U pauzi

izmedju šivenja, pletenja i ostalih ne tako inspirativnih poslova naslikala sam i ovog petla. Primetila sam da kad god zaželim da naslikam pticu, ja dodjem do petla. Kanda me nešto vuče na selo:)

U nedelju na Malom sajmu lepih stvari mi je bilo interesantno. Zanimljivo društvo, ljudi tj. žene i devojke koje posećuju ovakve manifestacije, maštoviti izlagači. Upoznala sam i dugogodišnju virtuelnu drugaricu Radicu, koja mi je poklonila ovaj divan lanac sa tako romantičnom damom, kakva ja verovatno nikada neću biti, ali ću ovaj poklon sa radošću nositi.

Finansijski i nije bilo neke vajde, ali računam na onu "prvi se mačići u vodu bacaju" (jadni mačići). Moje torbe se i nisu prodale, ali sam zato prodala narukvice od materijala i po koju špageti ogrlicu (a baš sam mislila da za to i neće biti nekog interesovanja, obećavam fotografije). Nema veze, bar ću menjati torbe do besvesti:))!

Ko o čemu, ja o Sent Džordžu

Već neko vreme skupljam St. George vunicu pod imenom "Tina". Imaju oni nekoliko "Tina" kao npr. "Tina 22", "Tina superwash", "Tina WV". Razlika je mala, "Tina 22" je mešavina 65% akril i 35% vuna, a preostale dve "Tine" su vuna 100%. Razlog ove moje kolekcionarske strasti je želja da ispletem šal za koji je potrebno ni manje ni više nego 46 boja, a ja sam sakupila više od 30. I napravila sam farben kartu sa kojom sam za sada zadovoljna.



Od onoga što preostane praviću, a šta drugo nego prekrivač, ne bi li se štafir polako uvećavao:)!

Jedino od ove vunice sam uspela na pronadjem ovoliki broj boja istog ili sličnog prediva i to je razlog zbog kojeg volim St. George. Nije samo to razlog, ima ih više:

Dakle, St. George

- ima divne boje, a ja mnogo volim šareno

- na dohvat mi je ruke (što u kući, što prodavnice u gradu)

- cena odgovara kvalitetu

- od jedne vrste prediva ima puno nijansi (ali to istovremeno znači, da ako ne kupiš odmah sve što ti treba, sledeći put više nećeš naći istu boju, iako je na dekleraciji stoji isto, što se u mom slučaju pokazalo kao vrlina, a ne mana)

- većina mojih zaliha je baš njihova

Naravno, St. George ima i mana, ali o tome drugi put...

Trenutno mi je na iglama prsluk-haljinica za malu Indijanku (opet St. George, ali ovog puta je u pitanju pamuk). Prva polovina je gotova, nadam se da ću nastaviti istim tempom...

I da se pohvalim, stiglo mi je od Raki.

Novogodišnje radosti

Za razliku od svih prethodnih godina, ove godine sam krenula sa novogodišnjim pripremama ranije. Napravila sam okrvirni plan šta, kada i koliko ću uraditi i za sada mi dobro ide. Sebi sam postavila zadatak da uredim kuću, nešto drugačije nego prethodnih godina, ali da pri tome koristim materijale koje već imam. Znači: na snazi je recikliranje!

Za sada ću vam pokazati malu preobuku za naslon stolice.

Materijal je od stare postaljine, ali taman se uklapa u boje koje ću koristiti. Preslvukla bih ja celu stolicu, ali me muči nedostatak istog, s obzirom da imam deset stolica. Na žalost, imam samo dve joraganske navlake ovog štraftastog materijala, a malo mora da mi ostane i za stolnjak, tj. nadstolnjak. (Zavisi od inspiracije!) Kombinovaću ga sa belim platnom, ali u tom slučaju aplikacije će biti štaftaste. Irvase je malo zamorno prišivati, sporo ide, pa sam čak u jednom momentu mislila da odustanem, ali sam se ipak naterala da to uradim na svim navlakama.

Ovih dana od drage Mare sam dobila i ovaj ceger. Fantastično mi ide uz stajling, tako da sam već počela da ga šetam do dućana:)! Naravno da je primećen:))!

Poklon

Juče sam u poštanskom sandučetu zatekla ovo:


Divna Nena mi je poslala ove lizeze i čestitku. Baš sam se raznežila i osećala sam se tako ženstveno i romantično! Još mi stoje na pisaćem stolu i samo ih gledam. Hvala ti Neno!