Sliku svoju ljubim

Pre mesec dana smo krečili dnevnu sobu. U principu, sve je ostalo isto, soba je bela i dalje, ali sam malo pretumbala raspored slika na zidovima. Neke slike su našle drugi zid, neke su mi dosadile, pa sam ih sklonila iz vidokruga (možda do sledećeg krečenja!?), a neke zidove sam ostavila prazne sa namerom da na njih okačim svojih ruku delo. Hoću da gledam u ono što sam zamislila. E, sad za to su mi trebale visinske pripreme:))) Moj čovek je svako malo, po nekoliko puta dnevno pitao: "Dobro, ka' ćeš?, ne mogu da gledam u praznan zid, osećam se kao u čekaonici kod doktora..." Ništa mi drugo nije preostalo nego da kažem "Evo, sa' ću!" , "Samo da kupim platno!", "Danas", "Sutra", "Kad dobijem inspiraciju..." (I onda se nerviram kad čujem Indijance sa istim odgovorima, bože na koga li su!?:)))
Elem, platno sam kupila, dobila sam čak i nešto što liči na štafelaj i onda sam u belinu gledala jedno desetak dana.
E, danas su mi se kockice poklopile i u jednom dahu sam ovo uradila:

MOZAK, akril na platnu 80 x 100

Moje prvo "pravo" platno, baš sam ponosna i zadovoljna...

Čini mi se da ću se ozbiljnije pozabaviti ovim slikarijama. Tako se lepo osećam....