Stolice (2)

Moja odiseja sa stolicama se nastavlja. Neću da budem skromna, pa ću zato da kažem da su stolice izazvale oduševljenje i ja sada nastavljam dalje sa oslikavanjem. Toliko uživam u tome, da ne možete ni da zamislite. Radim polako, ideje pljušte, a kako stvari stoje stići ću i do ormana....

Malo romantike:

Da ne bude da se samo bavim stolicama:

Odlučila sam da oparam šal koji sam još proletos započela, i da ispletem džemper na štrafte. O detaljima kada ga privedem kraju.

Kapa

Zašto i ja da ne budem malo plavuša? Bila sam crnka, sad sam crvenokosa, a kad se zaželim promene biću plavuša:))) Moram da budem u pripravnosti, pa sam na brzaka isplela ovu kapu. Na početku sam mislila da je samo za maskenbal i zezanje, a onda mi je svekrva otvorila oči rekavši da je odlična za sinuse. Ne bih se toga nikad setila. Greje sinuse bolje nego bilo koja druga kapa, a i sužava u struku...

E, šta ti je život! Bosanci bi rekli: "Budali vazda Bajram!"

Mustra: ovde

Stolice

Stolice sam uradila za kafić naših prijatelja. Nadam se da će im se dopasti.

pre

posle

posle

Još fotografija ovde.

Vremeplov (10)

Pre nekoliko nedelja kada je mi je Heklica bila u poseti pokazivala sam joj ručne radove moje mame. Izmedju ostalih pokazala sam joj i meni najdraži stolnjak koji nikako nisam stavljala na sto iz veoma jednostavnog razloga. Sadašnji trpezarijski sto u našoj kući je veliki i pravougaonog oblika, za razliku od starog okruglog za koji je ovaj stolnjak i bio namenjen. I naravno počela sam da kukam, kako eto nemam priliku da ga stavim na sto da uživam u njemu, na šta mi je Goca rekla: "Pa što ga ne uramiš i okačiš na zid?" Gledala sam je zapanjeno i sa zahvalnošću, u isto vreme se pitajući kako se toga nisam setila!? U momentu sam se prosvetlila:) Rečeno - učinjeno!

konačno "meksikanac" visi na zidu
prečnik 75cm x 75cm

Stolnjak je radjen lančić bodom na lanenom platnu po ideji moje mame, pre cirka tridesetak godina. Sigurna sam da me sad gleda negde od gore (što bi Balašević rekao "već odavno ore nebeske njive") i da se smeška...

Haljina, a može i tunika

Kada je jako vruće, kao ovih dana nosim je kao haljinu. A za one umerenije (mislim na temperaturu) letnje dane uz pantalone ili berumude je tunika. Sašila sam je po kroju ove.

Pošto nisam imala dovoljno materijala, prednjica je sa manjim cvetovima, a ledja sa velikim cvetovima.

Teško mi ide da izbacim crveno iz garderobe, jer ga imam dosta, ali se bar trudim da mi ne ide uz lice, tj. kosu onako direktno crveno na crveno:) Materijal je divan, lagan pamuk, ma prava milina ga je nositi. Nekako imam utisak da hladi....

Sve što je lepo kratko traje

pa tako i moje more. Na žalost, vratili smo se dva dana ranije, vreme nas nije poslužilo. Prvi put za poslednjih nekoliko godina da smo imali loše vreme na moru. (Uvek pogledam prognozu na netu i do sada je sve bilo ok, ali sad je prognoza omanula...) No, nedelju dana sam uživala, odmarala, čitala i čitala i za promenu čitala jer sam imala pletački peh.


Uredno, kao i svake godine do sada, pripremila sam pletivo. I počela da pletem, ali ne lezi vraže, isplela sam tek dvadesetak petlji i kružna igla mi se polomila tj. metalni deo je ispao iz ležišta. Već sutradan sam dobila nove (vlasnica kuće u kojoj letujemo mi je kupila igle), i ja puna poleta nastavim dalje. Ispletem opet dvadesetak petlji i ponovo isto tj. "needle defekt". Mislila sam da ću očajavati, ali sam to prihvatila sa gandijevskom mirnoćom, upakovala pletivo u kesu, i nastavila dalje...

Preostaje mi još da sutra kupim igle i nastavim rad...

Ko zna zašto je to dobro:)?

Vremeplov (9)

Ovo je fotografija iz moje mladosti, tačnije od pre 24 godine, bila sam maturant. Moda ogromnih džempera, radjen na velike igle, milsim da je bila desetka, od svetlo žutog buklea. Sećam se dobro kad sam ga plela, znam da je bilo jako, jako brzo. I mnogo sam volela da ga nosim.

Hvala drugarici koja me je podsetila na ove bezbrižne dane:)

Kućica

akrilne boje na platnu, dimenzije 18 x 24

Boje koje nisu karakteristične za mene, ali nekako ih sve više koristim. Baš počinjem da ih volim.

U pauzi

izmedju šivenja, pletenja i ostalih ne tako inspirativnih poslova naslikala sam i ovog petla. Primetila sam da kad god zaželim da naslikam pticu, ja dodjem do petla. Kanda me nešto vuče na selo:)

U nedelju na Malom sajmu lepih stvari mi je bilo interesantno. Zanimljivo društvo, ljudi tj. žene i devojke koje posećuju ovakve manifestacije, maštoviti izlagači. Upoznala sam i dugogodišnju virtuelnu drugaricu Radicu, koja mi je poklonila ovaj divan lanac sa tako romantičnom damom, kakva ja verovatno nikada neću biti, ali ću ovaj poklon sa radošću nositi.

Finansijski i nije bilo neke vajde, ali računam na onu "prvi se mačići u vodu bacaju" (jadni mačići). Moje torbe se i nisu prodale, ali sam zato prodala narukvice od materijala i po koju špageti ogrlicu (a baš sam mislila da za to i neće biti nekog interesovanja, obećavam fotografije). Nema veze, bar ću menjati torbe do besvesti:))!

3 Pe torbe

Konačno su i moje porodjajne muke gotove:) A, ne, ne, grdno ste se prevarili ako ste mislili da radim na srpskom nacionalnom interesu, to sam davno završila:)))! U pitanju su moje famozne torbe, tačnije "3 Pe torbe" , što će reći torbe za paradu, pijacu i plažu i to sve sa dva lica. Dimenzije su ca. 45 x 37 cm, a dužina ručke je ca. 112 cm. Cena je 1500 dinara i za sada je moguća isporuka samo u Srbiji, a ako Pay Pal proradi onda i diljem naše planete:) Više fotografija možete videti na fejsu (sa desne strane ekrana je bedž), ili na flikeru. Ako ima pitanja ili nedoumica možete mi se javiti na mail: bensedinart@gmail.com.

Vatreno krštenje imam u nedelju na Malom sajmu lepih stvari.