Ovih dana mi je pod ruku došla ova fotografija:
Bilo je to negde početkom onih gadnih devedesetih, pre nego što su se zahuktale, na venčanju moje drugarice. U to vreme nekako nije bilo u modi da se prave veliki svatovi (ili se ja nisam kretala u takvom društvu). Mladenci, kumovi, par drugara, žurka u stanu i to je bilo to. Bez šljaštećih haljina, štiklica i sličnog dekora. Ali da ne bude baš sve obično, mlada je bacala buket. Ja sam ga uhvatila i evo već više od dvadeset godina čekam da me muž (nevenčani) privede oltaru. Grešno živimo sve ove godine, tačnije još uvek sam na probnom radu, a i deca su nešto navalila! Ne da se Sindža:)))! No, sav ovaj uvod nije priprema, ni objava venčanja, već prikazivanje džempera;))!
I tada i sada najomiljenije boje: žuta, narandžasta i zelena. To su bili ostaci pamučnog konca, koji su se uklopili baš onako k'o iz beneton dućana koji je u to studentsko vreme bio misaona imenica... I rukavi su bili tri četvrt, nisam imala dovoljno za normalne rukave. Na žalost, posle nekoliko godina sam ga oparala, pamuk se ofucao i nije mi više bio lep.
Lanena torba na ramenu je u funkicji i dan danas. Ona je još uvek u istom stanju, iako se nosi vrlo intezivno tokom celog leta.
Da li ste primetili naramenice? Bože, k'o razbijač! Moda je čudo.
Bilo je to negde početkom onih gadnih devedesetih, pre nego što su se zahuktale, na venčanju moje drugarice. U to vreme nekako nije bilo u modi da se prave veliki svatovi (ili se ja nisam kretala u takvom društvu). Mladenci, kumovi, par drugara, žurka u stanu i to je bilo to. Bez šljaštećih haljina, štiklica i sličnog dekora. Ali da ne bude baš sve obično, mlada je bacala buket. Ja sam ga uhvatila i evo već više od dvadeset godina čekam da me muž (nevenčani) privede oltaru. Grešno živimo sve ove godine, tačnije još uvek sam na probnom radu, a i deca su nešto navalila! Ne da se Sindža:)))! No, sav ovaj uvod nije priprema, ni objava venčanja, već prikazivanje džempera;))!
I tada i sada najomiljenije boje: žuta, narandžasta i zelena. To su bili ostaci pamučnog konca, koji su se uklopili baš onako k'o iz beneton dućana koji je u to studentsko vreme bio misaona imenica... I rukavi su bili tri četvrt, nisam imala dovoljno za normalne rukave. Na žalost, posle nekoliko godina sam ga oparala, pamuk se ofucao i nije mi više bio lep.
Lanena torba na ramenu je u funkicji i dan danas. Ona je još uvek u istom stanju, iako se nosi vrlo intezivno tokom celog leta.
Da li ste primetili naramenice? Bože, k'o razbijač! Moda je čudo.
Baš si slatka!
ReplyDeleteA što se tiče naramenica moj najveći šok je bio kada sam krajem osamdesetih videla sestru moje drugarice kako nosi naramenice na kućnom ogrtaču. Potpuno ludo :D
bas sam se pitala da li ces da pomenes naramenice :D e sto si ovde nekako povukla na lepo - bas slatka slicica :) nemoj ni da se udajes!! :))) sto se tice dzempera - kombinacije boja, dezen...nemam reci, stvarno si umetnik!!
ReplyDeletePapair .....mjesto gdje se piše, briše, a sve ostalo ostaje u vašim srcima, prava beneton kreacija ali u tvom stilu. Loredana.
ReplyDeletea čuj, naramenice sam ja nosila i na tankim ljetnim majicama. moja mama je imala čak i pidžamu sa naramenicama. ko nije imao naramenice bio je totalno nestajliš :)
ReplyDeleteovaj džemper bi i danas bio vrlo nosiv da je ostao u životu.
ReplyDeleteInače, mene više od svega fascinira vrijeme kada se na vjenčanja išlo obučeno u nešto iz kućne radinosti. Zamisli danas da netko ide na vjenčanje u nečemu što je sam ispleo? Doduše, nisam objektivna, ja se udala u nečemu što sam sama plela.
Na ovoj slici u prvi sam tren pomislila da je uslikana tvoja starija kćer :-)
Jao, naramenice! I ja sam sa njima izgledala kao razbijač dok nisam shvatila da mi naramenice niti stoje niti mi trebaju.
ReplyDeleteDžemper se stvarno moze i sad nositi, i baš je u tvom fazonu :) No, meni je na ovoj slici najveći hit - kosa! Uopšte ne ličiš na sebe :)
heklica
Naramenica se, naravno sjecam, no vise tamo kasnih 80-tih...? Vrlo slatka fotografija, ovaj osmijeh je zarazan i predivan!
ReplyDeleteDivan post, a tek fotografija.
ReplyDeleteI moja starija ćerka je na jednoj svadbi uhvatila buket, a bilo je jako puno devojaka, nije se ni trudila, samo je podigla ruku iznad glave i buket je pau u njenu ruku. Nezaboravan je taj osmeh, baš kao i ovaj tvoj.
A venčanje, možda i jeste važno, ali mnogo je važnije da ste srećna porodica :)
Bezvremenski, uvijek u trendu , baš mi je u "tvojim" bojama!
ReplyDeleteŠirok osmeh i šareni džemper...Baš lepo!
ReplyDeletePredivna si! Kao i uvek, vesela!
ReplyDeleteBabceha