri odjednom. Mnogo mi se dopalo. Dopalo se i Indijancima, ali nisu bili baš voljni da se slikaju. Istinu rečeno, ne bih ni ja bila voljna da poziram na dvadeset i nešto stepeni sa sve kapom na glavi. (Samo da napomenem da je danas 2. novembar, čisto da ne bude zabune! Kao da smo na južnoj polulopti.) Našla sam mustru i za sebe, ali o tome u narednom postu. Da ne bude previše kapa odjednom. Pozdrav, Tanja

Žuti džemper

Usudila sam se i sašila sam ga. Doduše, nije baš idealan, ali sad znam na čega sledeći put treba da obratim pažnju. Rukavi su mi slaba tačka. Nikako da potrefim veličinu i oblik. Šiti tkano je malo naporno, zato što se puno osipa. Zbog toga se i rade vrlo jednostavni i obični modeli, jer je i samo tkanje atraktivno. Uglavnom, moj džemper je jako topao, komotan i veselih boja, što je meni vrlo važno. I da, da ne zaboravim, imam uz čega da ga nosim.


Pre dva dana sam bila u Beogradu na Sajmu knjiga. Jedan od razloga zbog čega volim oktobar.To je jedini vašar na kome uživam. Spiskove pravim tokom godine (naravno, i u medjuvremenu kupujem knjige, ali Sajam je nešto posebno), pa ih menjam, dopunjujem, uglavnom igram se. Ovo gore je samo jedan deo, da baš ne budem neskromna.
Ah, da, pre dva dana (kad sam bila na Sajmu) sam napunila 40 godina. Okruglo. Ovo je već druga godina kako imam 40. Naime, prošle godine, kad sam napunila 39, govorila sam kako imam 40, jer to je to. 39 , 40 u čemu je razlika? Neću da sitničarim.Ove godine zaista ih imam, a sledeće opet, jer 41 je tako blizu 40:)))! Moj muž bi rekao "Što ti je logika, lepo si smislila!" Jesam li? Pozdrav, Tanja

Tagovanje

Eto i mene u ovoj igri! Tagovale su me suzi i joe*, pa ja sad nastavljam... Ovo me podseća na one igre iz detinjstva kada smo dobijali pisma koja smo morali da pošaljemo na dvadesetak adresa, jer bože moj, ako ih ne pošaljemo desiće se neka nesreća. Ako pošalješ možda dobiješ neke silne pare ili nasledstvo ili već nešto slično. Naravno, nisi smeo pisma da fotokopiraš, već si morao da ih pišeš, sve u šesnaest. Toga ima i sad na netu, ali to više ne izaziva ona uzbudjenja kao nekad. Vrlo jednostavno samo pritisneš delete i mail nestane ili ako te ne mrzi forvarduješ i čekaš.
Elem, ne mogu da kažem da mi nije drago što sam se našla na spisku, shvatila sam to kao kompliment, pa sad nastavljam dalje.

Pravila kažu:

1.)-Ostavite link do onoga ko vas je odabrao i listu pravila na svom blogu;
2.)-Napišite 7 činjenica o sebi;
3.)-Odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovog bloga;
4.)-Obavestite ih da su odabrani tako sto cete ostaviti komentar na njihovom blogu ;

Dakle, činjenice o meni:

1. Volim čvarke i beli "lebac" koje moj muž kupi subotom u "Limanskom dragstoru" (samo te i nijedne druge)
2. Uživam u šarenilu
3. Bojim se brze vožnje
4.Volim muziku, kafanu i tamburaše
5.Ne volim kišu i vožnju kolima po snegu
6. Volim nešto da stvaram svojim rukama
7. Uživam u životu

Mogla bih ovako do sto. Ali ovde ću stati, takva su pravila.
Dakle, tagujem sledećih sedam persona:

misha
radica
škrabalica
romantales
magrit
sandra
incoknito

Ako do sada niste posetili ove blogove, posetite ih obavezno!
Pozdrav, Tanja

Žuto tkanje i još nešto

Nakon trodnevnog udarničkog tempa završila sam žuto tkanje. U redovnim okolnostima ovako dugačko i široko tkanje bih radila najmanje nedelju dana. Ali, imala sam zaista veliku želju da ga završim, mada još uvek ne znam šta će od toga biti. Znam sigurno da neću praviti ni jaknu, ni djubretarac, ni pončo. Džemprer, tunika, prsluk, ni sama ne znam, možda u skorije vreme i dobijem ideju. U svakom slučaju materijala ima dovoljno, malo fali da bude čitavih pet metara, a široko je 70 centimetara. Jedino sam u nedoumici, da li da materijal odnesem krojačici, ili da ga sama uzmem u ruke pa šta bude (verovatno će tako i biti).



U medjuvremenu sam pokušala da probam da heklam. Ne mogu reći da sam ovo radila levom rukom, iako tako izgleda, ali za nekog ko je samouk, možda i nije loše. Ovo je doduše, trebao da bude kvadrat, ali gde su mi se zagubile očice nemam pojma. Mlada sam, naučiću:))! Knjiga u krilu, heklica u ruci, da te bog vidi... Je l' ima nade za mene ili sam potpuno beznadežan slučaj?

Žuto, žuto, žuto

Dobila sam inspiraciju. Tkam žuto, da žuće ne može biti. A šta će na kraju od toga da ispadne, videćemo. Nekoliko metara žutog tkanja je na razboju. Uglavnom, uz žutu, zelenu i naranadžastu ogrlicu moći ću da nosim, šta god to bude. Do sledećeg posta, (žurim da tkam) Tanja

Pončo

Pončo je gotov. Predala sam ga u ruke vlasnici i nadam se da će ga sa zadovoljstvom nositi. Meni je prepustila da kombinujem boje, tj. da sve uradim kako bi i sebi uradila. Njen jedini uslov je bio da budu boje jeseni, i da preovladava braon boja, kako bi ga nosila uz što više garderobe, počevši od opuštenije džins varijante, pa do neke svečanije kombinacije. Jako volim ponča (je l' tako glasi množina?) i imam ih nekoliko. U jednom od sledećih postova uslikaću i moj omiljeni.



Pozdrav, Tanja

Jesen...

Torbu sam konačno završila. Sa sve pletenjem u krug, pa naravno presecanjem, za koje sam mislila da će biti tiha jeza, ali sam morala da isprobam i naravno isplatilo se. Toplo vam preporučujem da to uradite. Pre nego što ću preseći makazama i napraviti dva pravougaonika, napravila sam dva, tj. četiri šava. Jedan običan, pa zatim cik-cak, pa još jednom cik-cak, i na kraju običan. Presecanje sam uradila izmedju cik-cak šavova. Žao mi je što nisam ceo postupak fotografisala, pa da se jasno vidi, ovako malo izgleda konfuzno, ali je u stvari vrlo jednostavno. Ništa se naravno nije oparalo, niti su očice ispadale, pletivo se ponašalo kao sasvim običan materijal. Na kraju sam torbu postavila da se ne bi isteglila od tereta. Uputstvo za rad možete pronaći ovde. Još nešto moram da dodam. Ako želite da radite ovakvu torbu, nemojte da je pletete od pamučnog konca kao što sam ja radila, jer je pamuk težak sam po sebi, a torba je ionako velika i to poprilično. Posle mi je tek kliknulo, ali bilo je kasno, u stvari mrzelo me je da param, a u svojim zalihama sam taman imala sve što mi je bilo potrebno, odnosno istu vrstu prediva, sa bojama koje sam želela.

U medjuvremenu sam naišla na lepu meliranu vunu i kupila taman za jedan običan ravan prsluk sa italijanskim izrezom. Pletenje brzo napreduje jer radim sa iglama broj 10. Za hladne zimske dane, da tetki (mislim na sebe) greje krsta:)!


I tkanje je došlo na red. Ovo će biti pončo, u pravim jesenjim bojama. Toliko za ovaj put, pozdrav
Tanja

Torbe, torbe

Nakon nekoliko dana totalnog nerada, bacila sam se na posao. Inspiraciju sam dobila, volje imam, još da imam samo malo više vremena sve bi bilo ok. Za jesenje dane sam počela da pletem torbu i mislim da ću uspeti da je završim vrlo brzo. Prvi put sam torbu radila na taj način da je ispletem u krug, pa presečem i onda ušijem ivice. Nadam se da razumete šta hoću da kažem. Možda zvuči malo konfuzno, ali kad bude gotovo, mislim da će biti sve jasno. Naravno, moraću i da je postavim da se ne bi isteglila.


Ove dve torbe sam sašila od raznih ostataka džinsa. Od stare isprane košulje sam napravila torbu, ili što bi naše babe rekle ceger, koji će Uni služiti za pribor za tehničko. Sve mi je nešto žao, da u njoj drži testerice i čekić, ali šta da radim kad sam već obećala detetu da ću joj to napraviti. Ako se toga zasiti, eto meni ekološke torbe za dućan, da ne nosim najlon kese, koje uzgred budi rečeno, ne mogu da smislim. Ova druga "pačvork" torba je za opremu za fizičko. Pošto joj je oprema teget plava, taman da sve bude u tonu. Pačvork mi se mnogo dopao, tako da ću sigurno probati još nešto da napravim. Baš sam se razmahala, sve se sebi divim. Ah, skromnosti, gde si se sakrila? Tanja