Bosančice

Meni često muž kaže da sam ja najgora moguća kombinacija. Bosansko-lička. Al'  eto ima(m) sreće, pa sam rođena i odrasla u Novom Sadu, u ravnici, pa to ubija taj brdsko divljačni karakter, tj. svodi ga na najmanju moguću meru;))) Lepo sam pripitomljena, na (njegovu) sreću...
E, sad zov divljine ume da proradi i kod mene. Opiči me nekad nostalgija, pa se strašno zaželim i blage Bosne i divlje Like istovremeno,  i mirisa vazduha i ukusa vode iz izvora i bunara, i zrikavaca i laveža pasa kojih sam se kao dete jezivo plašila, i kuruze i base, ma kad bolje razmislim to je žal za detinjstvom i bezbrižnim raspustima i onom osećanju dosade i sporog proticanja vremena.
I zbog svega toga sam isplela i ove zepe, priglavke, pape, popke, nazovite ih kako želite:

Prvi put u životu sam isplela ovako nešto, bilo je vrlo jednostavno, bosanski, ali ironija naravno umeša svoje prste, pa je mustra na engleskom...
A od moje drage tetke sam dobila i ove priglavke:

tabani

One su mi kao za svečane prilike, a za svaki dan jedne ovakve:

Moja najmlađa Indijanka ih zove "klizalice". Po parketu može da pravi savršene piruete, ali i to ću rešiti stavljanjem tačkica sa bubrećim flomasterom... biće teže;))

Za jogu su dušu dale....

Ličani ih zovu coklje. Postoji samo jedna razlika: na tabane prišiju gumu (unutrašnju od točka), pa mogu da se nose i napolju. Ako neko slučajno zna kako se rade, bila bih zahvalna! Ne znam da ih ispletem, a nisam ni videla da mogu negde da se kupe, bar ne u Novom Sadu.