Srećan Božić

Veselo, razdragano, zadovoljno. Tako bih ukratko opisala ovaj Božić. Deda Mraz je bio i svima je doneo poklone. Sada može na odmor, pa za dve nedelje nam stiže Božić Bata. Deca iščekuju, a nama vreme tako brzo prolazi.
Srećan Božić i Nova godina! Tanja

Pahulje padajte...

Čitajući pre neki dan Škrabalicin post (ili možda Škrabaličin), dobila sam inspiraciju i počela da pravim pahuljice od papira. Za dve večeri napravila sam ih ravno osamdeset. Prsti su me boleli, ali sam stoički sekla, sekla i sekla. Deci je bilo interesanto, ali kad su napravili prve dve, tako su i ustali od stola. Ove godine sam rešila da polako, natenane, pravim ukrase, dekorišem kuću i bez nervoze dočekam praznike. Mi, naime slavimo oba Božića i jednu Novu godinu, na veliku dečiju radost, jer prvo dolazi Deda Mraz, pa Božić Bata, tako da svečarska atmosfera dugo traje. (Ako računam slave, onda od sredine novembra pa do kraja januara smo u top formi.) Sve do ove godine, jelku sam ukrašavala na Badnji dan, pa spremala večeru, pa sutradan ručak, pa padala na nos od posla i jednostavno nisam uspevala da uživam. Sada sam već počela da pravim jelovnik, pokloni su skoro pokupovani, tako da sam mirna i spokojna. Preko vikenda ću da snesem jelku sa tavana i onda mogu da razmišljam o finesama.


Pahuljice sam spajala koncem, pa ćemo ih okačiti po celoj kući.

Ovo je samo jedan deo novogodišnje dekoracije, nešto smirenijih boja.

Još jednu stvar sam zaboravila da napišem. Pre dva dana sam prodala prvu kapu. Juuuhuuu! Na žalost, zaboravila sam da je fotografišem, ali mogu kratko da je opišem: beretka, od moher bele vune. Toliko za sada, Tanja

Pletenje, tkanje...

Protekle dve nedelje su mi prošle vrlo radno. Isplela sam još jednu kapu za velike i jednu malu kapu.

Mustru za kapicu sa sve cvetićem na vrh glave možete pronaći ovde. Ovo je kapica koju sam namenila jednoj bebi od nepuna tri meseca, ali je na kraju ispalo da će moje malo dete ponoviti svoju lutku. Tako mi i treba, kad ne uradim uzorak, a iskreno rečeno zaboravila sam kolika je glava tako male bebe.

Pošto često vozim bicikl, napravila sam i po koju traku za kosu, da sinusi ne ozebu.


Juče sam završila i tkanje od koga će, kako sada stoje stvari biti djubretarac za jednu malu šmizlu. Fotografiju ću postaviti kada joj mama, koja je odlična krojačica, djubretarac ili već nešto drugo, zavisi od inspiracije, sašije. Nadam se da će to biti u toku ove godine.


Decembar je već tu i počinjem da mislim na dekoraciju i sve praznike koji se tako brzo primiču. Ranijih godina sam sve radila u poslednji momenat i tada me naravno uhvati nervoza i onda jedva čekam da što pre završim, a nisam čestito ni počela. Zato sam sada, čitavih mesec dana radije počela sa izradom novogodišnjih ukrasa. Ovo je jedan od njih, a mustra je ovde. Toliko za sada, Tanja

Opet kapa

Ako ste mislili da ću se pretvoriti u šeširdžiju, možda i imate pravo. Ovo je još jedna kapa koju sam isplela, ali ovog puta za sebe. Moram da priznam da na iglama imam još jednu kapu, tako da ću ove zime samo kape da nosim (to sve pod uslovom da temperature budu niže), a za ostalo ko mari! Jako sam srećna što sam otkrila da to umem, pa ću sada da pletem do besvesti. Nije teško, rad mi čini veliko zadovoljstvo, a rezultat se brzo vidi. Doduše, počela sam još jedno tkanje, tj. radim metražu da dečiju jaknu, pa kad sve bude gotovo, uslikaću. Do sledeće kape, Tanja

Tri kape

Prošle nedelje sam prvi put plela kape. I to ni manje ni više već tri odjednom. Mnogo mi se dopalo. Dopalo se i Indijancima, ali nisu bili baš voljni da se slikaju. Istinu rečeno, ne bih ni ja bila voljna da poziram na dvadeset i nešto stepeni sa sve kapom na glavi. (Samo da napomenem da je danas 2. novembar, čisto da ne bude zabune! Kao da smo na južnoj polulopti.) Našla sam mustru i za sebe, ali o tome u narednom postu. Da ne bude previše kapa odjednom. Pozdrav, Tanja

Žuti džemper

Usudila sam se i sašila sam ga. Doduše, nije baš idealan, ali sad znam na čega sledeći put treba da obratim pažnju. Rukavi su mi slaba tačka. Nikako da potrefim veličinu i oblik. Šiti tkano je malo naporno, zato što se puno osipa. Zbog toga se i rade vrlo jednostavni i obični modeli, jer je i samo tkanje atraktivno. Uglavnom, moj džemper je jako topao, komotan i veselih boja, što je meni vrlo važno. I da, da ne zaboravim, imam uz čega da ga nosim.


Pre dva dana sam bila u Beogradu na Sajmu knjiga. Jedan od razloga zbog čega volim oktobar.To je jedini vašar na kome uživam. Spiskove pravim tokom godine (naravno, i u medjuvremenu kupujem knjige, ali Sajam je nešto posebno), pa ih menjam, dopunjujem, uglavnom igram se. Ovo gore je samo jedan deo, da baš ne budem neskromna.
Ah, da, pre dva dana (kad sam bila na Sajmu) sam napunila 40 godina. Okruglo. Ovo je već druga godina kako imam 40. Naime, prošle godine, kad sam napunila 39, govorila sam kako imam 40, jer to je to. 39 , 40 u čemu je razlika? Neću da sitničarim.Ove godine zaista ih imam, a sledeće opet, jer 41 je tako blizu 40:)))! Moj muž bi rekao "Što ti je logika, lepo si smislila!" Jesam li? Pozdrav, Tanja

Tagovanje

Eto i mene u ovoj igri! Tagovale su me suzi i joe*, pa ja sad nastavljam... Ovo me podseća na one igre iz detinjstva kada smo dobijali pisma koja smo morali da pošaljemo na dvadesetak adresa, jer bože moj, ako ih ne pošaljemo desiće se neka nesreća. Ako pošalješ možda dobiješ neke silne pare ili nasledstvo ili već nešto slično. Naravno, nisi smeo pisma da fotokopiraš, već si morao da ih pišeš, sve u šesnaest. Toga ima i sad na netu, ali to više ne izaziva ona uzbudjenja kao nekad. Vrlo jednostavno samo pritisneš delete i mail nestane ili ako te ne mrzi forvarduješ i čekaš.
Elem, ne mogu da kažem da mi nije drago što sam se našla na spisku, shvatila sam to kao kompliment, pa sad nastavljam dalje.

Pravila kažu:

1.)-Ostavite link do onoga ko vas je odabrao i listu pravila na svom blogu;
2.)-Napišite 7 činjenica o sebi;
3.)-Odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovog bloga;
4.)-Obavestite ih da su odabrani tako sto cete ostaviti komentar na njihovom blogu ;

Dakle, činjenice o meni:

1. Volim čvarke i beli "lebac" koje moj muž kupi subotom u "Limanskom dragstoru" (samo te i nijedne druge)
2. Uživam u šarenilu
3. Bojim se brze vožnje
4.Volim muziku, kafanu i tamburaše
5.Ne volim kišu i vožnju kolima po snegu
6. Volim nešto da stvaram svojim rukama
7. Uživam u životu

Mogla bih ovako do sto. Ali ovde ću stati, takva su pravila.
Dakle, tagujem sledećih sedam persona:

misha
radica
škrabalica
romantales
magrit
sandra
incoknito

Ako do sada niste posetili ove blogove, posetite ih obavezno!
Pozdrav, Tanja

Žuto tkanje i još nešto

Nakon trodnevnog udarničkog tempa završila sam žuto tkanje. U redovnim okolnostima ovako dugačko i široko tkanje bih radila najmanje nedelju dana. Ali, imala sam zaista veliku želju da ga završim, mada još uvek ne znam šta će od toga biti. Znam sigurno da neću praviti ni jaknu, ni djubretarac, ni pončo. Džemprer, tunika, prsluk, ni sama ne znam, možda u skorije vreme i dobijem ideju. U svakom slučaju materijala ima dovoljno, malo fali da bude čitavih pet metara, a široko je 70 centimetara. Jedino sam u nedoumici, da li da materijal odnesem krojačici, ili da ga sama uzmem u ruke pa šta bude (verovatno će tako i biti).



U medjuvremenu sam pokušala da probam da heklam. Ne mogu reći da sam ovo radila levom rukom, iako tako izgleda, ali za nekog ko je samouk, možda i nije loše. Ovo je doduše, trebao da bude kvadrat, ali gde su mi se zagubile očice nemam pojma. Mlada sam, naučiću:))! Knjiga u krilu, heklica u ruci, da te bog vidi... Je l' ima nade za mene ili sam potpuno beznadežan slučaj?

Žuto, žuto, žuto

Dobila sam inspiraciju. Tkam žuto, da žuće ne može biti. A šta će na kraju od toga da ispadne, videćemo. Nekoliko metara žutog tkanja je na razboju. Uglavnom, uz žutu, zelenu i naranadžastu ogrlicu moći ću da nosim, šta god to bude. Do sledećeg posta, (žurim da tkam) Tanja

Pončo

Pončo je gotov. Predala sam ga u ruke vlasnici i nadam se da će ga sa zadovoljstvom nositi. Meni je prepustila da kombinujem boje, tj. da sve uradim kako bi i sebi uradila. Njen jedini uslov je bio da budu boje jeseni, i da preovladava braon boja, kako bi ga nosila uz što više garderobe, počevši od opuštenije džins varijante, pa do neke svečanije kombinacije. Jako volim ponča (je l' tako glasi množina?) i imam ih nekoliko. U jednom od sledećih postova uslikaću i moj omiljeni.



Pozdrav, Tanja

Jesen...

Torbu sam konačno završila. Sa sve pletenjem u krug, pa naravno presecanjem, za koje sam mislila da će biti tiha jeza, ali sam morala da isprobam i naravno isplatilo se. Toplo vam preporučujem da to uradite. Pre nego što ću preseći makazama i napraviti dva pravougaonika, napravila sam dva, tj. četiri šava. Jedan običan, pa zatim cik-cak, pa još jednom cik-cak, i na kraju običan. Presecanje sam uradila izmedju cik-cak šavova. Žao mi je što nisam ceo postupak fotografisala, pa da se jasno vidi, ovako malo izgleda konfuzno, ali je u stvari vrlo jednostavno. Ništa se naravno nije oparalo, niti su očice ispadale, pletivo se ponašalo kao sasvim običan materijal. Na kraju sam torbu postavila da se ne bi isteglila od tereta. Uputstvo za rad možete pronaći ovde. Još nešto moram da dodam. Ako želite da radite ovakvu torbu, nemojte da je pletete od pamučnog konca kao što sam ja radila, jer je pamuk težak sam po sebi, a torba je ionako velika i to poprilično. Posle mi je tek kliknulo, ali bilo je kasno, u stvari mrzelo me je da param, a u svojim zalihama sam taman imala sve što mi je bilo potrebno, odnosno istu vrstu prediva, sa bojama koje sam želela.

U medjuvremenu sam naišla na lepu meliranu vunu i kupila taman za jedan običan ravan prsluk sa italijanskim izrezom. Pletenje brzo napreduje jer radim sa iglama broj 10. Za hladne zimske dane, da tetki (mislim na sebe) greje krsta:)!


I tkanje je došlo na red. Ovo će biti pončo, u pravim jesenjim bojama. Toliko za ovaj put, pozdrav
Tanja

Torbe, torbe

Nakon nekoliko dana totalnog nerada, bacila sam se na posao. Inspiraciju sam dobila, volje imam, još da imam samo malo više vremena sve bi bilo ok. Za jesenje dane sam počela da pletem torbu i mislim da ću uspeti da je završim vrlo brzo. Prvi put sam torbu radila na taj način da je ispletem u krug, pa presečem i onda ušijem ivice. Nadam se da razumete šta hoću da kažem. Možda zvuči malo konfuzno, ali kad bude gotovo, mislim da će biti sve jasno. Naravno, moraću i da je postavim da se ne bi isteglila.


Ove dve torbe sam sašila od raznih ostataka džinsa. Od stare isprane košulje sam napravila torbu, ili što bi naše babe rekle ceger, koji će Uni služiti za pribor za tehničko. Sve mi je nešto žao, da u njoj drži testerice i čekić, ali šta da radim kad sam već obećala detetu da ću joj to napraviti. Ako se toga zasiti, eto meni ekološke torbe za dućan, da ne nosim najlon kese, koje uzgred budi rečeno, ne mogu da smislim. Ova druga "pačvork" torba je za opremu za fizičko. Pošto joj je oprema teget plava, taman da sve bude u tonu. Pačvork mi se mnogo dopao, tako da ću sigurno probati još nešto da napravim. Baš sam se razmahala, sve se sebi divim. Ah, skromnosti, gde si se sakrila? Tanja

Još jedna torba

Proletos u IKEI sam kupila materijal i sve do danas nisam znala šta ću sa njim. Sve sam mislila da ću sašiti nekoliko jastučića za dečiju sobu, ali jednostavno ne mogu da odlolim ovako šarenom materijalu, prosto mi uliva energiju, tako da sam ipak sašila sebi torbu, peratonicu i futrolu za mobilni. Jutros sam ustala i puna elana krenula na šivenje. Šivenje mi nije jača strana, ali nešto jednostavno, što će reći bez rajsferšlusa i ostalih sitnica i detalja, umem da sašijem. Ovakvu torbu imam već godinama i jako se ofucala, a mnogo volim da je nosim. Praktična je za grad, biblioteku, plažu, ponekad i pijacu (jest' da mi odvali rame, ali Bože moj...). Sašila sam i malu peratonicu, nije da mi treba, ali sam uvežbavala ušivanje rajsferšlusa. Ovog puta je bilo bez problema, pa se oštrim da isprobam i na pantalonama. Do skorog šivenja,
Tanja

Svega po malo

Uprkos vrućinama, putovanjima i svemu ostalom, uspela sam da završim nekoliko stvari. Prva je naravno ovaj džemper. Jesen dočekujem spremna, tj. moje dete će dočekati spremno jesen sa makar jednim džemperom koji je mama uradila. (Naravno, moram i za drugo dvoje dece da uradim nešto slično.)

Pošto je sada sezona godišnjih odmora i malo putujemo po raznim inostranstvima, što onim pravim, što "domaćim inostranstvima", uvek kuburimo sa sitnim novcima evrima, markama, kunama, forintama, rešila sam da napravim male novčanike. To će me poštedeti večite potrage i pitanja gde sam ostavila sitniš, a znam da sam ga negde ćušnula i to na mesto koje ću "sigurno" zapamtiti.


Pre nekoliko dana sam isplela i ovu torbu, i to od ostataka konca koji mi je preostao od ovih džempera. (Imam ga još, ali o tome u narednim postovima...) Za postavu sam iskoristila košulju koju sam kupila na buvljaku i baš sam zadovoljna kako se sve lepo uklopilo. Mladalački i lepršavo.... Tanja

Red u ormanu, ....

Već dugo vremena se spremam da napravim red u oramnu, jer kao što kažu "red u ormanu, red u glavi"! Ja sam naravno pravila, po ni sama ne znam koji put, drugačiji raspored u delu radionice koji je samo moj. (Onaj drugi deo pripada mom mužu i njegovim "mašinama", tj. kompjuterima, štampačima, skenerima i sl.) Sve moje vunice, konce i prediva koje kupujem onako bez reda i stihijski, sam konačno sortirala po boji i složila u one famozne kartonske kutoje koje kupujem u radnjama "Sve za 95".

Posao je bio vrlo interesantan, jer sam skroz smetnula sa uma šta u stvari imam, tako da sam bila vrlo prijatno iznenadjena. Morala sam sebi da priznam da uopšte ne stojim loše ni sa izborom, ni sa količinama. Još samo da uhvatim zalet... (Čim prodju ove vrućine, sigurno!) Tanja

More, more ...

Vratili smo se sa mora. Baterije sam napunila, pročitala brdo knjiga i vrlo malo štrikala. Sada u glavi imam bezbroj planova koje sam počela da beležim i krećem polako, onako lalinski jedan po jedan da sprovodim u delo.


Ovo dole je tek početak, pletem pamučni džemper za moje veliko dete. Znam da sam malo pogrešila godišnje doba, ali jesen će brzo.


Toliko za sada, Tanja

Ta ta ra ta ra ta ta...

Nakon nepuna tri meseca završila sam pletenje džempera. Ovaj džemper je zaista predstavljao za mene pravi izazov. Posle skoro petnaest godina dohvatila sam se pletenja, osim toga uputsvo za rad je napisano na engleskom, što mi je, priznajem ipak predstavljalo malu poteškoću. (Taman sam termine za tkanje pohvatala na engleskom, sad još i pletenje, mogu i da sastavljam mali rečnik ručnih radova:) Osim pletenja, prvi put u životu sam i vezla i baš sam se lepo snašla. Mislila sam da će to za mene biti špansko selo, ali uputstva i slike su zaista odlični, tako da mi ničija pomoć nije bila potrebna, pa mi se sada otvorio apetit i sve ne znam šta ću pre da radim.


Džemper je iz predivne knjige Kristin knits, iz koje sam poželela skoro sve da uradim. Po originalnom uputstvu džemper je trebao da se plete u krug, pa da se kasnije preseče, ušije cipzar i to bi bilo to. Medjutim, ja sam ga plela klasično, prvo ledja, pa prednjica, zatim rukavi i onda sve ostalo. Kad sam ga spajala ukapirala sam da bi zaista bilo bolje da sam ga tako plela, ali nisam imala hrabrsti, jer bože moj, a šta da sam morala da ga oparam, a ja ga već isekla?




Moram da kažem da sam jako, jako ponosna i da mi se užasno
dopada, ali... ima samo jednu "manu". Iako je pleten od pamučnog konca, džemper je jako topao. Moraće da prodje sigurno nekoliko meseci dok ne budem mogla da ga obučem, osim ako baš ne zahladi. U stvari, ako otputujemo negde na sever ili na planinu neću morati da čekam zahladjenje! Tanja

Medjunarodni dan tkanja

Upravo sam se vratila iz Beograda, gde se na Trgu Nikole Pašića održala manifestacija posvećena tkanju. Bilo nas je iz cele Srbije, puno udruženja, pojedinaca, umetnika i svih onih koji imaju bilo kakve veze sa tkanjem. Na trgu je bilo postavljeno četrdesetak razboja, stonih, podnih, konjića za tkanje traka, vertikalnih razboja... Tkali smo, razmenjivali iskustva, sklapali poznanstva, otkrivali poneke tajne i uživali.
Veliki broj entuzijasta na malom prostoru. Evo nekoliko fotografija...





Još kreativaca je bilo i u Domu sindikata. Od jednog od njih sam kupila i narukvicu. Baš mi je čučnula. Prepoznaće se...
Žao mi je samo što se nismo videle i upoznale.
Tanja

Kraće jugonostalgično putovanje

Ovih dana sam se malo ulenjila, u stvari pre nekoliko dana smo se vratili sa jednog kraćeg putovanja i od tada pokušavam da se vratim na staro. Bili smo na Plitvičkim jezerima (posle više od dvadeset godina), obilazili smo Kvarner i Istru, putovali kroz Bosnu dolinom reke Une (ime naše ćerke). Muža i mene je uhvatila jugonostalgija, a želeli smo i klincima da pokažemo u koliko "velikoj" zemlji smo mi nekada živeli. Naravno, to njima i nije nešto značilo, jer su samo zapitkivali: "A kada ćemo stići?, Kuda sad idemo?, Gde ćemo spavati?, Šta ćemo jesti?, Da li je sad carina ili plaćamo putarinu?" Čista proza!
Na žalost, vreme nam i nije bilo lepo, kiša i sunce su se smenjivali, tako da i nismo u potpunosti mogli da uživamo. No, malo smo promenili sredinu, napunili baterije da izdržimo do kraja školske godine i odlaska na more. Prisetili smo se nekih davnih dana i školskih ekskurzija u Umag, koji nam je sada izgledao nekako tužno i pomalo dosadno. Možda i zbog lošeg vremena, jer mi kontinentalci kad odemo na more, to bude samo u sezoni kad zvezda ugreje i tada otpadamo od vrućine. Još ako je more toplo, pa ne možeš da se rashladiš, tada stvarno poželiš jednu malu košavu sa Dunava.
Na put sam uredno ponela igle i konac, ako se slučajno desi zastoj u saobraćaju, a pošto do toga nije došlo, moj alat je ostao neraspakovan u torbi. Pošto se još uvek oporavljam od puta, perem i peglam gomile veša, uredjujem terasu i sadim cveće, javljam se ponovo čim bude nešto novo. Tanja

I konačno jakna...

Jakna je gotova i spremna je za put u Berlin. Iako je zvezda ugrejala, možda u Berlinu ipak bude i prohladnih dana, pa će ponosna vlasnica moći da šeta unikat. Ja baš i nisam neki naročit maneken, (uvek se spetljam kad treba da se namestim za slikanje, tj. nekako se blesavo osećam, jel' se to i vama dešava?) a u blizini nisam nikog nahvatala za poziranje, ali nije ni važno. Važno je da se vidi jakna.
Ovo dole je prsluk, koji sam još zimus otkala za drugaricu. I on je danas bio gotov. (U medjuvremenu muž je otišao, a klinci su školi, tako da ne možete da vidite kako izgleda na živom modelu.)


Ja i dalje pletem džemper i nadam se da će i on uskoro biti gotov. Produktivnost mi je na nivou:))! Tanja

Foto kocka

Zvuči kao kolač, ali nije.
Juče sam surfovala po netu i sasvim slučajno sam nabasala na jedan interesantan sajt . I naravno odmah sam napravila nekoliko kocki sa mojim omiljenim porodičnim fotografijama. Stvar je vrlo jednostavna, registruješ se, aplouduješ (Obožavam engleske reči napisane na srpskom, ili još bolje ćirilicom, što nam je bila omiljena igra kad smo išli u školu. Time smo naravno englezaru dovodili do ludila, ali to nam je i bio cilj. Deca ko' deca! Baš sam lep primer dala svojim klincima, pa kad ovo pročitaju... dakle gde sam stala, aplouduješ) pet fotografija i odštampaš ih na foto papiru. Samo ti još trebaju makaze i stvar je gotova. Savršen poklon za bake i deke, tetke, kume ... Pet lepih fotografija, a nisu u klasičnom ramu. Probajte! Tanja

Tkanje u "rinfuzi"

Pre nekoliko dana sam skinula ovo tkanje sa razboja. Iako je proleće već uveliko u toku, a ja razmišljam o letu, od ove "rinfuze" će biti jakna, koja će otputovati u Berlin. Obzirom da je tamo ipak hladnije, možda će buduća vlasnica ipak jaknu prošetati berlinskim ulicama. Materijal sam već prosledila krojačici, i za nekoliko dana u novom postu ću prikazati kako izgleda.


U medjuvremenu moje pletenje polako napreduje. Ide mi brže nego što sam mislila, u stvari jedva čekam da završim džemper i da se malo "duvam". U glavi mi se motaju razne ideje i za pletenje i za tkanje, pa da nešto ne propustim počela sam sve to da beležim. Na Ravelry sam pronašla fantastične stvarčice, a bogami i na blogovima koje posećujem ima fenomenalnih ideja. Jedino što mi je potrebno to je vreme. Moraću malo bolje da se organizujem. Do sledećeg puta, Tanja