Cipelice

Dugo vremena već želim da ofarbam cipele, ali sam stalno odugovalačila. Bila sam u velikoj nedoumici koje boje da koristim, da bi cipele preživele kišu. I smislila sam rešenje, a vreme će pokazati da li sam bila u pravu.
Naravno bila sam u "Outletu na tavanu" (do sada sam ga zvala butik, a sada ću malo da se modernizujem), i pronašla cipele za malu Indijanku koje ona nije htela da vidi očima. Razlog je vrlo jednostavan: to nisu cipele za devojčicu! Braon, stare i nikakve, ma ni da čuje za njih, nije htela čak ni napolje da ih nosi. A cipele boli glava, mislim se ja. Koža iznutra, koža spolja, ali džabe. I na sreću nisam ih bacila.
Pre nekoliko dana naletim na dva bloga u kojima pišu o farbanju cipela, tj. sandala. I rešim da uzmem stvar u svoje ruke. Dohvatim se akrilnih boja, pomešam ih sa ostacima farbe za krečenje (za fasade) i navalim.
Ovo je rezultat:

prva faza

na Indijankinim nogama, sa sve ručno radjenin pertlama

Svi zadovoljni, ja se ohrabrila da i jedne svoje cipele "žrtvujem". Šta ću, mladost ludost:)!