Rica kičerica

Već sam obećala da ću prikazati ovogodišnje praznično šarenilo. Ima tu svega, pomešala sam babe i žabe, al' baš mi je lepo, hoću da kažem lepo se osećam.
Na ulazu mi stoji jelka koju sam napravila od žice i stavila u prefarbani ram od goblena. Posebno sam ponosna na ovu kreaciju:)!

Presvlake za stolice na gomili... Klopa se još uvek pravila pa nisam prikazala načičkan sto sa hranom. Ovo sam samo uhvatila trenutak dok gosti nisu došli.

Selo je od prošle godine, a dodatak je grad u pozadini.

A praznici bez jelke i nisu nešto!

Svuda šarenilo, svetlucanje, vesela i bezbrižna atmosfera...
Jedna stvar me samo brine. Skoro pa da ne mogu da zakopčam farmerice, a tek smo počeli...
Uživajte!

I oni su došli na red

Nekako nemam inspiracije da mojim muškarcima nešto ispletem. Potpuno su nezainteresovani za modu, a obično im nikad ništa i ne treba:)! No, ove godine Veliki Poglavica je izrazio želju za kapom, jer sam mu prethodnu nehotice isfilcala pa sad može da je okači na retrovizor. A zima stegla...

Indijanac je trenutno u rege fazonu, oduševljen je Bob Marlijem, i iskazao je želju za rasta kapom. Rečeno, učinjeno.


Sada mi na red dolazi velika Indijanka. Kad realizujem želje i pozdrave, javljam, a u medjuvremenu pripremam novogodišnje radosti...

Novogodišnje radosti

Za razliku od svih prethodnih godina, ove godine sam krenula sa novogodišnjim pripremama ranije. Napravila sam okrvirni plan šta, kada i koliko ću uraditi i za sada mi dobro ide. Sebi sam postavila zadatak da uredim kuću, nešto drugačije nego prethodnih godina, ali da pri tome koristim materijale koje već imam. Znači: na snazi je recikliranje!

Za sada ću vam pokazati malu preobuku za naslon stolice.

Materijal je od stare postaljine, ali taman se uklapa u boje koje ću koristiti. Preslvukla bih ja celu stolicu, ali me muči nedostatak istog, s obzirom da imam deset stolica. Na žalost, imam samo dve joraganske navlake ovog štraftastog materijala, a malo mora da mi ostane i za stolnjak, tj. nadstolnjak. (Zavisi od inspiracije!) Kombinovaću ga sa belim platnom, ali u tom slučaju aplikacije će biti štaftaste. Irvase je malo zamorno prišivati, sporo ide, pa sam čak u jednom momentu mislila da odustanem, ali sam se ipak naterala da to uradim na svim navlakama.

Ovih dana od drage Mare sam dobila i ovaj ceger. Fantastično mi ide uz stajling, tako da sam već počela da ga šetam do dućana:)! Naravno da je primećen:))!

Da vam predstavim

Ovo je moja drugarica lutka Beca (tepanje od bensedin):

Torzo sam napunila seckanim sundjerom, a postolje je od drške od metle, komada drveta i rama za slike. Naravno, ove drvene delove nisam sama sastavljala, moj tata mi je pomagao (muž je bio opravdano odsutan), ali završni deo crtuckanja po njima je moj. Sav potreban materijal osim sundjera, sam već imala u kući i baš sam bila zadovoljna kako je sve ispalo. Doduše torzo je malo neformast, mislim ne liči baš na mene, ali za divno čudo mere odlično pašu. (Sisići su izgleda otišli na ledja, tako mi i treba kad nosim minimajzer:)! Iako ramena izgledaju velika, to je samo varka, jer sam Beci napravila i male rukave. Bolje je bez njih, garderoba će bolje leći, ali imam vremena da popravim. U stvari najveći posao je pravljenja postolja, a sam torzo mogu i da ponovim. Pala mi je na pamet varijanta da me neko izlije u gipsu (ortoped?), al' da ne ureknem, neću da čačkam, vreme će pokazati kako će ovo funkcionisati.

detalj postolja

Eto i ja sad imam svoju lutku:)!

Vremeplov (8) i još ponešto

Ovo je moj prvi pravi ručni rad (nešto izmedju ćebeta i prostirke), koji sam radila zajedno sa mamom. Imala sam 12 godina i išla sam u peti razred osnovne škole. Tada su u modi bile tapiserije koje su se jako jednostavno radile. Naravno, mama mi je pomagala, pripremala je vunicu, obmotavala oko lenjira i sekla (te slike se i dan danas vrlo jasno sećam), a radila je i većinu "običnih" kvadrata, a ja sve ostale šarene. Još tada mi je bilo dosadno jednobojno:)!

ovako izgleda s naličja

Sjajno je poslužila svrsi kad su Indijanci bili mali i igrali se na podu.

A od juče u našoj blogosferi je i moja drugarica pletilja Kristina. Baš sam se obradovala kad sam videla da je počela da bloguje. Znamo se pola godine, mislim onako zapravo, ne samo virtuelno i družimo se na našim pletačkim susretima. Napred Kristina!!!

Na "Škrinji" sajtu za prodaju, kupovinu i razmenu vunice, štrikaćeg pribora, knjiga i ostalog vezanog za ručni rad u toku je giveaway, da ne kažem darivanje. Zvuči malo arhaično, zar ne? Posetite sajt, registrujte se i učestvujte u igri! Prvi poklončić su okrugle igle od bambusa, kojima sam ja oduševljena. Sada samo tim iglama i pletem, naravno ako imam odgovarajući broj. Polako ih prikupljam, fali mi samo nekoliko od četvorke do desetke. Toplo preporučujem, sigurno se nećete pokajati!

Lutka

Konačno ću i ja da imam lutku po svojoj meri, kad bolje razmislim, jedinu lutku koju sam u životu želela da imam. I kada sam bila dete nisam se igrala sa lutkama, nekako sam više bila "muškarača":)! Mislim igrala sam fudbal, doduše uvek sam bila na golu, (kolena su mi uvek bila modra i izgrebana, a mama mi stalno govorila: "Kako ćeš ti dete nositi haljine i suknje!?"), malo sam tabala devojčice kad nisu htele da se igraju sa mnom, obožavala sam da se kartam... I od takvog deteta ja postala žena koja non stop drži igle u rukama, šije, prava domaćica, da još pravim slatko bila bih prosto idealna ... Jedino što mi je ostalo iz tog doba je dečačka frizura:)!

Elem, da se vratim na priču. Pošto ne verujem metru, već nekom svom osećaju (koji je btw. uvek pogrešan) lutka mi je neophodna da bih mogla svoje kreacije još u nastajanju da vidim na sebi. Ono kad ih samo prislonim i pogledam se na ogledalo, ništa ne znači. Ovako ću dobiti pravu 3D projekciju.

Danas poslepodne moj dragi muž je bez po reči pristao da me obmotava. Bogami kad me stisnuo sa onim selotejpom dobih ja lepu figuru i namah mi je postalo jasno zašto su žene ranije nosile steznike. Da je lepše, lepše je, pa još i ledja moraš da držiš pravo, nema šale! Prvi deo posla smo završili, ja sam mislila da ću je napunti starim novinama, ali ne ide. Sutra idem da kupim sitan sundjer ili koflin, ako neko zna nešto drugo, molim za savet! Drška od metle je spremna, za postolje ću se snaći i kad sve bude gotovo prikazaću je u punom sjaju.

Uputsvo je ovde.

Kapa i mercedes

Kapa od reciklirane vune je gotova i izgleda ovako:

Mnogo mi se dopada oblik i smenjivanje boja, tako da razmišljam o varijanti za šal, tj. neki grejač vrata u sličnom fazonu i rukavicama. Kapu sam inače pravila za sebe, a Indijanka je samo model. (Ovog puta je bila raspoložena za fotografisanje, ljubi je majka!)

A ovo je mercedes:

Nisam znala kako da objasnim drugaricama koliko je dobra "Noro" vuna (one ne pripadaju kružoku pletilja) i zašto sam toliko srećna što sam je kupila i što sam dala silne novce (za koje sam btw. mogla da kupim desetak džempera na buvljaku), pa sam im rekla: "E, to vam je mercedes medju vunicom!" Naravno, posle toga su mi mast vadile, ali ništa nije moglo da me pomeri:)! Osmeh sa lica ne skidam i mislim šta ću od ove dve štrene da napravim. Kad smislim, javljam! Kratke igle su samo desert na ovaj mini šoping od koga ću da živim jedno duže vreme:)!

Subotnji ulov

Prelepo subotnje vreme je bio odličan izgovor za šetnju po buvljaku. Već ga neko vreme nisam pohodila jer hoću da se rešim viška svega. Garderobe, repro materijala, vunice, ma svega. No, čim sam došla shvatila sam da od uživanja neće biti ništa. Jeziva gužva, gomila robe, mesto za parkiranje sam jedva našla i već samo to je bilo dovljno da mi podigne pritisak. Ali ajd' kad sam već tamo da vidim ima li nečeg interesantnog. Čim sa ušla videla sam ovu torbu sa prelepim drškama. Naravno kupila sam je bez imalo razmišljanja, za leto će biti odlična. Već vidim kako ću je srediti. To mu dodje kao da sam kupila drške, a ne torbu. Mislila sam da će mi to biti jedini pazar i već na samom odlasku primetim ova dva džempera. Kad sam ih bolje pogledala, shvatila sam da mogu da se oparaju, znači moji su:)! Živelo recikliranje! Odmah sam ih oprala, osušila i krenula da param. Oduševljena sam promenom boja, tj. jedna boja dugo traje i sad sam na velikim mukama šta da napravim. Kapu sigurno, a da li ću šal ili trouglastu maramu još ne znam. Od šatirane vunice ću velikoj Indijanki napraviti kapu i šal, nadam se da će biti dovoljno, jer je to rolka manjih dimenzija.

I da napomenem, sve ovo je koštalo manje od 3 evra! Jeee....

Free form?

Nije baš "free form", pre će biti da je "apa drapa". Ali kako god, ovaj tzv. prsluk je šal dug tek nešto više od 2 metra i širok četrdesetak centimetara.

ovako izgleda s ledja

Kad sam počela ovo da pletem, prijateljica mi je pokazala kako mogu da ga savijem, napravim tri šava i imam prsluk. U njenu čast ovaj odevni predmet ću nazvati "Nadin šal". Može da se nosi na dva načina. (Obožavam sve što može da bude "multipraktik"!)

druga varijanta

druga varijanta - ledja

Ovaj drugi način bolje stoji onima koji imaju visinu i ne pate od viška kila.

Sledeći put ću se malo ozbiljnije pozabaviti mustrom. Mislim da može da bude vrlo interesantno.

Čas likovnog

Već treću nedelju za redom, držim "časove likovnog" deci. Klinci me vide kako nešto petljam sa bojama i stalno pitaju, da li mogu to i oni da rade, da li bih i njih naučila i tako sam krenula. Iva i njene drugarice to vrlo ozbiljno shvataju, a i ja se dobro pripremim za čas, osmislim temu, pribavim sav potrebni materijal. Zahvaljujući ovom prozoru u svet, mislim na internet, to zaista nije problem. Posebno mi se dopada kada od ničega napravimo nešto, a i klincima je to jako interesantno. Danas nam se i veliki Indijanac samovoljno pridružio, pa smo u jednom momentu i zapevali. Baš sam uživala...

Opet isto... i vremeplov (7)

Kao i u prošlom postu i ovog puta prikazujem šal, ali sada za veliku Indijanku! Naravno i šal je velik, tj. dugačak:)! Za dimenzije 13 x 145 potrebne su samo dve štrene "Spirit Glitter" od St. Georga. Nametnete 6 petlji i svaki red pravo, to je sva mudrost! Indijanka nije bila raspoložena za slikanje, namćor jedan, pa sam ja pozirala.

Još letos sam uradila "baby surprise jacket" za jednu bebicu. E onda me uhvatila lenja faza, pa je džemperak čamio i čamio u korpi za ručni rad, da bih dva šava spojila pre nekoliko dana. Ali to nije sve, nisam imala dugmiće, pa dok sam i dugmiće prišila, beba je porasla. Sad ću bebi ponovo da naštrikam još jedan džemprčić, ali ovaj put moram biti brža...

Vremeplov - tkanje...

Dva šala, vremeplov (6) i još po nešto

Ekspresno ispleteni šalovi za Indijanku Ivu i njenu drugaricu Anu. Samo da nadjem sličnu vunicu, ali običnu, pa da ispletem i kapice.

Preko vikenda sam malo razgledala zalihe, da ne kažem stash:), i utvrdila sam da imam vunice, ali uglavnom nemam dovoljno za neki ozbiljniji projekat tipa džempera, prsluka i sl. Ranije dok sam više tkala kupovala sam predivo (na kalemovima, industrijsko) i po koje klupče vunice da razbije monotoniju. Tih tako pojedinačnih klupčadi se nakupilo, sve po jedan, dva, tj. 50 do 100 gr, taman toliko da ni kapu ne mogu da napravim. Nadje se nečega i po pola kile, ali mi je to opet nedovoljno za džemper.

Pa da ne bih očajavala, rešila sam da prvi put probam "free form". Nisam sigurna da li je ovo što radim baš to, ali lepo zvuči:)! Skupila sam sve nijanse roza, ciklame i slično (uticaj ženske dece, nisam mogla da se odbranim) i krenula u avanturu. Isprobaću, pa šta bude. Prvobitni plan je bio da ovo bude prsluk, ali još ima vrmena, pa ću videti šta će od ovoga ispasti!
I za kraj, malo tkanja:

Uvijač - ali ne za sveske:)!

Pončo nije (bar ga tako ne doživljavam), džemper nije, a nije ni ogrtač, pa sam ga zato nazvala uvijač. Neindentifikovano čudo za umotavanje koje se sašije očas posla. Jest' da izgledam umotana k'o sarma, ali mi taman pokrije višak kila, flekavu košulju ispod, a opet izgleda atraktivno. Bar meni:)! U početku sam mislila da otkam ili ispletem, ali sam ipak kupila materijal (na kilo), mašinski pleten tako da je ovo stvarno ispao instant projekat!Nešto slično sam letos videla u "Zari", naravno "otmenijih" boja, da ne kažem graorasto (reč koju dugo, dugo nisam čula do pre neki dan). Na brzaka sam skicirala u sveščicu, a u nedostatku metra sam se poslužila prstima tj. merila sam u pedjljima. Pedalj - mera od vrha palca do vrha srednjeg ili malog prsta, kako ko meri. I sve to sam merila u kabini, srećom pa su kabine pristojne veličine...

Dakle, ovo su mere, u centimetrima, da ne bude zabune:)
Ako crtež nije jasan, pitajte, probaću da objasnim!

A ovo je svečana varijanta:


Bliži se vreme raznoraznih slavlja, tako da će ovo odlično da posluži, moći ću čak i dugme na pantalonama da otkopčam, a da se ne primeti:). Može da prodje, je l' da?
Malo sam se poigrala i sa rokovnicima:

Toliko od mene, uživajte!

Tkanje - vremeplov (5)

Jakna koja nije za ljutu zimu, ali je zato idealna za ovo jesenje hladinjikavo, suvo vreme. Ljubičasto ne nosim, ali ova žaketa prosto vapi za ljubičastom bojom! Moraću da se pobrinem i za to, mislim na pantalone ili farmerice, videću kako stoje stvari na tzv. "Viner placu" (za neupućene: buvljak u Novom Sadu).

Sad nešto gledam ovu fotografiju i stvarno jesen izgleda božanstveno. U stvarnosti je to malo drugačije...

Tkanje - vremeplov (4) i pletenje

Ovo je pončo koji redovno nosim i mnogo ga volim. Nekad nije baš praktičan, ali je makar topao.


Još letos kad su bili veliki radovi u kući, smirivala sam živce pletući ovaj džemper.

Najjednostavnija mustra, pirinač bod i pravo, promene boje prediva nije bilo. Još uvek mi je dosadno da pletem jednobojno, a ovo je melirano pa vadi stvar;)! Dugo mi je trebalo da se nakanim da ga spojim, ali zaista sam rešila da sve što mi stoji nedovršeno polako privodim kraju. Svaki dan po malo pa ću i tih repova da se rešim.

Zepe

Prvi put sam isplela zepe. Ne, ova prva nije za džinove, tako samo izgleda pre filcovanja. Postupak filcovanja je sledeći: prvo veš mašina, a potom mašina za sušenje. Čista slučajnost je što se zepa posle tog tretmana smanjila na veličinu taman za moju nogu. Radila sam na blef, ali je dobro ispalo. Da nije, nekom bih poklonila....


Razmišljam da dodam još neku sitnicu, nekako mi je monotono. Još malo filcanja iglom ili možda nešto da izvezem? Videću čim i sa ovom drugom obavim "tretman".

Tkanje - vremeplov (3)

Ovo je bio moj prvi tkani djubretarac. Tkan je ostataka vunice i konca, a šila ga je moja drugarica Sneža. Bio je u stanju hibernacije nekoliko godina na tavanu, čekajući malu Indijanku da naraste. Veliko dete ga je puno nosilo i već je pomalo ofucan, ali preživeće ovu sezonu. Posle mogu i da napravim jastučnice od njega, osim ako ne padnem u sentimentalno stanje i ne ostavim ga za neke buduće generacije:)!

Subota za pamćenje

Pre skoro mesec dana pao je dogovor da se ide u Zagreb. Led je probijen i Misha, Magrit, Kristina i ja smo ove subote bile u Zagrebu. Jana, Sandra, Lorna i Fridica su bile naše "domaćice". Puno smeha, opuštena atmosfera, malo šopingovanja vunice u Leo klupku, ručak, šetnja po centru i vreme je proletelo.

Puna sam utisaka i samo o tome pričam. Verovatno sam svima dosadila, ali šta je tu je, moraju da me trpe:)!

Devojke, bile ste divne i od srca vam hvala na gostoprimstvu! Jedva čekam proleće pa da se opet vidimo.

Tkanje - vremeplov (2)

Ovaj sako napravljen je pre više godina. Nisam ga pravila za sebe, nekako tada nisam imala želju da tako nešto obučem. (Sada mi je zbog toga žao, al' proš'o voz.)

Ovako je izgedalo tkanje u metraži:

Nemac

Možda ćete mi se smejati, ali jednostavno ovo moram da podelim sa vama. U poslednje vreme me sve češće posećuje onaj Nemac Alchajmer što sakriva stvari po kući:)! Ali ni to nije dovoljno, jer sam izgleda pod njegovim uticajem počela da zaboravljam i to od vrlo važnih stvari pa do sitnica. Moguće je da sam više rasejana nego obično, ali moram i tome da stanem na put. Zato ovaj preobučeni rokovnik posvećujem gospodinu Alchajmeru, tj. prinosim mu žrtvu i molim ga da me se okane! Ovako je izgledao nekad:

Pravi poslovni rokovnik, dosadnih crnih korica. Pošto ja nisam poslovna žena, već žena domaćica morala sam malo da ga ukrasim.

A ovako izgleda sada:

Još nešto sam htela da kažem, ali sam zaboravila:)! Nema veze, rokovnik je tu, pa ću zapisati.

Tkanje - vremeplov

Odavno nisam sela za razboj. U poslednje vreme okrenula sam se pletenju i šivenju. Razlog je vrlo banalan, najviše pletem, jer kad to radim ledja me najmanje bole. Noge na sto, jastuk pod ledja i udri, može i do sutra...(Počela sam da šijem mantil, ali o tom potom, u nekom drugom postu.) Danas sam, pokušavajući na napravim red u kompjuteru, naletela na fotografije mojih tkanih šalova, jakni i ostalih odevnih predmeta. Ima toga poprilično, ali sam rešila da vam ih sve pokažem, onako postupno, jedno po jedno. I počeću od početka. Ovo je prekrivač koji sam otkala na završetku kursa tkanja pre 14 godina (vreme leti i zimi i leti). Dodje mu kao neki "diplomski rad". I tada mi je pačvork bio interesantan i uvek mu se vraćam na različite načine.

Crno beli svet:

Fotografija je loša, skenirana je, ali se nadam da ćete uspeti da vidite detalje.

Sledećeg ponedeljka, opet sedam u vremeplov!

Ukapirala

Nisam plavuša, al' eto.


Famozni "tbl" iliti "through back loop" je bio višegodišnja jednačina sa dve nepoznate tokom svih mojih pletačkih godina. Do juče. Onda mi je sinulo, razbistrilo mi se i sada znam. Nisu mi pomgali svi ju tjubovi, objašnjenja, slike, sve dok nisam dobila knjigu "Pletenje", a u njoj na najjednostavniji mogući način objašnjeno kako se to zapravo radi. Knjigu, tj. pletačku bibliju pod hitno moram da kupim, pravi biser medju knjigama o ručnim radovima. Srećom Sajam knjiga će brzo, za nešto više od mesec dana.


Kristina zahvaljujem, sunce me je ogrejalo, sada konačno mogu da pletem džempere sa ranflom, a da se ne raskezeče. To mi je uvek smetalo, nekako se te prave petlje rašire, novi džemper, a kao da je već nošen. Sa "tbl" toga nema, sve stoji pravo, nema rupa. Čovek se uči dok je živ!

Svaki dan ustajem rano i u to ime:

Budite vedri i veseli, pozdrav!

Petao 2. put

posle

Petla sam ponovo uradila, tj. doradila. Onako mi je izgledao nekako nedovršen i prazan. Sutra ga kačim na zid. To je to!

pre

Kako se vama čini?