Agonija se nastavlja...

Jeste, živa sam! Nema me dugo, ali sve vaše blogove čitam i komentarišem. Verovale ili ne, još uvek radovi na kući, oko kuće i u kući traju. Posao za koji je predvidjeno da traje tri do četiri nedelje tegli se još uvek, a ja sam tako smorena:(! A sve je počelo još 5. maja. Svega mi je dosta, hoću život da vratim na normalu, a sve me nešto podseća na Gustava.



Na moru sam baterije napunila, odmorila sam se, ali sad bih mogla opet. Počela sam da pletem "navaho", lepo ide, mustra se lako pamti, a posebno mi se dopadaju boje. Naravno od kada sam se vratila ni jednu jedinu petlju nisam isplela.



U pauzama spremanja, čišćenja, krečenja sašila sam sebi haljinu. Nazvala sam je "haljina iz snova". Ovo je nešto što sam oduvek želela da imam. Sad kad sam videla kako se lako radi, sašiću je u nekoliko boja i dezena. Može da se nosi kao haljina, sa pantalonama, helankama ili već u zavisnosti od inspiracije. Lepa, komotna, a ne ličim na trudnicu, bar mislim:)!



U naletu inspiracije maloj Indijanki sam naslikala zidove. Sa sve mačkom, jer šta bi mi bez mačke? Ona zbiljska je u dvorištu, a ova ima prava da bude i u kući.

Nacrtala sam i drvo, ali moje fotografsko umeće je loše pa ne umem da ga uslikam celog. Ovo je samo krošnja, pardon deo krošnje.


I da, od Lenke sam dobila nagradu. Hvala puno!
Eto, to su moje novosti. Sa nadom da će agoniji doći kraj, pozdravljam vas sve!

Pripreme i planovi

Konačno se i vreme za put približilo i kao svaki pravi štreber moram da imam plan šta ću da pletem i šta ću da čitam. Odlučila sam se i za jedno i za drugo.
Za pletenje:

Projekat je malo ambiciozniji, ali nije toliko zahtevan. Prvih dvadesetak redova će biti sasvim u redu za desetak morskih dana. Moći ću da zjakam, pričam i pletem, a da se ne zabunim gde sam stala i da brojim sve ispočetka. Jedan red ima 273 petlje, plete se u krug i naravno na kraju se raseče, pa se dobiju ove slatke rese. Redova ima 415, što je ukupno 113295 petlji. Magija brojeva:)! Vunicu sam kupila, jer jednostavno nisam izdržala kad sam videla boje. Malo ih je manje nego u originalu, ali ove su mi baš čučnule.

Pripremu, tj. početni red ću uraditi kod kuće u miru i tišini da ne bih brojala sto puta:)!
Za čitanje:
Stig Lašon - Muškarci koji mrze žene i nekoliko nepročitanih "Nacionalnih geografija". Po knjizi je snimljen i film, ali njega ću ostaviti za kraj.
U medjuvremenu sam isplela jednu tuniku i jedan džemperak. Tuniku trenutno blokiram, a džemperak treba da spojim, tako da će fotke gotovih radova malo pričekati.