Post card swap 2011

Prvi put sam se prijavila da učestvujem u jednoj razmeni iliti "swap"-u. Verovatno zato što me je podsetila na detinjstvo i na ono famozno "volim sve što vole mladi"... Nekada sam se dopisivala i slala razglednice i čestitke, a sada ne pamtim kada sam to poslednji put uradila. I kada odem na odmor kažem sebi: "E, sada ćeš da pošalješ razlglednicu, ovaj put obavezno!" Naravno od toga ne bude ništa, bude me sramota što to ne uradim, ali jednostavno je to jače od mene. I svaki put obećam sebi da ću se bolje organizovati, al' ne ide mi od ruke:) Drugarice moja iz belog sveta, znaš koliko mislim na tebe i tvoju organizovanost, i svaki put kada vidim čestitku i razglednicu beskrajno se obradujem i postidim...

Swap je organizovala iHanna i koliko vidim baš puno sveta se prijavilo. Šaljemo ručno pravljene razglednice u razne krajeve sveta, a mene je zapala Amerika, Kanada, Španija i Švedska. Pošto čisto sumnjam da će primaoci mojih razglednica da vide moj blog i moje razlglednice ovde ih pokazujem onako sve zajedno, a svaku pojedinačno možete da vidite ovde.

Tri na jedan

Ovim sam htela da kažem da radim tri stvari odjednom. Lepo polako, tempom koji meni odgovara, pokušavajući da ignorišem onaj deo racionalnog u meni koji mi govori da bi bilo bolje da radim jednu po jednu stvar, da ne započinjem ništa novo, dok prethodno ne završim... Onda se mislim: pa ja to radim iz zadovoljstva, zato što volim, pa to znači da ću da radim na način koji volim i kako mi odgovara. Izgleda da se ja svadjam sa sobom:))!

Elem, započela sam šal, koji je beskrajno interesantno raditi. Pletem, seckam, menjam boje, mustre, igle. Divota! Podseća na tetris ili puzzle. Za ovu sezonu sam zakasnila, ali za jesen/zimu 2011/ 2012 će taman da čučne.

Indijankin prsluk/ haljinica će biti gotov brzo, cenim za jedno desetak dana, taman da je obradujem kad se vrati sa ekskurzije.

A ono divno nebesko plavo je još jedan "februarac" za drugaricu. Mnogo joj se dopalo kada ga je videla na meni i brže bolje je kupila vunicu i ja sam već počela da ga radim. Na njega sam se poslednjih nekoliko dana fokusirala, tako da mislim da će i on brzo biti gotov. Oduševeljena sam time što nema spajanja, računanja, samo pleteš... pa dokle stigneš:)!

A vi, kako je kod vas? Je l' započinjete nekoliko stvari odjednom pa se zbog toga grizete ili ne?

Ko o čemu, ja o Sent Džordžu

Već neko vreme skupljam St. George vunicu pod imenom "Tina". Imaju oni nekoliko "Tina" kao npr. "Tina 22", "Tina superwash", "Tina WV". Razlika je mala, "Tina 22" je mešavina 65% akril i 35% vuna, a preostale dve "Tine" su vuna 100%. Razlog ove moje kolekcionarske strasti je želja da ispletem šal za koji je potrebno ni manje ni više nego 46 boja, a ja sam sakupila više od 30. I napravila sam farben kartu sa kojom sam za sada zadovoljna.



Od onoga što preostane praviću, a šta drugo nego prekrivač, ne bi li se štafir polako uvećavao:)!

Jedino od ove vunice sam uspela na pronadjem ovoliki broj boja istog ili sličnog prediva i to je razlog zbog kojeg volim St. George. Nije samo to razlog, ima ih više:

Dakle, St. George

- ima divne boje, a ja mnogo volim šareno

- na dohvat mi je ruke (što u kući, što prodavnice u gradu)

- cena odgovara kvalitetu

- od jedne vrste prediva ima puno nijansi (ali to istovremeno znači, da ako ne kupiš odmah sve što ti treba, sledeći put više nećeš naći istu boju, iako je na dekleraciji stoji isto, što se u mom slučaju pokazalo kao vrlina, a ne mana)

- većina mojih zaliha je baš njihova

Naravno, St. George ima i mana, ali o tome drugi put...

Trenutno mi je na iglama prsluk-haljinica za malu Indijanku (opet St. George, ali ovog puta je u pitanju pamuk). Prva polovina je gotova, nadam se da ću nastaviti istim tempom...

I da se pohvalim, stiglo mi je od Raki.

Februar

U februaru započela, radila i završila "february lady sweater", džemprerak koji mi je već dugo privlačio, a sada sam ga i uradila. Posle prekrivača zaželela sam se nečeg jednostavnog i jednobojnog pa mi je ovo došlo k'o kec na jedanaest, taman za proleće. Veliki plus je bio i to što ne mora da se spaja, sve se radi u jednom cugu. Jest' da sam malo, malo pravila greške, četiri reda ispletem, pa dva oparam, ali posle sam ignorisala, pa ko hoće da se zadubi, možda i pronadje koju grešku... Rukavi su za nijansu kraći nego što sam želela, ali nisam imala više vunice:(!

Vraćam se u formu i ponovo započinjem šareno pletivo za malu Indijanku, da i ona dobije nešto što nije kapa.

Navajo ili navaho

Prekrivač je gotov. Da li definitivno ili ne, odlučuje moja dobra volja. Naime, po receptu (što bi rekla Sandrella), da ne kažem šemi, još bih morala da ga i vezem, ali meni se jako dopada ovako kako izgleda. A možda i da ga postavim? Mota mi se po glavi, ali ima dana više neg' kobasica:)! Videću!

Ako se pitate zašto je naslov "Navajo ili navaho" to je zbog toga što se sad u kući rvemo oko toga da li se kaže Navaho Indijanci, ili Navajo Indijanci. Solomonsko rešenje je da može i jedno i drugo, jer je u doba našeg detinjstva ja sam govorila navaho, a Poglavica navajo. Sad skoro otkrih na wikipediji da je Tina Tarner Navaho Indijanka. A sve to i nije tako važno jer Poglavica kaže da to nimalo ne liči na navaho ćebe već na ćebe koje je doneo Memedović sa Kavkaza! (ni nalik:))

Elem, da ja predjem na konkretne podatke: ćebe nisam blokirala, već sam ga odnela na hemijsko čišćenje (cena 100 dinara tj. 1 evro) gde su ga lepo ispeglali, tako da sad izgleda boli glava. A i ja sam skinula brigu sa vrata kako da to uradim, jer je zaista veliko, dimenzije su mu 200 x 140.

ovako izgleda sa naličja

Još me muči samo jedna stvar, gde da ga stavim da se vidi, a da mu niko ništa ne može:)? Mislim na cigarete, sedenje, slučajno izvlačenje niti... Slatke muke, u svakom slučaju. Još mi preostaje da nabavim jedan sanduk, pa da počnem da slažem stvari za štafir. Inače, svekrva me je pitala da li ću sada još dva ista da napravim, pa kad sam je pogledala, odmah je shvatila. Ko veli, svima isto:)!

Svašta se radi...

Ovih dana samo nešto crtkam.

Obožavam kućice...

akril na platnu, dimenzije 40 x 20

I pletem, param, pletem i ne predajem se. Posle dužeg vremena pletem džemper sa mustrom, mislim nema boja, samo mustra. Ali izgleda da nisam dovoljno skoncentrisana, pa četiri reda ispletem, dva oparam, pa opet ispočetka...

Danas sam dobila od drugarice na poklon igle za pletenje. Hvala Ančice! Igle su stare, još iz nekadašnjeg DDR-a, naravno sve su upotrebljive, ali sam prvi put videla okrugle igle za pletenje koje kao gajtan imaju tanku, tanku sajlu. Još uvek sam u čudu i moram što pre da probam da pletem sa njima. Prosto mi je neverovatno da to može.
A ako ne, naći će svrhu, npr. otpušavanje lavaboa ili sudopere:))!

Mojih šest kvadrata

Ovako izgleda mojih šest kvadrata. Razboj sam razmontirala i odnela na tavan da čeka neka bolja vremena tj. inspiraciju. I tako sam dobila ovaj divan slobodan prostor mog dela sobe koju nazivamo "radionica". Drugi deo pripada Velikom Poglavici i priručnoj kancelariji (njega nisam fotografisala).

Kako sam dobila više prostora morala sam da ga oplemenim i jednim pisaćim stolom na kome ću konačno moći da pišem i crtkam, a da ne moram da rasklanjam za sobom. U početku sam mislila da stavim i "lazy bag", ali onda sam zaključila da je malo teže ustajati iz dotične, pa sam se opredelila za ovu fotelju. Ona je ionako bila na tavanu jer su je Indijanci eliminisali baš zbog lejzi bega.


Naravno, ovakvo spremanje ne može da bude samo površno, pa je palo i jedno raščićavanje zaliha prediva. Stvarno ga imam i suviše. Jednog malog dela sam se rešila i to po principu "brigo moja predji na drugoga":))!

Tu je i pletačka stručna literatura, a u desnom delu su "Burde".


A ono što lepo izgleda i čega imam više od tri klupčeta još uvek stoji na policama, samo sam ga malo lepše presložila. I tu me čeka veliki zadatak, za koji se Heklica velikodušno ponudila da mi pomogne, a to je da odredim koje će predivo za šta da se koristi. To mi nije ni palo na pamet da uradim, jer sam to oduvek radila nekako stihijski. Ovako, kad se napravi raspored i toga se pridržavaš, nešto i uradiš. U stvari, kad sam tkala bilo mi je važno da od jedne boje imam više vrsta vunice, konca, čega kod. Sad su se stvari malo promenile, ali repove vučem:)!

Ova šarena klupčad ispod "Burdi" već imaju namenu. Šal i ćebe od jedne od vune, a ispod od pamučnog konca će mala Indijanka da dobije novi "outfit". U dogledno vreme...

Na suprotom zidu je "papirologija" i "mašinerija".

Čak me i muž obradovao zvučnicima za "lop top" kako ga iz zezanja zovemo, tako da sada nemam tranzistorski zvuk, koji mi beskrajno ide na živce, pa ću moći i u muzici zbiljski da uživam.

detalj

A ovako je izgledao deo razmontiranog razboja, koji sad spava svoj zimski san:

srce razboja

Kapsula

Danas sam konačno ćebe skinula sa igala.

Indijanka sa drugaricom je izigravala "punjenje".


Naravno, još uvek ne mogu da kažem da je kraj blizu ali na dobrom sam putu:)!
Da bi od kapsule postalo ćebe prvo sam morala da osiguram ivice. Dugo sam se mislila da li da to uradim ili ne, ali je tako ipak sigurnije. Rizik od paranja je u ovom slučaju nepostojeći, a konac se svakako ne vidi.

Sledeći korak:

A za naredne dane ostavljam rese. Počela sam da se predomišljam da li po njemu da vezem ili ne. Nisam više sigurna, ali ostaviću odluku da prenoći (možda i nekoliko noći), kad god rešim da to uradim, neće biti kasno.

Mogu samo još da dodam da je ovo i bukvalno moj najteži pletački rad. Isplela sam oko 1,6 kg vune ili 3520 metara (što mi i ne deluje jako puno).

Veliko spremanje

Pošto sam već rešila da napravim veliko spremanje u životu, krenula sam od sebe (dijeta i kosa), pa preko kompjutera, a kako stvari stoje spremanje će zahvatiti i moju radionicu. Dijeta lepo napreduje, za sada odolevam iskušenjima i to je rezultiralo da imam 2,5 kg manje za nedelju dana. Znam da je to početak i da je na početku uvek lako izgubiti kile, ali nekako sam ušla u štos i ne pada mi teško. Moram malo i navike da promenim.

Već danima "spremam" kompjuter. Konačno sam ukapirala kako se koristi Google reader, pa dok sam sve silne bookmark-ove organizovala, potrajalo je neko vreme, ali trud se definitivno isplatio. Nisam plavuša, al' sam Bosanka:))! Još samo da malo sredim i moje foldere i fotografije. Stalno se pitam kako smo živeli bez digitalnih aparata:)!? Imam more fotografija, za koje sam sigurna da su užasne i da ih neću nikad napraviti ali ih čuvam. Stvarno ne znam zašto, ali moram da budem manje sentimentalna i da ih pobacam i da oslobodim mesto u kompu. Idem u dobrom pravcu, ali i ovo zahteva vreme...

Posle skoro godinu dana sam rešila nešto i da tkam. Kako se pokazalo imam dve leve ruke, u stvari pauza je bila jako duga, čovek prosto izgubi rutinu. Sve što sam mogla da zabrljam, ja sam zabrljala. Ali mi je trebalo malo duže da shvatim i to već kad sam postavila na razboj.


Sve sam isekla, bacila u djubre i krećem ponovo. Bez sentimentalnosti i želje da spasim što se spasti može. Možda je i moglo, ali nisam imala strpljenja i želje da potrošim tri puta više vremena, nego da sve krenem ispočetka.


I jako se mislim. Da li razboj da zapakujem i odnesem na tavan da čeka neka bolja vremena i tako napravim mesta u mom delu radionice (već sam smislila da na njegovo mesto stavim stolić i lazy bag u kome je tako udobno sedeti i da štrikam do mile volje, i ne slušam i ne gledam tv) ili da razboj i dalje gledam i čekam da mi inspiracija nadodje? Dvoumim se još uvek, a odlučiću kad završim ovo što sam započela.

I da, još samo dvadesetak redova i ćebe je gotovo! U stvari pletački deo je gotov, a onda sledi sečenje (moj klinac kaže: "kakva ti je to kapsula, to ne liči na ćebe?"), pravljenje resica i vez...

Dakle...

prvi put u životu ofarbala sam kosu. U nešto što bi trebalo da bude narandžasto. Trenutno nije, nije onako kako sam zamislila, malo liči, ali biće sledeći put. Obećala mi frizerka:)! Dakle za dve nedelje idem ponovo na tretman, a onda sledi i fotografija. Kakvo je to farbanje kose, ako se ne vidi bar s' kilometar?

Počela sam da držim dijetu. Došla sam do neverovatnih 75 kg(ne mogu da verujem da sam ovo javno obznanila) na mojih 163 cm. Sa kojom kilom više sam išla sva tri puta na porodjaj. Da sam preterala, preterala sam. Poslednjih mesec dana od Sv. Nikole, pa do juče šta sam pojela - pojela, a pojela sam puno. Sad ću da se upristojim. Cilj: do 1. maja 60 kg. Čini mi se da nije utopija. Naterala sam sebe da ovo napišem, jer posle ovoga ne mogu da se povučem, kao ništa nisam rekla i niko ne zna da sam na dijeti. Moraću i malo blog da uredim i da vodim nedeljnu evidenciju. Pa dokle stignem.