Privikavanje

Mesecima sam gledala ovu malu stolicu i mislila šta mogu da uradim od nje. Sve sam se nekako saplitala na nju, a trebala nam je u kući, jer Iva još uvek ne može da pere zube bez stolice. Juče mi je konačno sinulo i evo je:

posle

Ovako je izgledala pre: (još mi samo smederevac fali!)



Doduše moram još da je prelakiram, ali sam bila jako nestrpljiva da postavim fotografije na blog.

detalj

Ovo je bio jako inspirativan i kreativan posao. Imam ideje, ali nemam zanatsko znanje i umeće. To važi i za crtanje i za vrstu boje. Farbala sam akrilnim bojama, pigmentima za krečenje (to je ono kad farbu ubacuješ u belu da bi dobio odredjenu nijansu), i flomasterima. Apetit mi se otvorio pa bih sada farbala i veće stolice, a po glavi mi se mota i sto... Da li mi se to probudila ambicija ili mi se samo čini!? Ako neko zna kako mogu da rešim ove "muke" bila bih mu zahvalna:)!

p.s. Ovo je samo za one koji se pitaju zašto je naslov "Privikavanje". Pa lepo, moram muža da priviknem na ovako žive boje, jer želim da sredim terasu u ovom fazonu. Do leta će se otkraviti, pa će mu ovo postati sasvim "normalno":)!