29.10.14

Iznenađenje

Kada sam pravila "to do" listu štrikaćih radova nisam ni slutila koliko će to biti produktivno. Em imam predivo, em imam mustre za isto, moje je samo da radim. Za sada mi ide vrlo uspešno, ali najveće iznennađenje je velika Indijanka. Kada sam završila ovu tuniku i pokazala joj, samo je klimnula glavom. Mislila sam da je nije ni pogledala, a ja opet kad nešto završim, moram svima da idem na ganglije i pokazujem šta sam uradila. Pa onda moji ukućani klimaju glavama a sebi se misle, a i govore glasno "ajde bre ženo dosadna si,  k'o da se ja razmem u to!" ili  klinici "al' je ova mama naporna! ili ono mumlanje "mmm, dobro je!" a nemaju pojma o čemu pričam. Svesna sam ja toga, al' šta da radim kad je jače od mene. Budem baš onako srećna i zadovoljna kako je sve ispalo. Sa ovom tunikom posebno.


Urađena je od nepune dve (dobro ste pročitali) štrengle vunice. Jest' da je štrengla malo veća, 200 gr ~ 610 metara, ali je bogovska. Oduševljena sam bojom, mekoćom, ni sastav nije loš, 30% vuna, 70% sintetika. Ostalo mi je još pedesetak grama, taman za neko kapče ili rukavice. Kupila sam je kod Nace , a jedva sam se odlučila za boju. Ima tako divnih nijansi... Još lepša stvar je što sam tuniku radila iglama br. 5, tako da je išlo k'o po loju - za desetak dana.
Elem, ne završih ja priču sa Indijankom. Kad je dete krenulo u školu, ničim izazvana je zatražila da je obuče. Da sam sedela na stolici, pala bih, sigurno;))) Onako zbunjeno sam je pitala "A šta će ti?"  To nije bilo sve. Gledala je časopis za pletenje i našla model koji joj se dopao i to sam uvrstila u sledeći "štrikaći" plan. Čim završim preostala dva projekta...



20.10.14

Gotov šal

Nenadano brzo sam uradila ovaj šal. Za samo nedelju dana, igle br. 5.5, deblja vunica i voila:


Mislila sam da će biti mnogo sporije, s obzirom na broj pletenica i pirinač broj, a radila sam ga vrlo opušteno uz gledanje filmova...
Dimenzije: 39cm x 154cm, težina nepunih 400 gr.
Ovi dugmići mu daju čar:


Način kako se nosi ovaj šal možete videti ovde. Meni fotograf  danas nije bio na usluzi, tako da fotografija sa sve mojom malenkošču i šalom nema;)
Ovo je prvi projekat sa moje "to do" pletačke liste. Na drugi sam navalila istom brzinom, tako da mislim da će i ona plava tunika iz prošlog posta biti brzo gotova!

13.10.14

Pleteni planovi

Izgleda da je došlo doba godine kada se prave spremanja. Tako sam i ja rešila da napravim malo reda u ormanu, tačnije na policama sa predivom. Dobro sam pogledala šta imam, šta mi dugo stoji i šta sigurno neću koristiti. Prodala sam jedan mali deo prediva i naravno kupila novo. E, tu je sad glavna stvar. Prvo sam se sama sa sobom dogovorila šta ću plesti, stavila na papir i prvi put otišla u radnju sa sve planom. Iz časopisa za pletenje Interweave knits, fall 2009 izabrala sam dve stvarčice. (Tu su još dve, ali te će sačekati da ovo sve uradim;))


Zaželela sam se malo klasike. Pletenice nisam radila jedno dvadeset godina, a tu je i pirinač bod. Mislila sam da će ovo da mi ide sporo, ali za divno čudo ide kao podmazano. Pletenice su male, pa ih radim bez pomoćne igle, tako da je velika ušteda u vremenu.  
Drugi model iz ovog časopisa je ovaj:



To je za veliku Indijanku, ali nije iskuljučeno da ću i ja obrnuti neki krug.
Iz drugog časopisa je ova tunika:


Za ovaj prsluk koji se može nositi na dva načina kupila sam ovu sivu vunicu:



Umalo da zaboravim da sam završila i jedan džemper velikoj Indijanki. Počeli su da joj se dopadaju moji pleteni radovi. Što bi rekao moj otac "tiha voda breg roni"! Uradila sam ga za dve nedelje, a da nisam osetila;))) Skroz sam se odvikla da pletem sa velikim iglama. Ovo sam radila sa iglama br. 7, a detalje možete videti ovde.


To bi bilo to, a sad odoh malo da pletem;))) Valja ovo sve poraditi!

6.10.14

Ciganska posla

O, da znam, nije politički korektno. Ali kako bi zvučalo "romska posla"? Izgubila bi se poenta skroz. Elem, da ja lepo ispričam o čemu se radi.
Pre jedno mesec dana pričam ja sa komšinicom kako je eto došlo vreme da obnovim kuhinjske krpe. Ofucale su se, pune rupa i kojekavih fleka koje nikako ne mogu da skinem. Pa tako svaki put kad idem u grad (živim u gradu, ali na debeloj periferiji, Beograđani koji znaju gde živim sad sigurno umiru od smeha - nepunih 5 km od centra;))) ja kupim nekoliko kuhinjskih krpa i tako polako obnavljam "krpeni" fond. Na to meni komšinica kaže kako ona radi isto to, ali šije tj. porubljuje i seče na odgovarajuću dimenziju laneno platno, tj. lanene stolnjake  preostale još od miraza.  I pri tome mi pokaže kuhinjske krpe. Umalo me srčka nije strefila. Sa vezenim lanenim platnom briše sudove i mulja ih po sudoperu. Počela sam da kukam k'o Damjanov zelenko. Gleda mene žena, pa joj nije jasno... "Evo ti", kaže, "pa radi sa njima šta 'oćeš!"
Tog sekunda sam zgrabila krpe, otišla kući, sela za mašinu i napravila ovaj romantični ceger:



Ovako izgleda sa druge strane, sa sve vezom i rupicama:


Ovo je unutrašnjost cegera, morala sam da dodam malkice veza:


Naravno, čim sam ga sašila, morala sam i da se pohvalim.
I za nagradu dobijem još...
Pa sad nek' neko kaže da nisam Ciganka, pardon Romkinja (nije mi ovo prvi put, ima toga ihahaj;))). 

26.9.14

Vratia se Šime;)

Baš sam zapostavila pisanje bloga. Danas ću, sutra ću i vreme nekako iscuri. Mislim se tako ovih dana da li uopšte da nastavim da pišem ovaj blog ili da batalim. Pa mi došlo nekako žao. E, neću ga bataliti, nastaviću tamo gde sam stala. Doduše, biće mi teško da fotografišem sve ono šta sam uradila, ali pokušaću.
Poslednjih meseci sam manje plela. Nekako su me šivenje i učenje jednog programa na kompjuteru skrenuli s teme. Nije stvar u tome da mi je dosadilo, o ne, nikako. Radi se o tome da slabije vidim i oči mi se naprežu, pa sam morala da pravim duže pauze. Posle višesatnog gledanja u ekran, još i sitne petlje... ne ide nikako.
 A i šivenje daje rezultate odmah. Što mi je u nekim trenucima važno. Da vidim šta sam uradila i naravno da odmah obučem. Šila sam letnje haljine po japanskim krojevima. To znači da su velike, komotne i krajnje jednostavne. Ništa spektakularno, ali u njima sam provela celo leto. Nemam ni jednu fotografiju, a i letnju garderobu sam već odložila na najviše police u garderoberu. Znači, ostajete uskraćeni do sledećeg leta;)))
Ovo je pletenina od marta meseca do juče, započeta i urađena:
Džemper rađen od ostataka St. George vunice (koju btw. imam već više ni sama ne znam koliko vremena, a nikako da je potrošim, a ne mogu ni da je se tako lako rešim;)):


Bolje stoji nego što ovako izgleda, sav se jadnik iskrivio... Ovde je mustra!
Mislila sam da nikada neću plesti čipkaste, ženstvene modele, ali i to se menja. Taman za letnje večeri:



Čak su i perlice tu:


Koga zanima, svi detalji su ovde.
Naravno, posle ovakve marame gde sam morala da budem skoncentrisana dvesta posto, morala sam da počnem da radim nešto što odmara mozak. I za to je poslužila ova marama. Dovoljno vesela, a nije zahtevna.


Eto, tu bi otprilike bile moje pletačke novosti...
Do sledećeg čitanja, uskoro nadam se!

13.3.14

Još jedna suknja

Otvorio mi se apetit. Za suknje.
A tek kad sam videla ovaj post, znala sam da ću sašiti još jednu suknju. Štepalica me je opet prosvetlela. Nisam ni pomislila da se kroj postave može iskoristi za suknju. I to baš za onakvu kakvu sam želela. Pošto sam se izvežbala na onoj težoj i komplikovanijoj ova mi je bila "mačiji kašalj". A i skriveni cipzar sam uvežbala. Hvala Snežo! (Sneža je moja drugarica i drži kurs šivenja u Novom Sadu i uvek ima beskrajno puno strpljenja sa mnom, toplo preporučujem.)


Materijal je pamuk, nešto čvršći predviđen za mebl štof. I širina mu je 2.80 m. Kupila sam ga, misleći da ću sašiti jednu veliku letnju torbu (i hoću, pošto mi ga je ostalo dovoljno), al' mi se suknja prvo prikazala;)))
E, sad kad ovo napišem, znam da ćete mi se smejati al' svejedno. Suknju sam sašila sa postavom, jer ne znam kako ide bez postave, tj. ne znam  da obradim pojas i šta sa čim ušivam, prišivam i spajam. (bilo me sramota da Snežu maltretiram, al' nikad nije kasno!) Mlada sam, naučiću, ima dana...


Kako god, kroj za "Zlata" suknju je multipraktičan i vredi svake pare. 3 varijacije suknje + postava koja je isto suknja, iiihaaaj, ku'ćeš više:)))!?
Sad je moje sviđanje još veće...

6.3.14

Pletena marama i šal

Još početkom godine sam počela da pletem ovu maramu. Izazov na prvi pogled. Čipkasto, elegantno, sa sve perlicama.



Počinjala sam nekoliko puta i parala. Pobegne mi misao, koncentracija i petlja;))) Pa onda sve ispočetka... Dok konačno nisam stavila "lifeline". I to ne jednu, već više, za svaki slučaj. Spasilačka nit, tako sam je nazvala. Ako već moram da param da ne param sve ispočetka. Nisam mislila da će mi pipavo i mentalno zahtevno štrikanje predstavljati zadovoljstvo, ali jeste i to poprilično! Čak toliko da ću da pletem i jednu letnju maramu i to sa perlicama. Samo da se odlučim za boju i mustru.


Kao protivtežu ovoj marami uradila sam i jedan jednostavni šal:


Dobro će doći za sledeću zimu. Ostalo mi je još taman vunice za rukavice i kapu. Pa ću da se kompletiram...

28.2.14

Vel'ki cvet

Nešto sam u plavim tonovima. Zima u kalendaru, a malo i kod mene.

vel'ki cvet
akril na platnu, 60 x 70

18.2.14

Suknjica šarena

Već dugo pratim i sa zanimanjem čitam blog koji piše Štepalica. I naravno divim se. Žena šije k'o velika:))) Kada je pre jedno mesec dana objavila da traži nekoga ko bi testirao kroj bez dvoumljenja sam se prijavila. Moram da priznam da uopšte nisam razmišljala (da jesam ne bih se prijavila, to sam tek posle shvatila;), a nisam imala predstavu šta bi to moglo da bude, koji odevni predmet je u pitanju. E, kad sam saznala (suknja sa sve faltama je u pitanju), onda sam stisla zube i rekla sebi: "Možeš ti to, možeš! Nisi neozbiljna pa da sad levatiš ženu i kažeš ja to ne umem. Stvarno, nema smisla!"
Moram  da kažem da suknju nisam obukla dvadeset godina. Nisam imala ni blagu predstavu kako će to meni da stoji i da li će uopšte da mi stoji!?
Moja avantura je počela. Krenula sam od materijala. Kad sam otvorila orman, tamo negde je čučalo skriveno blago. Materijal kupljen pre nekoliko godina za pantalone koje nikad nisam sašila. Ali nije kome je namenjeno, već kome je suđeno. I krenula sam.


Odštampala sam kroj i silno se zabavila spajajući i lepeći delove. Podsetilo me je na montiranje Ikea nameštaja, a to mnogo volim da radim. Završila sam sve relativno brzo. Sledeći korak mi je najmraži - prenošenje kroja na tkaninu.Vrlo nezgodan položaj i leđa me bole. Na sreću, brzo i precizno sam ga obavila.

kad si iz majstorske kuće, vinkl koristiš u šnajderske svrhe

 Šivenje počinje. U časopisu "Anita Mei" su vrlo detaljna uputsva, bez kojih ne bih znala šta da radim. Gledam slike, i polako radim, sve ide dobro, pa se sama sebi divim...


džep je mnogo zgodna stvar

Skromnost mi je jača strana;))) I onda sam došla do cipzara. E tu je već počeo da mi pada mrak na oči. Ne znam da ušijem nevidiljivi cipzar, snalazim se i gledam po netu kako to da uradim, ali sam smetnula sa uma da nisam kupila nevidljivi, već običan, a tog dana sam čvrsto rešila da ga prišijem na suknju pa kud puklo da puklo. Nije bilo šanse da ga ostavim za sutra. Uradila sam to i prvi put probala suknju. Neće biti loše, mislim se, ima nade...


Uradila sam postavu, spojila je za suknju, ali ne lezi vraže, ne umem dalje. Tu prestaje svako moje znanje i umeće. Obrćem, prevrećem i mislim se šta sad. Na sreću,  moja drugarica Sneža je uskočila i rešila mi problem dok si rek'o keks. Kad sam videla kako ide, bilo je tako jednsotavno. Znam za sledeći put.
Elem, ovako izgledam  u prvoj sašivenoj suknji:



Od  kada me je video u suknji muž mi pevuši: Ja malena suknjica šarena, svaka šara gleda u bećara...


Tehnički detalji: radila sam varijantu A, veličina 40, materijal - keper. I sigurno ću uraditi još (makar) jednu. Krenulo me;))))

23.1.14

Cvet

Prva slika na platnu ove godine:

cvet
akril na platnu 20 x 25

Poklon dragoj osobi.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...