Još uvek kod kuće

Nisam otputovala na more. Sedim, čekam i heklam i kao paor gledam u nebo neće li se vreme prolepšati. Svako jutro prvo pogledam vremensku prognozu, a ono sve gore i gore. I užasno sam razočarana, rekla bih više od dece, što se već ne kupam. Već sam se dva puta ošišala, dva puta oprala kompletan veš, kao kad se vratim da nema puno da se pere, pedikir isto dva puta, ma strašno. I u svakom momentu sam spremna da krenem. A, da, i knjige spremne za more sam počela da čitam... I kile sam dovela na prihvatljivu meru, tj. taman toliko da mogu da udjem u kupaći, da ne kupujem novi. Naheklala sam i pedesetak kvadratića od potrebnih 150. U svakom slučaju, mislim da ćemo ove nedelje otputovati, ma kakvo vreme bilo. Montenegro zove mene...

Prvi susret sa virtuelnom drugaricom

Danas sam se upoznala sa Mishom. U stvari, imam utisak kao da se znamo ceo život i da je ovo današnje upoznavanje bilo samo jedna formalnost. Čovek se lepo oseća kada upozna nekoga sa sličnim interesovanjima i pogledima na svet. Mi smo se tako ispričale, smejale i uživale, baš mi je ulepšala današnji dan. Kroz priču smo došle do zajedničkih poznanika, što će reći da je svet stvarno jedno veliko globalno selo. Moram da priznam da sam malo imala tremu, ali sam odmah shvatila da je to bilo bez razloga. Naravno, pokazala mi je neke cake u heklanju, objasnila mi je kako da čitam šeme i poklonila mi je ovaj divni obeleživač, tj. lizezu.


Odmah ću ga staviti u knjigu koju sada čitam. Naravno, dogovorile smo se da se vidimo ponovo čim se vratim sa godišnjeg. Štreberski ću da heklam ne samo kvadrate, već i nešto sa mustrom, pa da mogu da se pohvalim:)! Biće učiteljica zadovoljna! Do sledećeg puta, pozdrav
Tanja

Juuuupiii!

Uspela sam. Ovo je moje prvo "pravo heklano delo"! Juče sam celo popodne pokušavala da napravim ovaj kvadrat, što bi Englezi rekli "granny square" i na kraju sam uspela. Uz pomoć: knjige "Kačkanje", video uputstva, uputsva sa sajta Lion Brand. Heklaj, paraj i tako u nedogled. Nikako nisam mogla da napravim kvadrat, samo krug, pa dok nisam ukapirala...Da sam htela krug, ne bih uspela, sigurno:)! Eh, da sam imala učiteljicu, to bi sve garantovano brže išlo, ali šta je tu je. (Misho, hoćeš mi stvarno biti učiteljica? Vidiš da sam baš uporna i da ne odustajem tako lako!? Samo da savladam čitanje mustri i gde iglu da ubodem. Štreber, kažem ti:)!) Sad sam mirna i zbog još jedne stvari. Znam šta ću raditi na moru. Knjige sam spremila, ideja za ručni rad je uobličena, još samo deca da se raspuste, da vreme bude lepo i eto nas na moru! Jedva čekam!

Na redu je tkanje

Nakon duže pauze opet tkam. Ovo je osnova koju sam postavila na razboj i od toga ću napraviti malu prostirku za sto. Ne mogu da je nazovem stolnjakom, ali nek se nešto nadje da se zašareni. I da promenim "postavku" na stolu. Ranije sam u ovo doba sto postavljala "morski" sa sve školjkicama, ali kako vremenski uslovi nisu ni nalik letnjim biće nešto šareno i vedro. Ćera mi kaže da napravim torbu, pa sam i to uzela u razmatranje, jer imam dovoljno dugačku osnovu. U svakom slučaju krećem sa radom, pa dokle stignem...

Pletenje i ogledalca

Kada je pre nekoliko dana moje veliko dete otišlo u Poreč na Svetsko prvenstvo u plesu, poželela sam da joj malo renoviram sobu. Da se iznenadi. U stvari, to baš i ne može da bude renoviranje u pravom smislu reči, (dete ulazi u pubertet, pa 'ajd sad udji u taj "omedjen" prostor!), ali makar da promenim neku sitnicu. Pre nekoliko godina bila sam opsednuta ramovima za slike jer je u kući bilo puno praznih zidova, i još od tad mi je ostalo nekoliko neiskorišćenih ramova. I naravno, dala sam se u akciju i malo oplemenila zid. Da bude, onako nežno, devojački...


Završila sam i jedan prsluk, pored pantalona, moj omiljeni deo garderobe. Imam ih puno, ali mi nekad nije dovoljno.


Zabavljala sam se malo i sa heklicom, pa sam opheklala izrez oko vrata i rukava. Da ne budem skromna, ali mislim da nije ispalo loše, s obzirom da sam heklala sa sve knjigom u krilu čitajući uputstva. Nadam se da ću zaista ove godine savladati heklanje. Muči me to što nema ko da mi pokaže, jer moja svekrva koja zna da hekla, ne zna da čita šeme, prijateljica je levoruka pa baš i ne mogu da ukapiram kako ona radi, ali šta je tu je, snaći ću se već nekako.


Već dva dana pletem ove kvadratiće i isprobavam tzv. "domino knitting". I ovaj podmetač sam uradila, ali mislim da neće služiti svojoj svrsi. To je više dekorativno, ali kad ga okačim, sav se oglindžavi, pa ne liči ni na šta, a i nekako je sav tanak.

Možda neko ćebe, valja o tome razmisliti...

Sedela sam za mašinom, šila sam...

Pre nekoliko dana sam kupila ove divne materijale, od svakog po metar, bez ikakvog plana šta bih mogla od toga da napravim. A onda mi je sinulo, pa sam krenula punom parom. Prvo sam sašila i isplela haljinicu za jedno malo plavo oko koje je napunilo dve godine. Haljinica je otuptovala u Berlin, a izgleda ovako:



Doduše, malo sam omašila veličinu, ali nema veze biće dogodine.
Kada je moje malo dete to videlo, samo je reklo: "Hoću i ja, ali žutu!" Rečeno učinjeno. Mama je napravila i žutu haljinu, koju će dete nositi do male mature:)! Ne znam zbog čega ne verujem merama već sopstvenim očima, ali šta god da napravim, omanem veličinu. Ili bude manje ili veće.
Kad je veće nosiće se kad tad, ali kad je manje...


Kako mi je šivenje ovih dana išlo od ruke, nastavila sam u istom tempu. Iva je dobila još jednu bluzicu, sa sve tri cvetića. Mnogo joj se dopalo da pozira.



Moram da priznam da mi je malo proradila griža savesti. Velika deca nose novu garderobu, a Iva se oblači u butiku "Na tavanu". Doduše, sve to solidno izgleda, ali ništa od toga ona nije prva nosila. Da se razumemo, nisam ja paćenik zbog toga, naprotiv, i sama se oblačim na buvljaku, ali mi je nekako dosadilo da ona nosi sve "second hand". Pošto mi je materijala još ostalo, nastavljam...

Nomen est omen

Tako bi rekli stari Latini. Ime je znamenje. Da moja Ružica zaista bude Ružica. Kod Kineza sam videla ovo plastično cveće i zaista nisam mogla da odolim da ga ne kupim i ne okitim "biciklo". E sad, plastično cveće nikada nisam volela, ali mi se odjednom učinilo veoma interesantnim, pa sam rešila i terasu malo da oplemenim istim. (Ako se u medjuvremenu ne predomislim!)