Konačno je sve krenulo svojim tokom. Dugo toplo leto puno lenčarenja i štrajka, da, da, dobro ste pročitali, štrajka - je završeno. Elem, štrajkovala sam u kuhinji:))) Klinici su to jedva dočekali, da i oni nekad imaju sendviče za ručak, a i sto nisu morali da postavljaju. Bili su poštedjeni i onog mog "ruuuuučak" iz sve snage. Kakva radost:))! No, počela je škola i sve polako ulazi u svakodnevnu kolotečinu, dovodimo se u red, ranije ležemo i ustajemo, ručak se redovno kuva, oni postavljaju sto, sobe se spremaju... Ma, k'o veliki smo, šta da vam pričam. Iako sam celo leto bila kod kuće, osim onih par dana na moru, tako mi je bilo lepo. Radila sam ono što sam htela, kako sam htela, ma baš sam uživala. Oslikavala sam stolice, plela, čitala, tumbala malo po kući... Nisam fotografisala, nekako sam se ulenjila, pa sam čekala veliku Indijanku da ona to obavi. Skoro sve stolice su oslikane, pa će narednih dana biti i fotografije, a do tada malo pletenja.
Nesudjeni šal se pretvorio u štraftasti džemper i vrlo sam zadovoljna kako izgleda. Detalji
ovde.
Onaj
"zlosrećni" morski projekat je okončan još davno, samo nisam smogla snage da se fotografišem po onoj vrućini.
U zimskim danima će lepo da čuva krsta... Baš sam k'o babuskera, al' stvarno će biti tako. Topao i dovoljno dug...
