Još malo šarenog...

Otvaram sezonu proleća sa ovom divnom haljinom:

Dugo sam je želela,  a sad su se kockice napokon složile:)))
Kada mi je haljina juče stigla, ja je sva srećna i poletna obučem i pravac kod muža da me vidi. Razgovor je tekao otprilike ovako:

Ja: "Pa šta kažeš?"
On: "Šišala si se?"
Ja: "Ma, ne.."
On: "Aaa, pa, čekaj,  nisi se ofarbala?!"
Ja: "Aman čoveče, pa vidi haljinu!"
On: "Šta s haljinom?"
Ja: "Je l' ti to mene malo z...?"
On: "Pa, ono, nije loša!" 
Ja: "Ne svidja ti se?"
On: "Pa ti znaš da ja takve stvari ne primećujem. Je l' ti primetiš kad ja na kola stavim novu izduvnu granu?"
E, tu sam već ostala bez teksta:))))
Jednom Bosanac, uvek Bosanac! Al' što reče Babćeha (pletačka drugarica):

”…Kakav je, takav je, 
drži ga ne daj ga,
jer je muškarac!…”

kućice u cveću

Bez sve šale, toliko mi se dopada, da mi se čini da se neću vaditi iz nje:))) Ovu i sve divne, bajkovite i vesele haljine izmaštava i šije Ljilja, divna, blaga žena sa bujnom maštom! 

Sedim i hvatam sunce na još uvek neofarbanoj stolici;)  Ma samo sam htela da pokažem kako izgleda postava, u stvari to je još jedna haljina. Mogu da je nosim i obrnuto (to da me ne ureknu;))!

Kad bolje razmislim ovo mi je treća haljina u životu, one što sam šila(ovde, ovde i ovde) i one za plažu ne računam, i dolazim do zaključka da što sam starija, ja sve ludja. Prva haljina mi je bila maturska, crna, svilena i grdno ozbiljna,  ma k'o da sam mafijaška udovica. Čudo jedno, što devojke vole da izgledaju starije i ozbiljnije.  Druga je bila neka onako bezvezna, nosila sam je dva, tri leta i batalila. A kupila sam je da bih mogla da nosim uz nju letnji slamnati šešir. Kad se šešir izgubio formu, prestala sam da nosim haljinu...
A za ovu sam smislila i ime: Šangri La - haljina večitog proleća...