8.12.13

Posle duže pauze

Baš sam se iznenadila videvši da sam poslednji post napisala još u oktobru. Vreme brzo prolazi, a da se nešto posebno događa i nisam primetila. Kad bolje razmislim za ova dva meseca sam imala raznorazne stvaralačke faze i krize. Jedna od tih je bila pletenje i paranje koje me je držalo jedno mesec dana. Šta god da sam uzela u ruke da pletem, nisam bila zadovoljna. Mustrom, bojom, radom. Šivenje je bilo isto tako očajno. Na sreću to dugo nije trajalo, ali još uvek vučem posledice, pa za sada radim samo male, brze projekte koji ne zahtevaju koncentraciju. A za opadanje koncentracije je kriva, niko drugi do  dijeta (tako moj nevenčani kaže, da su  mi sa kilama opali i silni gigabajti memorije;))! E, sad prelazim na glavnu priču.

Naime, ja sam već četiri meseca na dijeti, u stvari možda bi bilo bolje da kažem da sam promenila način ishrane. Ovo je prethodilo tome:

Jako sam se bila ugojila. To je bio proces koji je trajao jedno par godina. Mic po mic, kila po kila i ja dođoh do famoznih 78  (sa dve kile više sam se porađala sva tri puta) što je na mojih 163cm visine poprilično. Nisam bila nešto preterano uzbuđena zbog toga, čak sam dugo i mislila da više neću ni da skidam kile i da se borim sa vetrenjačama. Kompletnu garderobu koja mi je bila tesna (to su bile uglavnom pantalone) sam poklonila i rešavala sam da polako krenem sa obnavljanjem iste. No međutim, imala sam određene, ne mogu reći zdravstvene, bar ja to tako ne doživljavam,  već pre svega fizičke probleme. Svako jutro imala sam velike bolove u nogama, u stopalima naročito, bolela su me leđa, bila sam sva nekako troma i usporena. Svemu tome sam znala uzrok, ali sam ga blago ignorisala.  I onda sam se mislila i mislila šta ću i kako ću dalje. Estetika mi nije bila problem, ionako nosim garderobu koja je šljampava i velika i prekriva stomak, kukove i sve kritične delove. Onda mi je samo jednog dana sinulo: e, nećeš više, sunce li ti žarko, pa zar sa 45 godina da budeš babuskera!? Skidaj kile (al' sad ozbiljno), nema više zezanja sa raznim dijetama koje su dobre dok se drže, ali čim prestaneš vratiš se na staro. To sve naravno znam iz bogatog iskustva držanja raznoraznih dijeta počevši od meni najdažih  mesnih, pa one što se menja svaka četiri dana (proteinski, ugljeno-hidratni voćno-povrćni dan) i da ne nabrajam dalje. Imala sam ja  jedno lepo  teorijsko znanje o klopi i zdravom životu, al' ga nisam primenjivala. I rešila sam da stupim u akciju koja je podrazumevala sledeće:

- uvela sam doručak (od svoje srednje škole nisam doručkovala, tu i tamo doručak mi je bila voćka). Al' sad je onako baš doručak sa sve 'lebom, čvarcima, kulenom, sirom, mlečnim prerađevinama. Mleko svakako ne pijem (tu i tamo popijem ga sa nes kafom, ili napravim kakao). Omaknu mi se i žitarice - pravim ih po ovom receptu ovde, zaista su sjajne.

- ručak sam smanjila i jako vodim računa o tome šta sa čim jedem. Tamna prošlost je za mene kombinacija mesa i krompira, a testo i meso sam za ovih par meseci možda pojela dva, tri puta. I ono najvažnije: u tanjir sipam jednom i basta! Hleb ne jedem uz ručak.

- od pet do šest sati posle podne pojedem voće i  tu se moja klopa završava. Naravno vodim računa da je razmak između obroka najmanje tri i po do četiri sata. Sad sam uobročena kao beba;))) Između obroka ništa ne jedem. 

U početku mi je bilo užasno teško. Išla sam po kući i vikala gladna sam, gladna sam. I to je trajalo jedno mesec i po, dva.  Zatim, jedva sam se navikla da ujutru doručkujem. Nisam bila gladna. A jedva sam čekala da popijem kafu (ritual bez koga teško mogu da zamislim život. Pijem dve kafe dvnevno  i čini mi da svega mogu da se odreknem osim toga)

Slatko i grickalice sam potpuno izbacila iz ishrane. I što je divno uopšte mi ne fale. Kao dete nisam volela slatkiše (kolači i torte su mi bile fuj, a iz čokolade sam vadila samo cele lešnike, ostale vrste čokolada me se nisu ticale. To se nažalost, promenilo u srednjoj školi i trajalo je punih trideset godina bez prekida) Sada kada pravim za moje gladne tiće torte, od ono malo što okusim dok čistim mikser dobijem proliv. Nekako sam stekla utisak da možeš da budeš zavisan od šećera kao i od duvana, i što ih više jedeš više ti se jedu. Čini mi se da sam ovu zavisnost pobedila, a nije da nije bilo iskušenja. Kad si na dijeti onda te duplo više zovu u goste, stalno imaš priliku da jedeš nešto specijalno, a ti stalno moraš da odolevaš. Jer ako jednom pokleknem, ode mast u propast. Kod mene je tako.

Rezultat svega ovoga je 15 kg manje.  Čini mi se da nikada do sada nisam lakše skinula kile. Više o kilama i ne razmišljam jer sam ispunila oba cilja koja sam zacrtala. Rešila sam se svih onih babačkih tegoba i obukla sam farmerice u koje nisam mogla da proturim nogu. (Jedino sam njih čuvala kao izložbeni primerak i to zbog toga što su od materijala koji nije rastegljiv:)) Režima ishrane se i dalje pridržavam i kile idu dole, oko 700 - 800 gr nedeljno. Verovatno će sam organizam da zaustavi skidanje kad dođe na optimum. Čini mi se da će mi ovo biti životno opredeljenje.

Jedino što nisam uspela ali se jako trudim, je veća fizička aktivnost. Malo vežbam i svesna sam da to nije dovoljno. Želela bih da više šetam, ali me  toliko mrzi, da je to prosto fascinantno. Taj film u glavi još uvek ne mogu da promenim. U stvari, šetala bih ja kad bih imala cilj. A šetnja zbog šetnje ne pije vodu. Do radnje ne mogu pešaka, jer sam natovarena k'o magare, pa kad je lepo vreme idem bajkom, kad je zimoća kolima.

Kad bolje razmislim cela ova priča može da se svede na onu narodnu: "Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju!"  I naravno: umerenost! Jer da sam bila umerena ovo vam sad ne bih ne pričala...

28 comments:

  1. Svaka čast An! Još samo da si slike postavila, da te vidimo u novom, svežem izdanju! I ja se kanim da krenem sa nekom dijetom, od prošlog leta do sada sam nabacila 10ak kg... mnogo! I isto kao i ti, ne mogu da se nakanim da počnem da vežbam..

    ReplyDelete
    Replies
    1. Fotke sam skroz smetnula sa uma:))) Ispraviću, čvrsto obećavam!

      Delete
  2. uz tvoj blagoslov, rado bih procitala tvoj tekst tati i mami, koji u vreme ovih cvaraka, kavurmi, pihtija itd. su postali slabiji karakteri :))) super si! svaka cast na disciplini i onom odlucnom BASTA :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ako su slabiji karakter samo u ovo doba godine, onda to nije problem.
      Samo ti njima ovo pročitaj, al' garantovano će odmahnuti rukom, jer dok se u glavi ne slože kockice, ništa se ne može uraditi;)!

      Delete
  3. Svaka čast! Krećem tvojim stopama čim prođu ovi sarmagedoni koji nam prestoje!

    ReplyDelete
  4. Čestitam ti na upornosti.
    Ja sam za sada digla ruke od dijeta, i promene načina ishrane, previše je drugih briga, pa znam da je to unapred izgubljena bitka.
    Možda jednog dana....

    ReplyDelete
    Replies
    1. Glava u potpunosti mora da bude spremna, inače ne vredi;)!

      Delete
  5. Ja sam se jako obradovala jutros,kada sam videla na listi za čitanje novi post.Procitala sam ga uz kaficu uživajući.Jel ostalo nešto,od tog silnog paranja?

    ReplyDelete
  6. Bravo! To se zove odlučnost do ostvarenja postavljenog cilja. I sebi i drugima često govorim da je odluka za početak i pridržavanje iste, najvažnije, a tvoja priča mi je to potvrdila :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Čovek prvo sa sobom mora da se dogovori, onda sve postaje lakše!

      Delete
  7. Joj... razumem te...
    I ja tako, kao ću da izbacim hleb, ili smanjim hleb, pa onda neću jesti kasno...
    Pa kao fizička aktivnost... ALI drži me do 2 meseca...
    I onda šta ću- volim slatko, nemaš pojma :D
    NO, morala bih i ja da smanjim koju. I mene sve boli što si nabrojala...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sve znam i kod mene je tako bilo ranije...

      Delete
  8. e baš mi je drago da si se javila :)
    svaka čast na upornosti i trudi i držim fige da ostene to životno opredjeljenje.

    i ja sam odlučila da polako mijenjam neke loše navike koje sam ljetos ponovo vratila zbog emocionalnog stresa i da se vratim na ispravan put, pa si mi odlična inspiracija :)

    ReplyDelete
  9. Čestitam ti na odluci i na tome da si je sprovela.Svaka čast i dobrodošla ponovo.Ja stalno kazem 'Daj mi bože Volju da sprovedem odluku u Delo".Složile se kockice...:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jako mi se dopada to tvoje "Daj mi bože volju..."
      Usvojiću:)))

      Delete
  10. Znam kroz sta si prolazila, ja sam od aprila do sredine jula skinula 12 kg ..tako sto sam jedan dan postila ( bila na vodi)a drugog jela sta hocu.Sad posle 5 meseci postim dva puta nedeljno,imam "samo" 2 kg vise i ponosim se tome :) Samo napred tako dalje da se kg ne vrate!!! Pozdrav Z

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nekada davno sam i ja imala jedan vodeni dan i to je bio ponedeljak. Ni sama ne znam zašto sam ga ukinala, ali mislim da to uopšte nije loše!
      Nama sad predstoji jedan ozbiljan put održavanja kilaže, ali mislim da neće biti problema ako nastavimo ovako! Sapatnički ćemo se moralno ispomagati;)))

      Delete
  11. Draga Tanja, neverovatna a stvarna zeno! Cestitam! Znam kako je savladavati visak kilograma. Ili jesi ili nisi u rezimu! Ja sam sada vec dva meseca. Al gositiiii ... Ne znam zasto nama treba da bude neprijatno da odbijemo, pristojno naravno, a njima ne treba. Kad navale da nutkaju i da te ubedjuju da od jednog nece nista da ti bude. Bice! I mi smoljudi! Odlican tekst! Babceha

    ReplyDelete
    Replies
    1. Na mene su već navikli pa me više ni ne nutkaju;)))
      Ili sasvim ozbiljno kažem da imam stomačnih tegoba, pa ne smem ni mrvicu. Al' onda ne mogu da se odbranim od preporuka za čajeve (koje ne mogu da smislim...)!

      Delete
  12. Jao Tanja i na mene su se navikli ,pa me sad pitaju:Koji ti je danas dan,vodeni ili jesni?I onda nude samo vodu.A za cajeve ...u torbi imam par kesica koje za svaki slucaj nosim sa sobom da ne bi pila raznorazne trave koje ne volim:)))Meni je naj vise od svega smetalo sto su me svi pitali da li sam bolesna?:(

    ReplyDelete
  13. Sećam se i ja vremena kada sam bila ugojena i držala dijete, ali da skinem samo pet šest kila. Uvek mi je uspevalo.
    No, sada idu same dole. Ja se puno krećem, a i moj unuk me čini aktivnom, tako da sam stala na 55, ki djevojka!
    Da, skoro zaboravih kandidu. No, za sada nisam omršavila od nje, još sam na istoj kilaži, ali je užasno teško pridržavati se svega. Omakne mi se po neki slatkiš (dijet plazma i kafa sa šećerom, sa malo nemasnog mleka, mada ništa od toga ne bih smela). Briga me za kandidu, no, ako pojedem nešto sladje od plazme, odmah počnu grčevi, vrlo neprijatni. Voli slatko kandida. Ona se veseli u mom stomaku i pravi mi haos.
    Čestitam ti na istrajnosti i na skidanju kila. Divan je osećaj obući nešto što dugo nisi. Ja sam, kontra, sve svoje stvari iz doba kada sam imala 65, 66 kg, dala sestri, a ona meni njene iz perioda mršavosti.
    Inače i stopalo mi se smanjilo, tako da sam sada u cipeli 37, konfekcijski br je 38, a i brus manji za dva broja. Ne bih sad o tome koji sada nosim br.
    Puno pozdrava od Dude! :D

    ReplyDelete
  14. Imas li stranicu na fb. Ja se zovem Marija Pkavsic Kanacki. Interesuje me radionica. Ne pletem ali volim kreativne radove. Trenutno pisem knjigu, spremam materijal za dekupaz a inace radim sivenje za jednu firmu. Umetnost me interesuje.

    ReplyDelete
  15. Imas li stranicu na fb. Ja se zovem Marija Pkavsic Kanacki. Interesuje me radionica. Ne pletem ali volim kreativne radove. Trenutno pisem knjigu, spremam materijal za dekupaz a inace radim sivenje za jednu firmu. Umetnost me interesuje.

    ReplyDelete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...