6.12.14

Beli pleteni prsluk

Još samo malo klasičnog pletenja u jednoj boji i prelazim na moje omiljeno šareno;)))
Ovaj prsluk sam radila starijoj Indijanki na njeno insistiranje.


Ima malo i nečeg novogodišnjeg. Svetluca i sjaji. Diskretno, a opet mi se čini da to daje jedan poseban pečat. Rađen je sa dve niti različitih vunica, ruske i turske, da ne kažem truske;)


Vunicu sam kupila kod Nace,  a sve ostale detalje možete pogledati ovde.
Ovo je prvi projekat iz moje "to do" liste u drugom turnusu, a drugi projekat sam već počela da radim. Biće crveno, crveno, baš u novogodišnjem duhu. Nameravam i da ga završim do kraja godine...

30.11.14

Multi prsluk

Sigurna sam da već i vrapci znaju da volim stvari koje mogu da se nose na nekoliko načina, makar na dva;)) Ovaj prsluk je jedan od takvih. Uradila sam ga dosta brzo jer je vrlo  jednostavan za rad, ali da baš sve ne bi bilo idealno, tu je bilo spajanje...


Ako nešto ne volim, to je spajanje pletenih delova. A možda sam se i odvikla jer već dugo pletem stvari koje se rade onako odjednom:)))
Ovo je drugi način, prsluk je malo duži, taman da prekrije ono što treba:


Svi detalji su ovde.
Fotke su malo lošije jer nikako nisam mogla da se usaglasim sa Indijankom o vremenu fotografisanja. Ili ne može ona ili ja. Raskorak, pa to ti je...

Sa ovim prslukom ispunila sam plan koji sam zacrtala. Rekla bih čak u rekordnom roku, za mesec i po. Već sam počela i da radim na drugom, sve mi dođe da kažem "petogodišnjem" planu, ali ovog puta će biti "troprojektni" plan. Došla sam do zaključka da je čovek mnogo produktivniji kad sve lepo osmisli, kupi neophodan materijal, sve lepo ispiše na papiru i krene. K'o da ide samo od sebe...

18.11.14

Ljubičasto

Završen je i treći projekat moje "to do" liste. Doduše, bio je gotov još pre desetak dana, ali nikako da ga uslikam.


Igle br. 4,  220 gr vunice i manje od desetak dana su bili potrebni da napravim ovu majicu. (Da budem iskrena, ni sama ne znam kako da nazovem ovaj odevni predmet. Prsluk nije, nije baš ni majica, ali nije ni džemper. Top!? ne zvuči... Molim poštovane čitateljke da mi napišu kako se ovo zove:)))
Ljubičasta nešto ne spada u moje favorite, ali moram malo da napravim iskorak;)))

7.11.14

Dečije jaknice

Kada se zasitim pletenja, sednem za mašinu i šijem. Onda mi baš ide i budem jako zadovoljna sa onim što uradim. Tako je i sa ove dve jaknice za male šmizle.



Kroj mi se jako dopao, toliko da bih i sebi uradila jednu (ili više komada;)))
Na žalost, ne znam da modelujem odeću, ali ako naletim na takav kroj sašiću je sigurno.  Već mogu sebe da zamislim u silnim varijacijama, od svakodnevnih do svečanih. Crni pliš pa da se još malo svetluca... vauuu
A i moje ćere bi nosile, sigurna sam.
Mislim da mi ništa drugo ne preostaje, već jedino da idem Sneži u pohode. Sreća pa je imam;)!

29.10.14

Iznenađenje

Kada sam pravila "to do" listu štrikaćih radova nisam ni slutila koliko će to biti produktivno. Em imam predivo, em imam mustre za isto, moje je samo da radim. Za sada mi ide vrlo uspešno, ali najveće iznennađenje je velika Indijanka. Kada sam završila ovu tuniku i pokazala joj, samo je klimnula glavom. Mislila sam da je nije ni pogledala, a ja opet kad nešto završim, moram svima da idem na ganglije i pokazujem šta sam uradila. Pa onda moji ukućani klimaju glavama a sebi se misle, a i govore glasno "ajde bre ženo dosadna si,  k'o da se ja razmem u to!" ili  klinici "al' je ova mama naporna! ili ono mumlanje "mmm, dobro je!" a nemaju pojma o čemu pričam. Svesna sam ja toga, al' šta da radim kad je jače od mene. Budem baš onako srećna i zadovoljna kako je sve ispalo. Sa ovom tunikom posebno.


Urađena je od nepune dve (dobro ste pročitali) štrengle vunice. Jest' da je štrengla malo veća, 200 gr ~ 610 metara, ali je bogovska. Oduševljena sam bojom, mekoćom, ni sastav nije loš, 30% vuna, 70% sintetika. Ostalo mi je još pedesetak grama, taman za neko kapče ili rukavice. Kupila sam je kod Nace , a jedva sam se odlučila za boju. Ima tako divnih nijansi... Još lepša stvar je što sam tuniku radila iglama br. 5, tako da je išlo k'o po loju - za desetak dana.
Elem, ne završih ja priču sa Indijankom. Kad je dete krenulo u školu, ničim izazvana je zatražila da je obuče. Da sam sedela na stolici, pala bih, sigurno;))) Onako zbunjeno sam je pitala "A šta će ti?"  To nije bilo sve. Gledala je časopis za pletenje i našla model koji joj se dopao i to sam uvrstila u sledeći "štrikaći" plan. Čim završim preostala dva projekta...



20.10.14

Gotov šal

Nenadano brzo sam uradila ovaj šal. Za samo nedelju dana, igle br. 5.5, deblja vunica i voila:


Mislila sam da će biti mnogo sporije, s obzirom na broj pletenica i pirinač broj, a radila sam ga vrlo opušteno uz gledanje filmova...
Dimenzije: 39cm x 154cm, težina nepunih 400 gr.
Ovi dugmići mu daju čar:


Način kako se nosi ovaj šal možete videti ovde. Meni fotograf  danas nije bio na usluzi, tako da fotografija sa sve mojom malenkošču i šalom nema;)
Ovo je prvi projekat sa moje "to do" pletačke liste. Na drugi sam navalila istom brzinom, tako da mislim da će i ona plava tunika iz prošlog posta biti brzo gotova!

13.10.14

Pleteni planovi

Izgleda da je došlo doba godine kada se prave spremanja. Tako sam i ja rešila da napravim malo reda u ormanu, tačnije na policama sa predivom. Dobro sam pogledala šta imam, šta mi dugo stoji i šta sigurno neću koristiti. Prodala sam jedan mali deo prediva i naravno kupila novo. E, tu je sad glavna stvar. Prvo sam se sama sa sobom dogovorila šta ću plesti, stavila na papir i prvi put otišla u radnju sa sve planom. Iz časopisa za pletenje Interweave knits, fall 2009 izabrala sam dve stvarčice. (Tu su još dve, ali te će sačekati da ovo sve uradim;))


Zaželela sam se malo klasike. Pletenice nisam radila jedno dvadeset godina, a tu je i pirinač bod. Mislila sam da će ovo da mi ide sporo, ali za divno čudo ide kao podmazano. Pletenice su male, pa ih radim bez pomoćne igle, tako da je velika ušteda u vremenu.  
Drugi model iz ovog časopisa je ovaj:



To je za veliku Indijanku, ali nije iskuljučeno da ću i ja obrnuti neki krug.
Iz drugog časopisa je ova tunika:


Za ovaj prsluk koji se može nositi na dva načina kupila sam ovu sivu vunicu:



Umalo da zaboravim da sam završila i jedan džemper velikoj Indijanki. Počeli su da joj se dopadaju moji pleteni radovi. Što bi rekao moj otac "tiha voda breg roni"! Uradila sam ga za dve nedelje, a da nisam osetila;))) Skroz sam se odvikla da pletem sa velikim iglama. Ovo sam radila sa iglama br. 7, a detalje možete videti ovde.


To bi bilo to, a sad odoh malo da pletem;))) Valja ovo sve poraditi!

6.10.14

Ciganska posla

O, da znam, nije politički korektno. Ali kako bi zvučalo "romska posla"? Izgubila bi se poenta skroz. Elem, da ja lepo ispričam o čemu se radi.
Pre jedno mesec dana pričam ja sa komšinicom kako je eto došlo vreme da obnovim kuhinjske krpe. Ofucale su se, pune rupa i kojekavih fleka koje nikako ne mogu da skinem. Pa tako svaki put kad idem u grad (živim u gradu, ali na debeloj periferiji, Beograđani koji znaju gde živim sad sigurno umiru od smeha - nepunih 5 km od centra;))) ja kupim nekoliko kuhinjskih krpa i tako polako obnavljam "krpeni" fond. Na to meni komšinica kaže kako ona radi isto to, ali šije tj. porubljuje i seče na odgovarajuću dimenziju laneno platno, tj. lanene stolnjake  preostale još od miraza.  I pri tome mi pokaže kuhinjske krpe. Umalo me srčka nije strefila. Sa vezenim lanenim platnom briše sudove i mulja ih po sudoperu. Počela sam da kukam k'o Damjanov zelenko. Gleda mene žena, pa joj nije jasno... "Evo ti", kaže, "pa radi sa njima šta 'oćeš!"
Tog sekunda sam zgrabila krpe, otišla kući, sela za mašinu i napravila ovaj romantični ceger:



Ovako izgleda sa druge strane, sa sve vezom i rupicama:


Ovo je unutrašnjost cegera, morala sam da dodam malkice veza:


Naravno, čim sam ga sašila, morala sam i da se pohvalim.
I za nagradu dobijem još...
Pa sad nek' neko kaže da nisam Ciganka, pardon Romkinja (nije mi ovo prvi put, ima toga ihahaj;))). 

26.9.14

Vratia se Šime;)

Baš sam zapostavila pisanje bloga. Danas ću, sutra ću i vreme nekako iscuri. Mislim se tako ovih dana da li uopšte da nastavim da pišem ovaj blog ili da batalim. Pa mi došlo nekako žao. E, neću ga bataliti, nastaviću tamo gde sam stala. Doduše, biće mi teško da fotografišem sve ono šta sam uradila, ali pokušaću.
Poslednjih meseci sam manje plela. Nekako su me šivenje i učenje jednog programa na kompjuteru skrenuli s teme. Nije stvar u tome da mi je dosadilo, o ne, nikako. Radi se o tome da slabije vidim i oči mi se naprežu, pa sam morala da pravim duže pauze. Posle višesatnog gledanja u ekran, još i sitne petlje... ne ide nikako.
 A i šivenje daje rezultate odmah. Što mi je u nekim trenucima važno. Da vidim šta sam uradila i naravno da odmah obučem. Šila sam letnje haljine po japanskim krojevima. To znači da su velike, komotne i krajnje jednostavne. Ništa spektakularno, ali u njima sam provela celo leto. Nemam ni jednu fotografiju, a i letnju garderobu sam već odložila na najviše police u garderoberu. Znači, ostajete uskraćeni do sledećeg leta;)))
Ovo je pletenina od marta meseca do juče, započeta i urađena:
Džemper rađen od ostataka St. George vunice (koju btw. imam već više ni sama ne znam koliko vremena, a nikako da je potrošim, a ne mogu ni da je se tako lako rešim;)):


Bolje stoji nego što ovako izgleda, sav se jadnik iskrivio... Ovde je mustra!
Mislila sam da nikada neću plesti čipkaste, ženstvene modele, ali i to se menja. Taman za letnje večeri:



Čak su i perlice tu:


Koga zanima, svi detalji su ovde.
Naravno, posle ovakve marame gde sam morala da budem skoncentrisana dvesta posto, morala sam da počnem da radim nešto što odmara mozak. I za to je poslužila ova marama. Dovoljno vesela, a nije zahtevna.


Eto, tu bi otprilike bile moje pletačke novosti...
Do sledećeg čitanja, uskoro nadam se!

13.3.14

Još jedna suknja

Otvorio mi se apetit. Za suknje.
A tek kad sam videla ovaj post, znala sam da ću sašiti još jednu suknju. Štepalica me je opet prosvetlela. Nisam ni pomislila da se kroj postave može iskoristi za suknju. I to baš za onakvu kakvu sam želela. Pošto sam se izvežbala na onoj težoj i komplikovanijoj ova mi je bila "mačiji kašalj". A i skriveni cipzar sam uvežbala. Hvala Snežo! (Sneža je moja drugarica i drži kurs šivenja u Novom Sadu i uvek ima beskrajno puno strpljenja sa mnom, toplo preporučujem.)


Materijal je pamuk, nešto čvršći predviđen za mebl štof. I širina mu je 2.80 m. Kupila sam ga, misleći da ću sašiti jednu veliku letnju torbu (i hoću, pošto mi ga je ostalo dovoljno), al' mi se suknja prvo prikazala;)))
E, sad kad ovo napišem, znam da ćete mi se smejati al' svejedno. Suknju sam sašila sa postavom, jer ne znam kako ide bez postave, tj. ne znam  da obradim pojas i šta sa čim ušivam, prišivam i spajam. (bilo me sramota da Snežu maltretiram, al' nikad nije kasno!) Mlada sam, naučiću, ima dana...


Kako god, kroj za "Zlata" suknju je multipraktičan i vredi svake pare. 3 varijacije suknje + postava koja je isto suknja, iiihaaaj, ku'ćeš više:)))!?
Sad je moje sviđanje još veće...
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...