Hvala O. što me je prosvetlila, pa sada kad god mi je potrebno da mozak stavim u stanje mirovanja, ja pletem ovu maramu. Do sada sam ih isplela dve, ali se na tome neće završiti. Ova plavo zelena je poklonjena, a žutu sam, naravno, zadržala za sebe.
20.2.12
Pletene marame
Hvala O. što me je prosvetlila, pa sada kad god mi je potrebno da mozak stavim u stanje mirovanja, ja pletem ovu maramu. Do sada sam ih isplela dve, ali se na tome neće završiti. Ova plavo zelena je poklonjena, a žutu sam, naravno, zadržala za sebe.
16.2.12
Varijacije
8.2.12
Od viška glava boli
Po meni, krajnji je trenutak da se pitaš koliko zapravo želiš raditi s vunom koja već 15 godina čeka da ju primiš u ruke? Ako u 15 godina nisi našla što napraviti od tog prediva i ništa te nije dovoljno motiviralo da ga potrošiš onda je najsretnije rješenje da jednostavno to predivo prodaš. Prije nego se odlučiš prodavati, pokušaj razmisliti što bi zapravo željela plesti? Kome želiš plesti? Sebi, djeci, mužu? Hoće li to biti odjeća ili prekrivači? Klupko ili dva koje ti se jako dopada nije dovoljno za ništa veliko, ali dovoljno je za rukavice ili kapu, odaberi model i odmah upari s predivom i stavi na stranu. Nakon odluke što te zapravo najviše veseli plesti, kreni objektivno gledati predivo koje posjeduješ i vidi koje ti odgovara za kombiniranje s postojećom garderobom, pokušaj svakom predivu dodijeliti barem okvirno neku namjenu. Sve prediva koja te ne inspiriraju više, za koje ne znaš što bi s njim ponudi na prodaju.
Ostavi si dovoljno prediva samo za dva do tri veća projekta i nekoliko manjih, ostalo prodaj! Nema niti teoretske šanse da opleteš sve što posjeduješ, a svakodnevno na tržište izlaze nova prediva s kombinacijom vlakana kakvih prije 15 godina nismo mogle ni sanjati. I na kraju, uvedi si pravilo da kupuješ tek kada nešto dovršiš do kraja, nemoj se voditi trenutačnim impulsom, ionako će sutra na tržište izbaciti nešto još ljepše, zanimljivije …. just my 2 cents :-)
O tome neprestano razmišljam, duboko sam svesna koliko je u pravu, ali ne mogu još ništa da uradim. Koči me još jedna stvar: višak prostora. Da, dobro ste pročitali, višak prostora. Ono je uredno poslagano, nikome ne smeta, čak mi ništa ne stoji na tavanu. Uzrečica mog oca: "Nek' stoji, 'leba ne traži." I ja se sad patim:))To što se tiče prediva.
A razmišljala sam i o eliminaciji knjiga. Baš surovo zvuči, ali tako je. Da mi je to neko pre samo dve godine rekao, rekla bih mu da je lud, ali danas ne. Šta će mi sve te knjige? Naravno zadržala bih enciklopedije, rečnike, poeziju, neka kapitalna dela, a ostalo... O tome sam pričala pre neki dan sa mužem. Čovek nije mogao da veruje šta sam rekla. Začudjeno me je pogledano i rekao: "Ne dolazi u obzir! Praviš biblioteku skoro 30 godina, a sada bi da je rešiš, ne budi blesava!" I ja šta ću, slegnem ramenima i u sebi pomislim, u pravu je sigurno:) A kad smo već kod knjiga dugo tražim knjigu Mak Dizdara "Kameni spavač" i ne mogu da je pronadjem. Nekada davno sam je nekome pozajmila i nestala je bez traga. Kad je se jako zaželim uzmem iz biblioteke, ali bih volela da je imam. Ne mogu poeziju da čitam na kompjuteru. Ako je neko raspoložen da proda, nek se javi!
E, baš sam se raspisala, a povod za sve ovo je prozaičan. Garnitura za sedenje u dnevnoj sobi je otišla na presvlačenje, pa sam imala nezaklonjen pogled na policu sa knjigama...