165

Da, konačno sam uradila svih 165 kvadrata za pokrivač, tj. ćebence. Poslednjih dvadesetak sam teglila čitav mesec, ali sam ipak privela kraju. Još "samo" da spojim i gotovo.




Ovu fotografiju sam jedva napravila. Tri puta mi je ova gomila padala, pa sam na kraju ipak morala da naslonim na stub. Ej, 165 komada nije mala stvar:)! Skoro pa sam zaboravila da napišem: svaki kvadrat je različit, znači nema dva ista!

Još jedna sličica

Baš me nešto uhvatilo da pravim sličice od krpica. Ne znam kako se to zove da li pačvork ili nekako drugačije, ali mi je mnogo zanimljivo. I smiruje živce što je najvažnije. Ovu sliku sam napravila drugarici za novi poslovni početak.


Za vreme dok sam radila, moj sin je sa velikim zanimanjem (što me je posebno začudilo i obradovalo), čitao knjigu. Naime, kažnjen je (pedagoška mera, nema kompjutera i tv, pa od muke mora nešto da radi) i sad čita knjigu punom parom. Dala sam mu knjigu iz mog detinjstva koju sam dobila za 11. rodjendan. Dopada mu se mnogo više od Hari Potera, ne znam da li zbog broja strana ili mu je stvarno zanimljiva. (Možda je čuo i moje ne baš pozitivno mišljenje o Hariju, pa navija vodu na moju vodenicu.... uvlakački:)!)


Mi smo je kao deca voleli, a sećam se i filma. Pokušaću da ga nabavim.

Zimske pripreme

Ovog puta sam odlučila da budem mrav, a ne cvrčak. Elem, počela sam da pletem kape, već nekoliko šalova je gotovo što se dalo videti u prethodnim postovima i spremna sam za zimu. Ne moram grozničavo da pletem kad se temperatura približi nuli, biću skroz opuštena:)! Doduše, ove dve kapice su poklon jednoj maloj palvookoj devojčici, ali i dalje sam u tom fazonu...

Mustra za ovu kapicu je ovde.

U pauzi pletenja i heklanja i poprilično zapostavljenog tkanja, uradila sam ovo:


Uputstvo je ovde. Na početku sam zaista mislila da će mi ovo poslužiti kao mesto gde će moja mala Indijanka da čuva šnale i da u svakom momentu zna gde se nalaze, ali sam posle shvatila dato ne bi preživelo više od desetak skidanja šnalica i da će ovo biti samo još jedna dekoracija i skupljač prašine. Ali šta da radim kad volim!

Ko čeka...

taj dočeka. Zahvaljujući dragoj Romantales dobila sam stranicu koja mi je nedostajala i sad mogu da nastavim da radim dalje. A u medjuvremenu sam se odmarala radeći ravno, jednobojno i bez gledanja u šemu. Isplela sam tri marame.


Jedan "multipraktik" šal. Rekla bih da je praktičan, može da se nosi i kad nije tako hladno, a bogami i kad zazimi. Uostalom, vreme će pokazati. Dopada mi se kako stoji, brzo se radi i baš sam zadovoljna.

A može i ovako:



Pre desetak dana sam sašila velikom detetu haljinu. Ekološka svest je proradila pa sam reciklirala stare majice. Malo sam zakasnila, ali biće dobro i za sledeću godinu.


Imam još nekoliko malih radova, ali o tome u sledećem postu. Da ostane nešto i za kasnije...