Tunika

Pre nekoliko dana sam počela da pletem ovu tuniku i relativno brzo sam posao i privela kraju. Na početku sam mislila da će tunika biti za Unu (što je na kraju zaista tako ispalo), ali kada sam bila negde na sredini ukapirala sam da je tunika ogromna čak i za mene. Pošto je sastav 100% vuna, rešila sam da je filcujem (operem na 40 stepeni i stavim u mašinu za sušenje). Tako sam dobila pravu veličinu, ali da ne bude dosadna, jednobojna i ravna, morala sam da dodam po koji cvetak.



Šema je ovde.

165

Da, konačno sam uradila svih 165 kvadrata za pokrivač, tj. ćebence. Poslednjih dvadesetak sam teglila čitav mesec, ali sam ipak privela kraju. Još "samo" da spojim i gotovo.




Ovu fotografiju sam jedva napravila. Tri puta mi je ova gomila padala, pa sam na kraju ipak morala da naslonim na stub. Ej, 165 komada nije mala stvar:)! Skoro pa sam zaboravila da napišem: svaki kvadrat je različit, znači nema dva ista!

Još jedna sličica

Baš me nešto uhvatilo da pravim sličice od krpica. Ne znam kako se to zove da li pačvork ili nekako drugačije, ali mi je mnogo zanimljivo. I smiruje živce što je najvažnije. Ovu sliku sam napravila drugarici za novi poslovni početak.


Za vreme dok sam radila, moj sin je sa velikim zanimanjem (što me je posebno začudilo i obradovalo), čitao knjigu. Naime, kažnjen je (pedagoška mera, nema kompjutera i tv, pa od muke mora nešto da radi) i sad čita knjigu punom parom. Dala sam mu knjigu iz mog detinjstva koju sam dobila za 11. rodjendan. Dopada mu se mnogo više od Hari Potera, ne znam da li zbog broja strana ili mu je stvarno zanimljiva. (Možda je čuo i moje ne baš pozitivno mišljenje o Hariju, pa navija vodu na moju vodenicu.... uvlakački:)!)


Mi smo je kao deca voleli, a sećam se i filma. Pokušaću da ga nabavim.

Zimske pripreme

Ovog puta sam odlučila da budem mrav, a ne cvrčak. Elem, počela sam da pletem kape, već nekoliko šalova je gotovo što se dalo videti u prethodnim postovima i spremna sam za zimu. Ne moram grozničavo da pletem kad se temperatura približi nuli, biću skroz opuštena:)! Doduše, ove dve kapice su poklon jednoj maloj palvookoj devojčici, ali i dalje sam u tom fazonu...

Mustra za ovu kapicu je ovde.

U pauzi pletenja i heklanja i poprilično zapostavljenog tkanja, uradila sam ovo:


Uputstvo je ovde. Na početku sam zaista mislila da će mi ovo poslužiti kao mesto gde će moja mala Indijanka da čuva šnale i da u svakom momentu zna gde se nalaze, ali sam posle shvatila dato ne bi preživelo više od desetak skidanja šnalica i da će ovo biti samo još jedna dekoracija i skupljač prašine. Ali šta da radim kad volim!

Ko čeka...

taj dočeka. Zahvaljujući dragoj Romantales dobila sam stranicu koja mi je nedostajala i sad mogu da nastavim da radim dalje. A u medjuvremenu sam se odmarala radeći ravno, jednobojno i bez gledanja u šemu. Isplela sam tri marame.


Jedan "multipraktik" šal. Rekla bih da je praktičan, može da se nosi i kad nije tako hladno, a bogami i kad zazimi. Uostalom, vreme će pokazati. Dopada mi se kako stoji, brzo se radi i baš sam zadovoljna.

A može i ovako:



Pre desetak dana sam sašila velikom detetu haljinu. Ekološka svest je proradila pa sam reciklirala stare majice. Malo sam zakasnila, ali biće dobro i za sledeću godinu.


Imam još nekoliko malih radova, ali o tome u sledećem postu. Da ostane nešto i za kasnije...

Pomoć!!!

E, lepo mi dodje da sama sebe ugrizem za d...! Elem, šemu za džemper koji sam počela da pletem (fotografija je u prošlom postu) sam našla na internetu, tačnije sa pikase sam skinula tih par stranica iz novina koje su me zanimale. Pre nego što sam počela da ga radim uredno sam pročitala uputstvo, gledajući da mi sve bude jasno, da rastumačim šemu, i naravno sve je bilo ok. Završila sam ledja (uvek počinjem od ledja, da udjem u štos, da procenim količinu prediva, kombinaciju boja i sl.), uvukla sam sve konce, kao da mi bude lepše i urednije, i krenula na prednjicu. Kad ono medjutim... fali mi jedna stranica. Mislim se ja, sigurno sam zaboravila da je odštampam, ali... stranice br. 91 nema! Tu već poludim, ali šta je tu je, kupiću šemu, sad kad sam počela neću da ga ostavim, no ispostavi se da ni to ne mogu, iz ne znam kojih razloga! No, da skratim priču, potrebna mi je stranica 91. iz časopisa "Interweave knits", summer 2008. Ako neko slučajno ima ovaj časopis, a želi da mi ustupi šemu, bila bih mu zahvalna do groba:)! To je ovaj džemper:




Autumn asters cardigan
by Michele Rose Orne


Naravoučenije: mani se Tanja pirata!

U medjuvremenu pletem šal na najdebljim iglama koje imam. Malo ih je nezgodno držati, ali ide nekako. Vunica je St.George, idila 12, 80%akril, 20%vuna, dve niti.


Polako počinjem pripreme za zimu. Rešila sam i da ispletem nešto jednobojno i jednostavno, da mi mozak bude malo na odmoru i da ništa ne moram da računam. U igri je nekoliko stvarčica, ali još ne mogu da se odlučim. Pozdrav, Tanja

Posle duže pauze

Ne mogu reći da sam radila bog zna šta, ali evo malih novosti. Uhvatila me neka neopisiva lenjost i nadam se da će brzo proći. Možda je do vremena, ne podnosim vrućinu, ili je jednostavno faza koja mora da prodje.
Danas sam nabrzaka napravila ovaj stolnjak, ili nadstolnjak ni sama ne znam. Pre nego što ću otići na odmor na buvljaku sam kupila haljinu, tačnije, deo austrijske narodne nošnje. Naravno, ni u ludilu je ne bih nosila, ali bila je sašivena od fantasičnog lana sa prelepim dugimićima, koje sam sačuvala, a lan sam polako počela da "rabim". Našila sam šustiklu (kakva divna reč, znači: heklani ili vezeni podmetač za vazu ili kakav drugi ukrasni predmet na stolu ili vitrini), koju sam, opet kupila u second hand prodavnici, i to šest komada za cirka 1 evro. Drugu šustiklu sam okačila na grančicu, na kojoj pak vise školjkice sa Severnog mora. Velike školjke su iz Crne Gore, a svećice iz kineske radnje. Dakle, ovo je jedna internacionalna postavka:)!

Pre nekoliko nedelja na jednom stranom blogu sam videla ovu ideju. Obična pamučna majica se iseče na trake i nosi se kao ogrlica ili "neck warmer" ako je majica malo manja. Vrlo jednostavno, pa mislim da ću majice namenjene brisanju prašine promeniti namenu.


Pre dva dana sam počela ovaj šareni džemper. Već dugo nisam ništa plela, pa moram malo, tek da ostanem u formi.


Još "samo" da isheklam pedesetak kvadratića i moje ćebence za popodnevnu dremku će biti gotovo. Nadam se do jeseni, kada će i biti najpotrebnije. Toliko, pozdrav
Tanja

Još uvek kod kuće

Nisam otputovala na more. Sedim, čekam i heklam i kao paor gledam u nebo neće li se vreme prolepšati. Svako jutro prvo pogledam vremensku prognozu, a ono sve gore i gore. I užasno sam razočarana, rekla bih više od dece, što se već ne kupam. Već sam se dva puta ošišala, dva puta oprala kompletan veš, kao kad se vratim da nema puno da se pere, pedikir isto dva puta, ma strašno. I u svakom momentu sam spremna da krenem. A, da, i knjige spremne za more sam počela da čitam... I kile sam dovela na prihvatljivu meru, tj. taman toliko da mogu da udjem u kupaći, da ne kupujem novi. Naheklala sam i pedesetak kvadratića od potrebnih 150. U svakom slučaju, mislim da ćemo ove nedelje otputovati, ma kakvo vreme bilo. Montenegro zove mene...

Prvi susret sa virtuelnom drugaricom

Danas sam se upoznala sa Mishom. U stvari, imam utisak kao da se znamo ceo život i da je ovo današnje upoznavanje bilo samo jedna formalnost. Čovek se lepo oseća kada upozna nekoga sa sličnim interesovanjima i pogledima na svet. Mi smo se tako ispričale, smejale i uživale, baš mi je ulepšala današnji dan. Kroz priču smo došle do zajedničkih poznanika, što će reći da je svet stvarno jedno veliko globalno selo. Moram da priznam da sam malo imala tremu, ali sam odmah shvatila da je to bilo bez razloga. Naravno, pokazala mi je neke cake u heklanju, objasnila mi je kako da čitam šeme i poklonila mi je ovaj divni obeleživač, tj. lizezu.


Odmah ću ga staviti u knjigu koju sada čitam. Naravno, dogovorile smo se da se vidimo ponovo čim se vratim sa godišnjeg. Štreberski ću da heklam ne samo kvadrate, već i nešto sa mustrom, pa da mogu da se pohvalim:)! Biće učiteljica zadovoljna! Do sledećeg puta, pozdrav
Tanja

Juuuupiii!

Uspela sam. Ovo je moje prvo "pravo heklano delo"! Juče sam celo popodne pokušavala da napravim ovaj kvadrat, što bi Englezi rekli "granny square" i na kraju sam uspela. Uz pomoć: knjige "Kačkanje", video uputstva, uputsva sa sajta Lion Brand. Heklaj, paraj i tako u nedogled. Nikako nisam mogla da napravim kvadrat, samo krug, pa dok nisam ukapirala...Da sam htela krug, ne bih uspela, sigurno:)! Eh, da sam imala učiteljicu, to bi sve garantovano brže išlo, ali šta je tu je. (Misho, hoćeš mi stvarno biti učiteljica? Vidiš da sam baš uporna i da ne odustajem tako lako!? Samo da savladam čitanje mustri i gde iglu da ubodem. Štreber, kažem ti:)!) Sad sam mirna i zbog još jedne stvari. Znam šta ću raditi na moru. Knjige sam spremila, ideja za ručni rad je uobličena, još samo deca da se raspuste, da vreme bude lepo i eto nas na moru! Jedva čekam!