Leksikon i još ponešto

Misha mi je prosledila leksikon, pa se evo i ja upisujem!

Ime:
Tanja

Nadimak:
nemam

Da saznam da me neka cura trača:
Pomislim: za dobrim konjem se prašina diže.

Najviše komplimenata dobila sam na račun:
kreativnosti i vedrog duha

Kad se osjećam seksi odjenem:
cipele na štikle

Nikad u životu nisam:
obukla mini suknju i dokolenice

Najbolji ljubavni savjet koji sam ikad dobila:
nisam ga nikad dobila

Posljednji put sam plakala:
ne znam, retko zaplačem

Mislim da je super kad muškarac:
nije samoživ (ima li takvog?)

Totalno sam ovisna o:
jutarnjoj kafi i novinama

Lijepo je biti u vezi:
kad se volite

Znam da sam zaljubljena:
već dugi niz godina

Outfit u kojem provodim slobodno vrijeme:
nemam ga, uvek sam spremna za pokret, trenerke ne nosim

Nikad ne izlazim iz kuće bez:
ključeva

Može me instant ohladiti kod dečka:
nemam dečka, imam muža

Moja najlošija osobina:
nisam dovoljno uporna

Na sebi najviše volim:
sve

Najčudniji trač koji sam čula o sebi:
ne znam

Moja najgora navika je:
da sve radim u poslednji čas

Kad je u pitanju fizički izgled:
danas je ponedeljak i počela sam da držim dijetu

Prijateljice me stalno zadirkuju zato što:
imam višak kila (zaista ih imam)

Leksikon dalje šaljem Radici (da se malo pati:)!)

Pre dva dana sam zavšila sa pletenjem prsluka. Vunica je St. Georg, pramenko iz starih zaliha. Plela sam zajedno prednjicu i ledja i sve sam uživala što nisam morala da spajam. Spajanje pletenih delova mi užasno teško pada.


Pripremila sam i vunicu za tkanje, od koje planiram da napravim pončo.

Do sledećeg gotovog rada, pozdrav. Tanja

Da se malo pohvalim

Ovo je objavljeno prošle nedelje u "Ilustrovanoj politici". Narandžasta jakna, tj. djubretarac je mojih ruku delo. Iako ne piše čiji je rad, a i napisano je da je pleteno, a nije nego je tkano, ipak mi je drago. Ovo je prvi put da je slika nekog mog rada objavljena u novinama. Djubretarac se bolje vidi ovde .
Ovih dana sam u novosadskom listu "Dnevnik" našla na objašnjenje reči djubretarac. Britanski general Montgomeri ostao je u istoriji poznat po ratnoj veštini tokom Drugog svetskog rata, ali i po vrsti kaputa s kapuljačom koji je nosio preko uniforme, a zakopčavao se tračicama s valjkastim drvenim drugmadima. Kraća verzija "montgomerca" kod nas je došla preko Italije, a kako se takve jakne tamo zovu "giubotto" (djuboto), preimenovane su u "djubretarac" i nemaju nikakve veze sa radnicima Gradske čistoće.
Za vreme ovih dugih prazničnih dana, isplela sam i kumama kape. Bela je za skijanje, a zelena za paradu.

Zoka i Djudja

I malo plavo oko, jedna mala Tesa sada šeta kapu po Berlinu. Cvetić za cvetića.

Toliko za danas, Tanja

Predivo

Konačno polako prolazi vreme praznovanja i vraćamo se u normalu. Jednu i po noć i jedan i po dan smo bili bez grejanja, tj. gasa. Prošlo je prilično bezbolno, kuća nam se nije ohladila. Kvarcne grejalice su odradile posao. Plan za evakuaciju smo smislili i čekali. Na sreću ili ne, plan se nije ostvario, a nama je sada lepo i toplo.
Čitajući danas jedan post, na žalost nisam upamtila koji, zapitala sam se koliko imam prediva i rešila da isto izmerim. Silno sam se iznenadila. Nećete verovati, ali izmerila sam skoro 50 kg. Nisam mogla da dodjem sebi. Jeste, imam prostora da sve to smestim (u one famozne karirane kutije). Još letos sam to sortirala po bojama, ali ljudi moji, uvek mi nešto fali. Ili je to vrsta prediva ili mi za nešto zafali odredjena nijanse neke boje, ili nešto efektno kada je tkanje u pitanju. U poslednje vreme manje tkam, pa mi se količina prediva bitno ne smanjuje. Pletenje ne zahteva veće količine, doduše i moji sadašnji radovi su minijature, pa se predivo gomila. Naime, ja predivo kupujem u svako doba. Kada mi se dopadne boja, cena, sastav, kada imam inspiraciju. U žarko leto kupim debelu vunu i onda naravno čekam zimu da bih od toga nešto napravila. Kupujem bez plana i reda i ideje šta bi od toga moglo da se napravi. Zbog toga sam često ljuta na sebe, ali jednostavno ne mogu da odolim. U tih pedesetak kila, ima i vunice iz mojih studentskih dana, raznih ostataka koje sam dobijala od prijateljica, a za uzvrat sam im tkala šalove. U toj velikoj gomili ima i puno industrijskog prediva, ali sve mi je žao da ga dam, mislim se, možda će mi baš za nešto zatrebati.

Kako vi kupujete predivo?

Božić II

Kod nas praznici još uvek traju. Sada je Badnje veče i deca su otišla da korindjaju. Ove godine i najmladji Indijanac prvi put korindja. Nekoliko dana je učila pesmice i jedva je dočekala veče da ide.
Ja vrlo nespokojno dočekujem Božić. Pre nekoliko sati sam čula da su nam obustavljene isporuke gasa. Užasno je hladno, temperature su oko minus sedam, osam. Ne mogu ni da zamislim šta može da se desi, ako se ovo ne reši za dan, dva. No, još kad sam počinjala da pišem blog, rekla sam sebi da neću pisati o ružnim stvarima.
Ovih dana sam plela kape, a jedna od njih je ova koju sam plela iglama ručne izrade. Jako brzo se uradi i vrlo je topla.





Ova igla pored je igra br. 5.
Tek toliko da možete da uporedite. Rekla bih da je debljine prsta, tačnije kažiprsta. Toliko za danas.

Hristos se rodi! Tanja