Jesen...

Torbu sam konačno završila. Sa sve pletenjem u krug, pa naravno presecanjem, za koje sam mislila da će biti tiha jeza, ali sam morala da isprobam i naravno isplatilo se. Toplo vam preporučujem da to uradite. Pre nego što ću preseći makazama i napraviti dva pravougaonika, napravila sam dva, tj. četiri šava. Jedan običan, pa zatim cik-cak, pa još jednom cik-cak, i na kraju običan. Presecanje sam uradila izmedju cik-cak šavova. Žao mi je što nisam ceo postupak fotografisala, pa da se jasno vidi, ovako malo izgleda konfuzno, ali je u stvari vrlo jednostavno. Ništa se naravno nije oparalo, niti su očice ispadale, pletivo se ponašalo kao sasvim običan materijal. Na kraju sam torbu postavila da se ne bi isteglila od tereta. Uputstvo za rad možete pronaći ovde. Još nešto moram da dodam. Ako želite da radite ovakvu torbu, nemojte da je pletete od pamučnog konca kao što sam ja radila, jer je pamuk težak sam po sebi, a torba je ionako velika i to poprilično. Posle mi je tek kliknulo, ali bilo je kasno, u stvari mrzelo me je da param, a u svojim zalihama sam taman imala sve što mi je bilo potrebno, odnosno istu vrstu prediva, sa bojama koje sam želela.

U medjuvremenu sam naišla na lepu meliranu vunu i kupila taman za jedan običan ravan prsluk sa italijanskim izrezom. Pletenje brzo napreduje jer radim sa iglama broj 10. Za hladne zimske dane, da tetki (mislim na sebe) greje krsta:)!


I tkanje je došlo na red. Ovo će biti pončo, u pravim jesenjim bojama. Toliko za ovaj put, pozdrav
Tanja