Nekada mi se desi da posle nekog ozbiljnijeg štrikaćeg poduhvata zapadnem u stanje hibernacije. Ne traje dugo, ali čisto da se zna da mi ponekad dodje. Onda se mislim šta ću da pletem, pa ne mogu da se odlučim. Ili mi fali vunice (o, da, znam da zvuči čudno, ali nemam baš onakve kakve želim, već imam samo gomilu od koje me ponekad uhvati muka, na sreću, pa brzo prodje:))) ili ne znam šta da radim, a moram da radim ili u najvećem broju slučajeva moram da imam neki lagani "mozak na pašu" projekat za štrikerska druženja! To znači da se samo štrika pravo, nema brojenja, uklapanja, može da se priča, da se jedu kolači i ogovaraju muževi:)!
E, pa u jednoj takvoj pauzi sam napravila ovaj podmetač za šolju.
I to za posebnu šolju koju sam dobila na poklon. Šolja dovoljno velika za udarnu jutarnju dozu turske kafe, za popodnevnu nesicu, a zimi kad me uhvati želja za finoćom ili se već prepijem kafe, za čaj. Naravno, da stvar bude bolja, odlično služi i kada se šolja vadi iz mikrotalasne...
A sada malo i tehnički podaci:
Pleteno od čiste vune "Alempijević", filcovano u mašini za veš na 40 stepeni (sa šarenim vešom), malo veza, jedna aplikacija u obliku srca i postava!
posle filcovanja
Na žalost, nisam izmerila dimenzije pre i posle filcanja, ali ako će nekom koristiti, radila sam iglama br. 5, 40 petlji i 38 redova! To je sav nauk.
Jao, kako je ovo slatko!!! Nemam reči, kao iz časopisa!
ReplyDeleteOdlicno se slaze uz solju :)
ReplyDeleteNe znam sta mi je lepse :) Ma, bas za pravi uzitak :)
Jako lijepo! Sviđa mi se ta vijugava linija zelenog konca, baš daje nešto posebno.
ReplyDeletepreslatko!
ReplyDeletešta drugo da kažem :)
Nisam imala predstavu kako će da izgleda kad si postavila onaj pleteni deo. Preslatko!
ReplyDeleteBas je slatko i veselo
ReplyDeleteJako lepo, uopšte ne sumnjam u tebe, jer, sve što napraviš svojim zlatnim rukama, predivno je. Cmoknem te!
ReplyDelete