Pončo, kapa i grejači

U stvari, pončo i nije baš gotov. Biće kada ga krojačica uzme u ruke ili devojka kojoj je namenjen. Istkala sam metražu, ali sam zaboravila da je fotografišem. Ovako izgleda kada se tkanje skine sa razboja tj. ovo su ostaci osnove. Možda nešto i može da se nasluti.


Pre nekoliko dana sam prvi put čula rečenicu na koju čekam nekoliko "desetina" godina.
-A kada sam ja na redu? I meni treba kapa! - rekao je moj muž, a ja sam ostala bez teksta. Ovo je prvi put da on nešto želi da nosi od mojih ručnih radova. Davnih godina kada smo počeli da se zabavljamo želela sam da mu ispletem končani žakar džemper. Prevrnuo je očima i ja sam džemper isplela tati. Posle se pokajao, ali bilo je kasno.


To je bio moj veliki poduhvat i nekako sam posle tog džempera i prestala da pletem. Usledila je duža pauza (skoro petnaest godina), počela sam da tkam i na pletenje sam skroz zaboravila. Do prošle godine. Tada sam otkrila ovaj divan svet blogova, dobila inspraciju i ponovo krenula.
Kapu sam brzo uradila, ali je i sunce granulo, pa nije imao prilike da je nosi. Uglavnom, osladilo mu se, pa ja sad opet pletem kapu.

Velikom detetu sam uradila grejače za balet.


Ovih dana razmišljam o nekom ozbiljnijem poduhvatu (pletačkom), ali nikako ne mogu da se odlučim. U obzir dolaze: džemper za malo dete, prsluk (opet) za mene, tunika za veliko dete... Ni sama ne znam, ali u medjuvremenu neću biti besposlena, sigurno. Pozdrav, Tanja

Leksikon i još ponešto

Misha mi je prosledila leksikon, pa se evo i ja upisujem!

Ime:
Tanja

Nadimak:
nemam

Da saznam da me neka cura trača:
Pomislim: za dobrim konjem se prašina diže.

Najviše komplimenata dobila sam na račun:
kreativnosti i vedrog duha

Kad se osjećam seksi odjenem:
cipele na štikle

Nikad u životu nisam:
obukla mini suknju i dokolenice

Najbolji ljubavni savjet koji sam ikad dobila:
nisam ga nikad dobila

Posljednji put sam plakala:
ne znam, retko zaplačem

Mislim da je super kad muškarac:
nije samoživ (ima li takvog?)

Totalno sam ovisna o:
jutarnjoj kafi i novinama

Lijepo je biti u vezi:
kad se volite

Znam da sam zaljubljena:
već dugi niz godina

Outfit u kojem provodim slobodno vrijeme:
nemam ga, uvek sam spremna za pokret, trenerke ne nosim

Nikad ne izlazim iz kuće bez:
ključeva

Može me instant ohladiti kod dečka:
nemam dečka, imam muža

Moja najlošija osobina:
nisam dovoljno uporna

Na sebi najviše volim:
sve

Najčudniji trač koji sam čula o sebi:
ne znam

Moja najgora navika je:
da sve radim u poslednji čas

Kad je u pitanju fizički izgled:
danas je ponedeljak i počela sam da držim dijetu

Prijateljice me stalno zadirkuju zato što:
imam višak kila (zaista ih imam)

Leksikon dalje šaljem Radici (da se malo pati:)!)

Pre dva dana sam zavšila sa pletenjem prsluka. Vunica je St. Georg, pramenko iz starih zaliha. Plela sam zajedno prednjicu i ledja i sve sam uživala što nisam morala da spajam. Spajanje pletenih delova mi užasno teško pada.


Pripremila sam i vunicu za tkanje, od koje planiram da napravim pončo.

Do sledećeg gotovog rada, pozdrav. Tanja

Da se malo pohvalim

Ovo je objavljeno prošle nedelje u "Ilustrovanoj politici". Narandžasta jakna, tj. djubretarac je mojih ruku delo. Iako ne piše čiji je rad, a i napisano je da je pleteno, a nije nego je tkano, ipak mi je drago. Ovo je prvi put da je slika nekog mog rada objavljena u novinama. Djubretarac se bolje vidi ovde .
Ovih dana sam u novosadskom listu "Dnevnik" našla na objašnjenje reči djubretarac. Britanski general Montgomeri ostao je u istoriji poznat po ratnoj veštini tokom Drugog svetskog rata, ali i po vrsti kaputa s kapuljačom koji je nosio preko uniforme, a zakopčavao se tračicama s valjkastim drvenim drugmadima. Kraća verzija "montgomerca" kod nas je došla preko Italije, a kako se takve jakne tamo zovu "giubotto" (djuboto), preimenovane su u "djubretarac" i nemaju nikakve veze sa radnicima Gradske čistoće.
Za vreme ovih dugih prazničnih dana, isplela sam i kumama kape. Bela je za skijanje, a zelena za paradu.

Zoka i Djudja

I malo plavo oko, jedna mala Tesa sada šeta kapu po Berlinu. Cvetić za cvetića.

Toliko za danas, Tanja

Predivo

Konačno polako prolazi vreme praznovanja i vraćamo se u normalu. Jednu i po noć i jedan i po dan smo bili bez grejanja, tj. gasa. Prošlo je prilično bezbolno, kuća nam se nije ohladila. Kvarcne grejalice su odradile posao. Plan za evakuaciju smo smislili i čekali. Na sreću ili ne, plan se nije ostvario, a nama je sada lepo i toplo.
Čitajući danas jedan post, na žalost nisam upamtila koji, zapitala sam se koliko imam prediva i rešila da isto izmerim. Silno sam se iznenadila. Nećete verovati, ali izmerila sam skoro 50 kg. Nisam mogla da dodjem sebi. Jeste, imam prostora da sve to smestim (u one famozne karirane kutije). Još letos sam to sortirala po bojama, ali ljudi moji, uvek mi nešto fali. Ili je to vrsta prediva ili mi za nešto zafali odredjena nijanse neke boje, ili nešto efektno kada je tkanje u pitanju. U poslednje vreme manje tkam, pa mi se količina prediva bitno ne smanjuje. Pletenje ne zahteva veće količine, doduše i moji sadašnji radovi su minijature, pa se predivo gomila. Naime, ja predivo kupujem u svako doba. Kada mi se dopadne boja, cena, sastav, kada imam inspiraciju. U žarko leto kupim debelu vunu i onda naravno čekam zimu da bih od toga nešto napravila. Kupujem bez plana i reda i ideje šta bi od toga moglo da se napravi. Zbog toga sam često ljuta na sebe, ali jednostavno ne mogu da odolim. U tih pedesetak kila, ima i vunice iz mojih studentskih dana, raznih ostataka koje sam dobijala od prijateljica, a za uzvrat sam im tkala šalove. U toj velikoj gomili ima i puno industrijskog prediva, ali sve mi je žao da ga dam, mislim se, možda će mi baš za nešto zatrebati.

Kako vi kupujete predivo?

Božić II

Kod nas praznici još uvek traju. Sada je Badnje veče i deca su otišla da korindjaju. Ove godine i najmladji Indijanac prvi put korindja. Nekoliko dana je učila pesmice i jedva je dočekala veče da ide.
Ja vrlo nespokojno dočekujem Božić. Pre nekoliko sati sam čula da su nam obustavljene isporuke gasa. Užasno je hladno, temperature su oko minus sedam, osam. Ne mogu ni da zamislim šta može da se desi, ako se ovo ne reši za dan, dva. No, još kad sam počinjala da pišem blog, rekla sam sebi da neću pisati o ružnim stvarima.
Ovih dana sam plela kape, a jedna od njih je ova koju sam plela iglama ručne izrade. Jako brzo se uradi i vrlo je topla.





Ova igla pored je igra br. 5.
Tek toliko da možete da uporedite. Rekla bih da je debljine prsta, tačnije kažiprsta. Toliko za danas.

Hristos se rodi! Tanja

Srećan Božić

Veselo, razdragano, zadovoljno. Tako bih ukratko opisala ovaj Božić. Deda Mraz je bio i svima je doneo poklone. Sada može na odmor, pa za dve nedelje nam stiže Božić Bata. Deca iščekuju, a nama vreme tako brzo prolazi.
Srećan Božić i Nova godina! Tanja

Pahulje padajte...

Čitajući pre neki dan Škrabalicin post (ili možda Škrabaličin), dobila sam inspiraciju i počela da pravim pahuljice od papira. Za dve večeri napravila sam ih ravno osamdeset. Prsti su me boleli, ali sam stoički sekla, sekla i sekla. Deci je bilo interesanto, ali kad su napravili prve dve, tako su i ustali od stola. Ove godine sam rešila da polako, natenane, pravim ukrase, dekorišem kuću i bez nervoze dočekam praznike. Mi, naime slavimo oba Božića i jednu Novu godinu, na veliku dečiju radost, jer prvo dolazi Deda Mraz, pa Božić Bata, tako da svečarska atmosfera dugo traje. (Ako računam slave, onda od sredine novembra pa do kraja januara smo u top formi.) Sve do ove godine, jelku sam ukrašavala na Badnji dan, pa spremala večeru, pa sutradan ručak, pa padala na nos od posla i jednostavno nisam uspevala da uživam. Sada sam već počela da pravim jelovnik, pokloni su skoro pokupovani, tako da sam mirna i spokojna. Preko vikenda ću da snesem jelku sa tavana i onda mogu da razmišljam o finesama.


Pahuljice sam spajala koncem, pa ćemo ih okačiti po celoj kući.

Ovo je samo jedan deo novogodišnje dekoracije, nešto smirenijih boja.

Još jednu stvar sam zaboravila da napišem. Pre dva dana sam prodala prvu kapu. Juuuhuuu! Na žalost, zaboravila sam da je fotografišem, ali mogu kratko da je opišem: beretka, od moher bele vune. Toliko za sada, Tanja

Pletenje, tkanje...

Protekle dve nedelje su mi prošle vrlo radno. Isplela sam još jednu kapu za velike i jednu malu kapu.

Mustru za kapicu sa sve cvetićem na vrh glave možete pronaći ovde. Ovo je kapica koju sam namenila jednoj bebi od nepuna tri meseca, ali je na kraju ispalo da će moje malo dete ponoviti svoju lutku. Tako mi i treba, kad ne uradim uzorak, a iskreno rečeno zaboravila sam kolika je glava tako male bebe.

Pošto često vozim bicikl, napravila sam i po koju traku za kosu, da sinusi ne ozebu.


Juče sam završila i tkanje od koga će, kako sada stoje stvari biti djubretarac za jednu malu šmizlu. Fotografiju ću postaviti kada joj mama, koja je odlična krojačica, djubretarac ili već nešto drugo, zavisi od inspiracije, sašije. Nadam se da će to biti u toku ove godine.


Decembar je već tu i počinjem da mislim na dekoraciju i sve praznike koji se tako brzo primiču. Ranijih godina sam sve radila u poslednji momenat i tada me naravno uhvati nervoza i onda jedva čekam da što pre završim, a nisam čestito ni počela. Zato sam sada, čitavih mesec dana radije počela sa izradom novogodišnjih ukrasa. Ovo je jedan od njih, a mustra je ovde. Toliko za sada, Tanja

Opet kapa

Ako ste mislili da ću se pretvoriti u šeširdžiju, možda i imate pravo. Ovo je još jedna kapa koju sam isplela, ali ovog puta za sebe. Moram da priznam da na iglama imam još jednu kapu, tako da ću ove zime samo kape da nosim (to sve pod uslovom da temperature budu niže), a za ostalo ko mari! Jako sam srećna što sam otkrila da to umem, pa ću sada da pletem do besvesti. Nije teško, rad mi čini veliko zadovoljstvo, a rezultat se brzo vidi. Doduše, počela sam još jedno tkanje, tj. radim metražu da dečiju jaknu, pa kad sve bude gotovo, uslikaću. Do sledeće kape, Tanja

Tri kape

Prošle nedelje sam prvi put plela kape. I to ni manje ni više već tri odjednom. Mnogo mi se dopalo. Dopalo se i Indijancima, ali nisu bili baš voljni da se slikaju. Istinu rečeno, ne bih ni ja bila voljna da poziram na dvadeset i nešto stepeni sa sve kapom na glavi. (Samo da napomenem da je danas 2. novembar, čisto da ne bude zabune! Kao da smo na južnoj polulopti.) Našla sam mustru i za sebe, ali o tome u narednom postu. Da ne bude previše kapa odjednom. Pozdrav, Tanja