Veliko spremanje

Pošto sam već rešila da napravim veliko spremanje u životu, krenula sam od sebe (dijeta i kosa), pa preko kompjutera, a kako stvari stoje spremanje će zahvatiti i moju radionicu. Dijeta lepo napreduje, za sada odolevam iskušenjima i to je rezultiralo da imam 2,5 kg manje za nedelju dana. Znam da je to početak i da je na početku uvek lako izgubiti kile, ali nekako sam ušla u štos i ne pada mi teško. Moram malo i navike da promenim.

Već danima "spremam" kompjuter. Konačno sam ukapirala kako se koristi Google reader, pa dok sam sve silne bookmark-ove organizovala, potrajalo je neko vreme, ali trud se definitivno isplatio. Nisam plavuša, al' sam Bosanka:))! Još samo da malo sredim i moje foldere i fotografije. Stalno se pitam kako smo živeli bez digitalnih aparata:)!? Imam more fotografija, za koje sam sigurna da su užasne i da ih neću nikad napraviti ali ih čuvam. Stvarno ne znam zašto, ali moram da budem manje sentimentalna i da ih pobacam i da oslobodim mesto u kompu. Idem u dobrom pravcu, ali i ovo zahteva vreme...

Posle skoro godinu dana sam rešila nešto i da tkam. Kako se pokazalo imam dve leve ruke, u stvari pauza je bila jako duga, čovek prosto izgubi rutinu. Sve što sam mogla da zabrljam, ja sam zabrljala. Ali mi je trebalo malo duže da shvatim i to već kad sam postavila na razboj.


Sve sam isekla, bacila u djubre i krećem ponovo. Bez sentimentalnosti i želje da spasim što se spasti može. Možda je i moglo, ali nisam imala strpljenja i želje da potrošim tri puta više vremena, nego da sve krenem ispočetka.


I jako se mislim. Da li razboj da zapakujem i odnesem na tavan da čeka neka bolja vremena i tako napravim mesta u mom delu radionice (već sam smislila da na njegovo mesto stavim stolić i lazy bag u kome je tako udobno sedeti i da štrikam do mile volje, i ne slušam i ne gledam tv) ili da razboj i dalje gledam i čekam da mi inspiracija nadodje? Dvoumim se još uvek, a odlučiću kad završim ovo što sam započela.

I da, još samo dvadesetak redova i ćebe je gotovo! U stvari pletački deo je gotov, a onda sledi sečenje (moj klinac kaže: "kakva ti je to kapsula, to ne liči na ćebe?"), pravljenje resica i vez...

Opet isto... i vremeplov (7)

Kao i u prošlom postu i ovog puta prikazujem šal, ali sada za veliku Indijanku! Naravno i šal je velik, tj. dugačak:)! Za dimenzije 13 x 145 potrebne su samo dve štrene "Spirit Glitter" od St. Georga. Nametnete 6 petlji i svaki red pravo, to je sva mudrost! Indijanka nije bila raspoložena za slikanje, namćor jedan, pa sam ja pozirala.

Još letos sam uradila "baby surprise jacket" za jednu bebicu. E onda me uhvatila lenja faza, pa je džemperak čamio i čamio u korpi za ručni rad, da bih dva šava spojila pre nekoliko dana. Ali to nije sve, nisam imala dugmiće, pa dok sam i dugmiće prišila, beba je porasla. Sad ću bebi ponovo da naštrikam još jedan džemprčić, ali ovaj put moram biti brža...

Vremeplov - tkanje...

Dva šala, vremeplov (6) i još po nešto

Ekspresno ispleteni šalovi za Indijanku Ivu i njenu drugaricu Anu. Samo da nadjem sličnu vunicu, ali običnu, pa da ispletem i kapice.

Preko vikenda sam malo razgledala zalihe, da ne kažem stash:), i utvrdila sam da imam vunice, ali uglavnom nemam dovoljno za neki ozbiljniji projekat tipa džempera, prsluka i sl. Ranije dok sam više tkala kupovala sam predivo (na kalemovima, industrijsko) i po koje klupče vunice da razbije monotoniju. Tih tako pojedinačnih klupčadi se nakupilo, sve po jedan, dva, tj. 50 do 100 gr, taman toliko da ni kapu ne mogu da napravim. Nadje se nečega i po pola kile, ali mi je to opet nedovoljno za džemper.

Pa da ne bih očajavala, rešila sam da prvi put probam "free form". Nisam sigurna da li je ovo što radim baš to, ali lepo zvuči:)! Skupila sam sve nijanse roza, ciklame i slično (uticaj ženske dece, nisam mogla da se odbranim) i krenula u avanturu. Isprobaću, pa šta bude. Prvobitni plan je bio da ovo bude prsluk, ali još ima vrmena, pa ću videti šta će od ovoga ispasti!
I za kraj, malo tkanja:

Tkanje - vremeplov (5)

Jakna koja nije za ljutu zimu, ali je zato idealna za ovo jesenje hladinjikavo, suvo vreme. Ljubičasto ne nosim, ali ova žaketa prosto vapi za ljubičastom bojom! Moraću da se pobrinem i za to, mislim na pantalone ili farmerice, videću kako stoje stvari na tzv. "Viner placu" (za neupućene: buvljak u Novom Sadu).

Sad nešto gledam ovu fotografiju i stvarno jesen izgleda božanstveno. U stvarnosti je to malo drugačije...

Tkanje - vremeplov (4) i pletenje

Ovo je pončo koji redovno nosim i mnogo ga volim. Nekad nije baš praktičan, ali je makar topao.


Još letos kad su bili veliki radovi u kući, smirivala sam živce pletući ovaj džemper.

Najjednostavnija mustra, pirinač bod i pravo, promene boje prediva nije bilo. Još uvek mi je dosadno da pletem jednobojno, a ovo je melirano pa vadi stvar;)! Dugo mi je trebalo da se nakanim da ga spojim, ali zaista sam rešila da sve što mi stoji nedovršeno polako privodim kraju. Svaki dan po malo pa ću i tih repova da se rešim.

Tkanje - vremeplov (3)

Ovo je bio moj prvi tkani djubretarac. Tkan je ostataka vunice i konca, a šila ga je moja drugarica Sneža. Bio je u stanju hibernacije nekoliko godina na tavanu, čekajući malu Indijanku da naraste. Veliko dete ga je puno nosilo i već je pomalo ofucan, ali preživeće ovu sezonu. Posle mogu i da napravim jastučnice od njega, osim ako ne padnem u sentimentalno stanje i ne ostavim ga za neke buduće generacije:)!

Tkanje - vremeplov (2)

Ovaj sako napravljen je pre više godina. Nisam ga pravila za sebe, nekako tada nisam imala želju da tako nešto obučem. (Sada mi je zbog toga žao, al' proš'o voz.)

Ovako je izgedalo tkanje u metraži:

Tkanje - vremeplov

Odavno nisam sela za razboj. U poslednje vreme okrenula sam se pletenju i šivenju. Razlog je vrlo banalan, najviše pletem, jer kad to radim ledja me najmanje bole. Noge na sto, jastuk pod ledja i udri, može i do sutra...(Počela sam da šijem mantil, ali o tom potom, u nekom drugom postu.) Danas sam, pokušavajući na napravim red u kompjuteru, naletela na fotografije mojih tkanih šalova, jakni i ostalih odevnih predmeta. Ima toga poprilično, ali sam rešila da vam ih sve pokažem, onako postupno, jedno po jedno. I počeću od početka. Ovo je prekrivač koji sam otkala na završetku kursa tkanja pre 14 godina (vreme leti i zimi i leti). Dodje mu kao neki "diplomski rad". I tada mi je pačvork bio interesantan i uvek mu se vraćam na različite načine.

Crno beli svet:

Fotografija je loša, skenirana je, ali se nadam da ćete uspeti da vidite detalje.

Sledećeg ponedeljka, opet sedam u vremeplov!

Novi (stari) tkani šalovi

Ovo je ostatak šalova tkanih pre nešto više od godinu i po dana, možda ima i više, nisam sigurna. Nekoliko šalova sam prodala, a nadam se da će i ovi naći novog vlasnika.

Davno nisam sela za razboj i prosto osećam grižu savesti.

Popraviću se, obećavam:)!

Na redu je tkanje

Nakon duže pauze opet tkam. Ovo je osnova koju sam postavila na razboj i od toga ću napraviti malu prostirku za sto. Ne mogu da je nazovem stolnjakom, ali nek se nešto nadje da se zašareni. I da promenim "postavku" na stolu. Ranije sam u ovo doba sto postavljala "morski" sa sve školjkicama, ali kako vremenski uslovi nisu ni nalik letnjim biće nešto šareno i vedro. Ćera mi kaže da napravim torbu, pa sam i to uzela u razmatranje, jer imam dovoljno dugačku osnovu. U svakom slučaju krećem sa radom, pa dokle stignem...

Ovog puta bez dobrog naslova

Moja nova drugarica Ružica


Da, da primam kritike. Sve se probudilo, samo sam ja zaspala! U stvari, i nisam baš zaspala, naprotiv. Ponovila sam se i imam novu "drugaricu" Ružicu i puno vremena provodimo zajedno. Sunce sija, ja rešila da budem ekolog, a i u duhu vremena i Seke, da vozim bicikl. Elem, vozila sam ja bicikl i ranije, ali mi je bio nekako nepraktičan, a nepraktičan je bio zato što je bio maunti bajk (kakav sam bila kreten, kao da me je neko terao). Dok mi konačno nije sinulo da bih i ja mogla da se ponovim lepom "mašinom", bez brzina, da kočim na pedale (kontraš), da imam korpu za bakaluk. Sada samo jezdim i uživam. Zato ništa drugo i ne radim.
Mislim ne pletem, ne tkam, ne šijem... Neće ova faza dugo trajati, ali ipak osećam po malo grižu savesti. Zbog toga sam završila Ivi džemperak, ali sam je jedva nahvatala da se fotografiše. Izraz lica sve govori. Dugo sam razmišljala da li da stavim dugimiće ili rajsferšlus pa sam se na kraju odlučila za ovo drugo. Bilo mi je nekako lakše.

Deca su do pre neki dan bila na raspustu, pa smo ovo lepo vreme iskoristili i otputovali u Ohrid. Četiri dana opuštanja, šetnje, razgledanja, vožnje po jezeru, dobrog društva i dobre klope.

Crkva Sv. Jovan Kaneo

Raspoloženo društvo za šetnju i razgledanje. Sve ne znaju kuda će pre :)! Samo malo sam ih smarala, nisam jako.


Ovo je razboj iz praistorijskih vremena. Eto i tada se tkalo, a razboj se nije puno promenio do današnjeg dana.

Tkani šal

Ovo je moj prvi šal ove sezone. Boje nisu moj stil, kao ni mustra, ali jednostavno mi je došlo da ga uradim. Prošle godine sam otkala sigurno tridesetak komada, tako da su mi jednostavno izašli na nos. (Cele zime nisam ni nosila šal, ne samo šal, već ništa tkano!)

lice i naličje


Pre nekoliko dana moje veliko dete je počelo da bloguje. I naravno stalno me zapitkuje: "A kad ćeš me malo reklamirati?" Pa evo, reklamiram je. Unin blog je ovde. Pozdrav, Tanja

Pončo, kapa i grejači

U stvari, pončo i nije baš gotov. Biće kada ga krojačica uzme u ruke ili devojka kojoj je namenjen. Istkala sam metražu, ali sam zaboravila da je fotografišem. Ovako izgleda kada se tkanje skine sa razboja tj. ovo su ostaci osnove. Možda nešto i može da se nasluti.


Pre nekoliko dana sam prvi put čula rečenicu na koju čekam nekoliko "desetina" godina.
-A kada sam ja na redu? I meni treba kapa! - rekao je moj muž, a ja sam ostala bez teksta. Ovo je prvi put da on nešto želi da nosi od mojih ručnih radova. Davnih godina kada smo počeli da se zabavljamo želela sam da mu ispletem končani žakar džemper. Prevrnuo je očima i ja sam džemper isplela tati. Posle se pokajao, ali bilo je kasno.


To je bio moj veliki poduhvat i nekako sam posle tog džempera i prestala da pletem. Usledila je duža pauza (skoro petnaest godina), počela sam da tkam i na pletenje sam skroz zaboravila. Do prošle godine. Tada sam otkrila ovaj divan svet blogova, dobila inspraciju i ponovo krenula.
Kapu sam brzo uradila, ali je i sunce granulo, pa nije imao prilike da je nosi. Uglavnom, osladilo mu se, pa ja sad opet pletem kapu.

Velikom detetu sam uradila grejače za balet.


Ovih dana razmišljam o nekom ozbiljnijem poduhvatu (pletačkom), ali nikako ne mogu da se odlučim. U obzir dolaze: džemper za malo dete, prsluk (opet) za mene, tunika za veliko dete... Ni sama ne znam, ali u medjuvremenu neću biti besposlena, sigurno. Pozdrav, Tanja

Leksikon i još ponešto

Misha mi je prosledila leksikon, pa se evo i ja upisujem!

Ime:
Tanja

Nadimak:
nemam

Da saznam da me neka cura trača:
Pomislim: za dobrim konjem se prašina diže.

Najviše komplimenata dobila sam na račun:
kreativnosti i vedrog duha

Kad se osjećam seksi odjenem:
cipele na štikle

Nikad u životu nisam:
obukla mini suknju i dokolenice

Najbolji ljubavni savjet koji sam ikad dobila:
nisam ga nikad dobila

Posljednji put sam plakala:
ne znam, retko zaplačem

Mislim da je super kad muškarac:
nije samoživ (ima li takvog?)

Totalno sam ovisna o:
jutarnjoj kafi i novinama

Lijepo je biti u vezi:
kad se volite

Znam da sam zaljubljena:
već dugi niz godina

Outfit u kojem provodim slobodno vrijeme:
nemam ga, uvek sam spremna za pokret, trenerke ne nosim

Nikad ne izlazim iz kuće bez:
ključeva

Može me instant ohladiti kod dečka:
nemam dečka, imam muža

Moja najlošija osobina:
nisam dovoljno uporna

Na sebi najviše volim:
sve

Najčudniji trač koji sam čula o sebi:
ne znam

Moja najgora navika je:
da sve radim u poslednji čas

Kad je u pitanju fizički izgled:
danas je ponedeljak i počela sam da držim dijetu

Prijateljice me stalno zadirkuju zato što:
imam višak kila (zaista ih imam)

Leksikon dalje šaljem Radici (da se malo pati:)!)

Pre dva dana sam zavšila sa pletenjem prsluka. Vunica je St. Georg, pramenko iz starih zaliha. Plela sam zajedno prednjicu i ledja i sve sam uživala što nisam morala da spajam. Spajanje pletenih delova mi užasno teško pada.


Pripremila sam i vunicu za tkanje, od koje planiram da napravim pončo.

Do sledećeg gotovog rada, pozdrav. Tanja

Da se malo pohvalim

Ovo je objavljeno prošle nedelje u "Ilustrovanoj politici". Narandžasta jakna, tj. djubretarac je mojih ruku delo. Iako ne piše čiji je rad, a i napisano je da je pleteno, a nije nego je tkano, ipak mi je drago. Ovo je prvi put da je slika nekog mog rada objavljena u novinama. Djubretarac se bolje vidi ovde .
Ovih dana sam u novosadskom listu "Dnevnik" našla na objašnjenje reči djubretarac. Britanski general Montgomeri ostao je u istoriji poznat po ratnoj veštini tokom Drugog svetskog rata, ali i po vrsti kaputa s kapuljačom koji je nosio preko uniforme, a zakopčavao se tračicama s valjkastim drvenim drugmadima. Kraća verzija "montgomerca" kod nas je došla preko Italije, a kako se takve jakne tamo zovu "giubotto" (djuboto), preimenovane su u "djubretarac" i nemaju nikakve veze sa radnicima Gradske čistoće.
Za vreme ovih dugih prazničnih dana, isplela sam i kumama kape. Bela je za skijanje, a zelena za paradu.

Zoka i Djudja

I malo plavo oko, jedna mala Tesa sada šeta kapu po Berlinu. Cvetić za cvetića.

Toliko za danas, Tanja

Pletenje, tkanje...

Protekle dve nedelje su mi prošle vrlo radno. Isplela sam još jednu kapu za velike i jednu malu kapu.

Mustru za kapicu sa sve cvetićem na vrh glave možete pronaći ovde. Ovo je kapica koju sam namenila jednoj bebi od nepuna tri meseca, ali je na kraju ispalo da će moje malo dete ponoviti svoju lutku. Tako mi i treba, kad ne uradim uzorak, a iskreno rečeno zaboravila sam kolika je glava tako male bebe.

Pošto često vozim bicikl, napravila sam i po koju traku za kosu, da sinusi ne ozebu.


Juče sam završila i tkanje od koga će, kako sada stoje stvari biti djubretarac za jednu malu šmizlu. Fotografiju ću postaviti kada joj mama, koja je odlična krojačica, djubretarac ili već nešto drugo, zavisi od inspiracije, sašije. Nadam se da će to biti u toku ove godine.


Decembar je već tu i počinjem da mislim na dekoraciju i sve praznike koji se tako brzo primiču. Ranijih godina sam sve radila u poslednji momenat i tada me naravno uhvati nervoza i onda jedva čekam da što pre završim, a nisam čestito ni počela. Zato sam sada, čitavih mesec dana radije počela sa izradom novogodišnjih ukrasa. Ovo je jedan od njih, a mustra je ovde. Toliko za sada, Tanja

Žuti džemper

Usudila sam se i sašila sam ga. Doduše, nije baš idealan, ali sad znam na čega sledeći put treba da obratim pažnju. Rukavi su mi slaba tačka. Nikako da potrefim veličinu i oblik. Šiti tkano je malo naporno, zato što se puno osipa. Zbog toga se i rade vrlo jednostavni i obični modeli, jer je i samo tkanje atraktivno. Uglavnom, moj džemper je jako topao, komotan i veselih boja, što je meni vrlo važno. I da, da ne zaboravim, imam uz čega da ga nosim.


Pre dva dana sam bila u Beogradu na Sajmu knjiga. Jedan od razloga zbog čega volim oktobar.To je jedini vašar na kome uživam. Spiskove pravim tokom godine (naravno, i u medjuvremenu kupujem knjige, ali Sajam je nešto posebno), pa ih menjam, dopunjujem, uglavnom igram se. Ovo gore je samo jedan deo, da baš ne budem neskromna.
Ah, da, pre dva dana (kad sam bila na Sajmu) sam napunila 40 godina. Okruglo. Ovo je već druga godina kako imam 40. Naime, prošle godine, kad sam napunila 39, govorila sam kako imam 40, jer to je to. 39 , 40 u čemu je razlika? Neću da sitničarim.Ove godine zaista ih imam, a sledeće opet, jer 41 je tako blizu 40:)))! Moj muž bi rekao "Što ti je logika, lepo si smislila!" Jesam li? Pozdrav, Tanja

Žuto tkanje i još nešto

Nakon trodnevnog udarničkog tempa završila sam žuto tkanje. U redovnim okolnostima ovako dugačko i široko tkanje bih radila najmanje nedelju dana. Ali, imala sam zaista veliku želju da ga završim, mada još uvek ne znam šta će od toga biti. Znam sigurno da neću praviti ni jaknu, ni djubretarac, ni pončo. Džemprer, tunika, prsluk, ni sama ne znam, možda u skorije vreme i dobijem ideju. U svakom slučaju materijala ima dovoljno, malo fali da bude čitavih pet metara, a široko je 70 centimetara. Jedino sam u nedoumici, da li da materijal odnesem krojačici, ili da ga sama uzmem u ruke pa šta bude (verovatno će tako i biti).



U medjuvremenu sam pokušala da probam da heklam. Ne mogu reći da sam ovo radila levom rukom, iako tako izgleda, ali za nekog ko je samouk, možda i nije loše. Ovo je doduše, trebao da bude kvadrat, ali gde su mi se zagubile očice nemam pojma. Mlada sam, naučiću:))! Knjiga u krilu, heklica u ruci, da te bog vidi... Je l' ima nade za mene ili sam potpuno beznadežan slučaj?

Žuto, žuto, žuto

Dobila sam inspiraciju. Tkam žuto, da žuće ne može biti. A šta će na kraju od toga da ispadne, videćemo. Nekoliko metara žutog tkanja je na razboju. Uglavnom, uz žutu, zelenu i naranadžastu ogrlicu moći ću da nosim, šta god to bude. Do sledećeg posta, (žurim da tkam) Tanja

Pončo

Pončo je gotov. Predala sam ga u ruke vlasnici i nadam se da će ga sa zadovoljstvom nositi. Meni je prepustila da kombinujem boje, tj. da sve uradim kako bi i sebi uradila. Njen jedini uslov je bio da budu boje jeseni, i da preovladava braon boja, kako bi ga nosila uz što više garderobe, počevši od opuštenije džins varijante, pa do neke svečanije kombinacije. Jako volim ponča (je l' tako glasi množina?) i imam ih nekoliko. U jednom od sledećih postova uslikaću i moj omiljeni.



Pozdrav, Tanja