Moja velika Indijanka do pre nekog vremena uopšte nije bila ljubitelj pletenih stvari. Bilo koje vrste. Nije volela pletene kape, šalove, a tek o džemperima da ne pričam. Ukratko, to je za nju sve bilo "seljačija".Tako je nazivala moje pletenje. Vrlo suptilno:))))
Na sreću, vremena se menjaju, a i taj pubertet je ludilo jedno. Zimus je polako počela da ronda po mojim pletenim maramama i da ih nosi u školu. Svaki dan drugu. Moram da priznam da je imala i omiljene, pa je te nosila više puta. Ja sam, iskreno rečeno, ostajala bez teksta. Nisam mogla da se načudim. Odjednom je "seljačija" ukinuta, na moju radost. Ali nisam smela mnogo da se radujem, već onako iz prikrajka gledam kako će se stvari odvijati.
Na red su došli i džemperi.Moji, ali nema veze. Hoće da ih nosi, pa sve pita za dozvolu. A meni srce k'o kuća:))))
Onda je počela da me upoznaje sa drugaricama iz škole. Jedan od opisa je bio i ovakav: "Znaš, i njena mama zna da plete!" Tada sam shvatila da ima nade;))) Nikad nije kasno!
Pre jedno mesec dana smo išle u šoping. Ovo mrzim iz dna duše, al' sam stoički izdržala. Nisam gundjala, zakerala, nisam pokazivala znake dosade, sve je bilo k'o iz filmova. Onda smo naleteli na neki rupičasti končani džemper za koji je Indijanka pokazala svidjanje. I sledilo je pitanje: "Da li bi ti znala ovo da uradiš?" Mislim se ja, e mala svašta pitaš, što bi Englezi rekli, to je pis of kejk.
Na sreću, vremena se menjaju, a i taj pubertet je ludilo jedno. Zimus je polako počela da ronda po mojim pletenim maramama i da ih nosi u školu. Svaki dan drugu. Moram da priznam da je imala i omiljene, pa je te nosila više puta. Ja sam, iskreno rečeno, ostajala bez teksta. Nisam mogla da se načudim. Odjednom je "seljačija" ukinuta, na moju radost. Ali nisam smela mnogo da se radujem, već onako iz prikrajka gledam kako će se stvari odvijati.
Na red su došli i džemperi.Moji, ali nema veze. Hoće da ih nosi, pa sve pita za dozvolu. A meni srce k'o kuća:))))
Onda je počela da me upoznaje sa drugaricama iz škole. Jedan od opisa je bio i ovakav: "Znaš, i njena mama zna da plete!" Tada sam shvatila da ima nade;))) Nikad nije kasno!
Pre jedno mesec dana smo išle u šoping. Ovo mrzim iz dna duše, al' sam stoički izdržala. Nisam gundjala, zakerala, nisam pokazivala znake dosade, sve je bilo k'o iz filmova. Onda smo naleteli na neki rupičasti končani džemper za koji je Indijanka pokazala svidjanje. I sledilo je pitanje: "Da li bi ti znala ovo da uradiš?" Mislim se ja, e mala svašta pitaš, što bi Englezi rekli, to je pis of kejk.
Rečeno, učinjeno, džemperić je uradjen, i nosila ga je već nekoliko puta. Spremam se za drugi, al' sad imam malo više lufta. Bitno je da je na dobrom putu....
UZ tako vrednu i veštu mamu mora biti na pravom putu ...a tek kad vidi koliko joj lepo stoji ,,to što mama ume da uradi ,, ;jer mnoge mame ne umeju ,na žalost neke se i ne trude ...
ReplyDeleteBravo za vešte mame i ćere lepe ,,ko slika ,,
POzdrav
Sva sreća pa je pubertet promenljivo vreme :) Iliti - ko čeka, dočeka! Super je džemperić i odlično joj stoji :)
ReplyDeletekrasna ti je kćerka :)
ReplyDeletesad kad te zaposli nema glave da dižeš :))
:) :)
ReplyDeleteE pa slatko se nasmejah :)
Ali ne vama, nego situaciji. I fotke su prelepe !
Sad ko prava tetka, samo da dodam na kraju, eh sto dete poraste, gde prodje svo to vreme :)
Eh sto je dobro kada mama svasta ume, pa jos i hoce :) sve da uradi.
ReplyDeleteJa moju moram danimaaaa da zapitkujem- kada ces, pocela si, mogla bi ovako... jos nisi pocela?
Pa kome prvoj dosadi :D
Uglavnom sam ja prva koja poludi i ostavi sve ili tako na planovima, ili na pola :P zapoceto.
prelepa joj je bluza! mada je i Indijanka bas lepa! :) super sto je pocela da nosi tvoje umetnicke radove, to je napredak u odnosu na moju generaciju koja se sramila rucnih radova
ReplyDeleteJao, kako je lepa Indijanka. Ma, na njoj sve lepo stoji. :D
ReplyDelete