Jesen...

Torbu sam konačno završila. Sa sve pletenjem u krug, pa naravno presecanjem, za koje sam mislila da će biti tiha jeza, ali sam morala da isprobam i naravno isplatilo se. Toplo vam preporučujem da to uradite. Pre nego što ću preseći makazama i napraviti dva pravougaonika, napravila sam dva, tj. četiri šava. Jedan običan, pa zatim cik-cak, pa još jednom cik-cak, i na kraju običan. Presecanje sam uradila izmedju cik-cak šavova. Žao mi je što nisam ceo postupak fotografisala, pa da se jasno vidi, ovako malo izgleda konfuzno, ali je u stvari vrlo jednostavno. Ništa se naravno nije oparalo, niti su očice ispadale, pletivo se ponašalo kao sasvim običan materijal. Na kraju sam torbu postavila da se ne bi isteglila od tereta. Uputstvo za rad možete pronaći ovde. Još nešto moram da dodam. Ako želite da radite ovakvu torbu, nemojte da je pletete od pamučnog konca kao što sam ja radila, jer je pamuk težak sam po sebi, a torba je ionako velika i to poprilično. Posle mi je tek kliknulo, ali bilo je kasno, u stvari mrzelo me je da param, a u svojim zalihama sam taman imala sve što mi je bilo potrebno, odnosno istu vrstu prediva, sa bojama koje sam želela.

U medjuvremenu sam naišla na lepu meliranu vunu i kupila taman za jedan običan ravan prsluk sa italijanskim izrezom. Pletenje brzo napreduje jer radim sa iglama broj 10. Za hladne zimske dane, da tetki (mislim na sebe) greje krsta:)!


I tkanje je došlo na red. Ovo će biti pončo, u pravim jesenjim bojama. Toliko za ovaj put, pozdrav
Tanja

Torbe, torbe

Nakon nekoliko dana totalnog nerada, bacila sam se na posao. Inspiraciju sam dobila, volje imam, još da imam samo malo više vremena sve bi bilo ok. Za jesenje dane sam počela da pletem torbu i mislim da ću uspeti da je završim vrlo brzo. Prvi put sam torbu radila na taj način da je ispletem u krug, pa presečem i onda ušijem ivice. Nadam se da razumete šta hoću da kažem. Možda zvuči malo konfuzno, ali kad bude gotovo, mislim da će biti sve jasno. Naravno, moraću i da je postavim da se ne bi isteglila.


Ove dve torbe sam sašila od raznih ostataka džinsa. Od stare isprane košulje sam napravila torbu, ili što bi naše babe rekle ceger, koji će Uni služiti za pribor za tehničko. Sve mi je nešto žao, da u njoj drži testerice i čekić, ali šta da radim kad sam već obećala detetu da ću joj to napraviti. Ako se toga zasiti, eto meni ekološke torbe za dućan, da ne nosim najlon kese, koje uzgred budi rečeno, ne mogu da smislim. Ova druga "pačvork" torba je za opremu za fizičko. Pošto joj je oprema teget plava, taman da sve bude u tonu. Pačvork mi se mnogo dopao, tako da ću sigurno probati još nešto da napravim. Baš sam se razmahala, sve se sebi divim. Ah, skromnosti, gde si se sakrila? Tanja

Još jedna torba

Proletos u IKEI sam kupila materijal i sve do danas nisam znala šta ću sa njim. Sve sam mislila da ću sašiti nekoliko jastučića za dečiju sobu, ali jednostavno ne mogu da odlolim ovako šarenom materijalu, prosto mi uliva energiju, tako da sam ipak sašila sebi torbu, peratonicu i futrolu za mobilni. Jutros sam ustala i puna elana krenula na šivenje. Šivenje mi nije jača strana, ali nešto jednostavno, što će reći bez rajsferšlusa i ostalih sitnica i detalja, umem da sašijem. Ovakvu torbu imam već godinama i jako se ofucala, a mnogo volim da je nosim. Praktična je za grad, biblioteku, plažu, ponekad i pijacu (jest' da mi odvali rame, ali Bože moj...). Sašila sam i malu peratonicu, nije da mi treba, ali sam uvežbavala ušivanje rajsferšlusa. Ovog puta je bilo bez problema, pa se oštrim da isprobam i na pantalonama. Do skorog šivenja,
Tanja

Svega po malo

Uprkos vrućinama, putovanjima i svemu ostalom, uspela sam da završim nekoliko stvari. Prva je naravno ovaj džemper. Jesen dočekujem spremna, tj. moje dete će dočekati spremno jesen sa makar jednim džemperom koji je mama uradila. (Naravno, moram i za drugo dvoje dece da uradim nešto slično.)

Pošto je sada sezona godišnjih odmora i malo putujemo po raznim inostranstvima, što onim pravim, što "domaćim inostranstvima", uvek kuburimo sa sitnim novcima evrima, markama, kunama, forintama, rešila sam da napravim male novčanike. To će me poštedeti večite potrage i pitanja gde sam ostavila sitniš, a znam da sam ga negde ćušnula i to na mesto koje ću "sigurno" zapamtiti.


Pre nekoliko dana sam isplela i ovu torbu, i to od ostataka konca koji mi je preostao od ovih džempera. (Imam ga još, ali o tome u narednim postovima...) Za postavu sam iskoristila košulju koju sam kupila na buvljaku i baš sam zadovoljna kako se sve lepo uklopilo. Mladalački i lepršavo.... Tanja

Red u ormanu, ....

Već dugo vremena se spremam da napravim red u oramnu, jer kao što kažu "red u ormanu, red u glavi"! Ja sam naravno pravila, po ni sama ne znam koji put, drugačiji raspored u delu radionice koji je samo moj. (Onaj drugi deo pripada mom mužu i njegovim "mašinama", tj. kompjuterima, štampačima, skenerima i sl.) Sve moje vunice, konce i prediva koje kupujem onako bez reda i stihijski, sam konačno sortirala po boji i složila u one famozne kartonske kutoje koje kupujem u radnjama "Sve za 95".

Posao je bio vrlo interesantan, jer sam skroz smetnula sa uma šta u stvari imam, tako da sam bila vrlo prijatno iznenadjena. Morala sam sebi da priznam da uopšte ne stojim loše ni sa izborom, ni sa količinama. Još samo da uhvatim zalet... (Čim prodju ove vrućine, sigurno!) Tanja

More, more ...

Vratili smo se sa mora. Baterije sam napunila, pročitala brdo knjiga i vrlo malo štrikala. Sada u glavi imam bezbroj planova koje sam počela da beležim i krećem polako, onako lalinski jedan po jedan da sprovodim u delo.


Ovo dole je tek početak, pletem pamučni džemper za moje veliko dete. Znam da sam malo pogrešila godišnje doba, ali jesen će brzo.


Toliko za sada, Tanja

Ta ta ra ta ra ta ta...

Nakon nepuna tri meseca završila sam pletenje džempera. Ovaj džemper je zaista predstavljao za mene pravi izazov. Posle skoro petnaest godina dohvatila sam se pletenja, osim toga uputsvo za rad je napisano na engleskom, što mi je, priznajem ipak predstavljalo malu poteškoću. (Taman sam termine za tkanje pohvatala na engleskom, sad još i pletenje, mogu i da sastavljam mali rečnik ručnih radova:) Osim pletenja, prvi put u životu sam i vezla i baš sam se lepo snašla. Mislila sam da će to za mene biti špansko selo, ali uputstva i slike su zaista odlični, tako da mi ničija pomoć nije bila potrebna, pa mi se sada otvorio apetit i sve ne znam šta ću pre da radim.


Džemper je iz predivne knjige Kristin knits, iz koje sam poželela skoro sve da uradim. Po originalnom uputstvu džemper je trebao da se plete u krug, pa da se kasnije preseče, ušije cipzar i to bi bilo to. Medjutim, ja sam ga plela klasično, prvo ledja, pa prednjica, zatim rukavi i onda sve ostalo. Kad sam ga spajala ukapirala sam da bi zaista bilo bolje da sam ga tako plela, ali nisam imala hrabrsti, jer bože moj, a šta da sam morala da ga oparam, a ja ga već isekla?




Moram da kažem da sam jako, jako ponosna i da mi se užasno
dopada, ali... ima samo jednu "manu". Iako je pleten od pamučnog konca, džemper je jako topao. Moraće da prodje sigurno nekoliko meseci dok ne budem mogla da ga obučem, osim ako baš ne zahladi. U stvari, ako otputujemo negde na sever ili na planinu neću morati da čekam zahladjenje! Tanja

Medjunarodni dan tkanja

Upravo sam se vratila iz Beograda, gde se na Trgu Nikole Pašića održala manifestacija posvećena tkanju. Bilo nas je iz cele Srbije, puno udruženja, pojedinaca, umetnika i svih onih koji imaju bilo kakve veze sa tkanjem. Na trgu je bilo postavljeno četrdesetak razboja, stonih, podnih, konjića za tkanje traka, vertikalnih razboja... Tkali smo, razmenjivali iskustva, sklapali poznanstva, otkrivali poneke tajne i uživali.
Veliki broj entuzijasta na malom prostoru. Evo nekoliko fotografija...





Još kreativaca je bilo i u Domu sindikata. Od jednog od njih sam kupila i narukvicu. Baš mi je čučnula. Prepoznaće se...
Žao mi je samo što se nismo videle i upoznale.
Tanja

Kraće jugonostalgično putovanje

Ovih dana sam se malo ulenjila, u stvari pre nekoliko dana smo se vratili sa jednog kraćeg putovanja i od tada pokušavam da se vratim na staro. Bili smo na Plitvičkim jezerima (posle više od dvadeset godina), obilazili smo Kvarner i Istru, putovali kroz Bosnu dolinom reke Une (ime naše ćerke). Muža i mene je uhvatila jugonostalgija, a želeli smo i klincima da pokažemo u koliko "velikoj" zemlji smo mi nekada živeli. Naravno, to njima i nije nešto značilo, jer su samo zapitkivali: "A kada ćemo stići?, Kuda sad idemo?, Gde ćemo spavati?, Šta ćemo jesti?, Da li je sad carina ili plaćamo putarinu?" Čista proza!
Na žalost, vreme nam i nije bilo lepo, kiša i sunce su se smenjivali, tako da i nismo u potpunosti mogli da uživamo. No, malo smo promenili sredinu, napunili baterije da izdržimo do kraja školske godine i odlaska na more. Prisetili smo se nekih davnih dana i školskih ekskurzija u Umag, koji nam je sada izgledao nekako tužno i pomalo dosadno. Možda i zbog lošeg vremena, jer mi kontinentalci kad odemo na more, to bude samo u sezoni kad zvezda ugreje i tada otpadamo od vrućine. Još ako je more toplo, pa ne možeš da se rashladiš, tada stvarno poželiš jednu malu košavu sa Dunava.
Na put sam uredno ponela igle i konac, ako se slučajno desi zastoj u saobraćaju, a pošto do toga nije došlo, moj alat je ostao neraspakovan u torbi. Pošto se još uvek oporavljam od puta, perem i peglam gomile veša, uredjujem terasu i sadim cveće, javljam se ponovo čim bude nešto novo. Tanja

I konačno jakna...

Jakna je gotova i spremna je za put u Berlin. Iako je zvezda ugrejala, možda u Berlinu ipak bude i prohladnih dana, pa će ponosna vlasnica moći da šeta unikat. Ja baš i nisam neki naročit maneken, (uvek se spetljam kad treba da se namestim za slikanje, tj. nekako se blesavo osećam, jel' se to i vama dešava?) a u blizini nisam nikog nahvatala za poziranje, ali nije ni važno. Važno je da se vidi jakna.
Ovo dole je prsluk, koji sam još zimus otkala za drugaricu. I on je danas bio gotov. (U medjuvremenu muž je otišao, a klinci su školi, tako da ne možete da vidite kako izgleda na živom modelu.)


Ja i dalje pletem džemper i nadam se da će i on uskoro biti gotov. Produktivnost mi je na nivou:))! Tanja